Русија обележава сећање на хероје-миротворце, погинуле 2008. у Јужној Осетији

 

 У граду Цхинвалију, престоници Јужне Осетије, обележава се четврта годишњица трагичних догађаја из 2008. године. Тада је грузијска војска, обучена од стране америчких инструктора, напала Јужну Осетију у операцији која има много сличности са операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995. Међутим, руска војска је одлучно заштитила своје грађане.

Русија 8. августа обележава сећање на трагичне догађаје из 2008, када је у ноћи између 7. и 8. августа грузијска армија отворила јаку артиљеријску ватру ракетним комплексима „Град“ на Цхинвали, престоницу Јужне Осетије, а затим отпочела копнену операцију са циљем насилног припајања Јужне Осетије Грузији. Сутрадан је у рат званично ушла и Апхазија, у складу са споразумом о међусобној војној помоћи чланица Заједнице непризнатих држава (Придњестровска Молдавска Република, Апхазија и Јужна Осетија).

Оружани напад на Јужну Осетију био је врхунац дугогодишњег грузијско-осетијског конфликта, чији се корени крију у догађајима с краја 1980-их, када је активиран грузијски национални покрет за независност Грузије од централне совјетске власти, што је довело до наглог заоштравања односа између грузијског народа и националних мањина, пре свега Апхаза и Осетина који су тада већ имали сопствене аутономне ентитете и тражили независност. Када су 1990. грузијски националисти дошли на власт и прогласили независност Грузије, Апхазија и Јужна Осетија су одбиле да се одвоје од СССР, позивајући се на уговоре из совјетског доба о уласку тих аутономних територија у састав Грузијске Совјетске Социјалистичке Републике.

На територији Јужне Осетије политичка борба је прерасла у оружане сукобе, и током 1991. република је постала поприште интензивних ратних дејстава. У тренутку потписивања Сочинског споразума о принципима мирног регулисања грузијско-осетијског конфликта 1992. Јужна Осетија је де факто већ била независна држава. Тада је ради очувања мира у републици стациониран мешовити мировни корпус, састављен од руских, јужноосетијских и грузијских војника.

Конфликт је 16 година био „замрзнут“. Међутим, 2003. је у Грузији изведена „револуција ружа“ и на власт је дошао Михаил Саакашвили, који није скривао своју намеру да непокорне регионе „реинтегрише“ са Грузијом. Саакашвили, који се едуковао у САД и течно говори енглески, одмах је постао љубимац Џорџа Буша. Амерички председник га је чак назвао „светиоником демократије“ на постсовјетском простору. Саакашвилија је нарочито иритирало то што су у годинама грузијске блокаде Јужне Осетије проруски настројени Осетини масовно добијали пасоше Руске Федерације. У једном тренутку вера у моћне америчке покровитеље и њихове европске савезнике довела је до тога да се грузијски председник одлучио за напад на уснули Цхинвали, надајући се да Русија неће заштитити своје грађане.

У првим часовима рата управо су 583 руска миротворца заједно са јужноосетијским добровољцима стали на пут ударним јединицама грузијске армије, наоружаним по стандардима НАТО-а и обученим од стране америчких инструктора. По многобројним оценама експерата, план грузијске операције осмислили су исти они војни инструктори који су стајали иза операција „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995, када је Хрватска извршила напад на самопроглашену Републику Српску Крајину.

Неколико часова после почетка ратних дејстава руска армија је по наређењу председника Дмитрија Медведева ушла на територију републике и након петодневне операције приморавања Грузије на мир потукла је до ногу грузијску армију, дејствујући између осталог и на територији саме Грузије. Власти Јужне Осетије су изнеле податак да је у току августовског рата погинуло преко 1500 људи.

Дмитриј Медведев је 26. августа 2008. објавио међународно-правно признање независности Јужне Осетије и Апхазије. Поред Русије, независност ових република признале су и државе Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату и Тувалу. Питању признавања Јужне Осетије периодично се враћа и белоруски председник Александар Лукашенко. Поред тога, недавно је актуелни председник Србије Томислав Николић најавио да парламент Србије у скоријој будућности може размотрити питање о признавању независности ових двеју република.

Дан сећања на хероје-миротворце обележен је комеморативним програмима у којима су узели учешћа припадници јединица из руске војне базе у републици Јужној Осетији, чланови републичке и градске администрације, учесници августовске војне операције и представници друштвених организација.