Засвистали козаченьки, збiрка козацьких пiсень Losseless

Zasvystaly kozachenky

Oj, na hori tam zhentsi zhnut’

Rozprjahajte khloptsi koni

Hej, numo khloptsi do zbroji

Tuman jarom kotyt’sja

Chas dodomu, chas

Hej, ne dyvujtes’_Hej, numo khloptsi do zbroji

Vid Kyjeva do Luben’

Jikhav kozak za Dunaj

Susidko

Hopak

Линк :

http://narod.ru/disk/60659822001.761d7922ab0e0db7162cc91276940e56/zasvytaly.rar.html

Традиционный фольклор Алтая (1993)

 

 

 

ЛИРИЧЕСКИЕ ПЕСНИ КАЗАКОВ СЕЛА ТУЛАТА

1. Проснулася да станица, лирическая походная — 2.16

2. Поехал казак на чужбину, протяжная — 2.08

3. Невольно помнются походы, строевая — 1.05

4. Последний-то день красы, братцы, моей, протяжная — 4.45

5. Кинареечка, мой друг любезнай, протяжная — 2.02

6. Со востоку ветер дует, протяжная — 1.43

7. Хмелюшка-хмелёк, плясовая — 2.03

8. Однажды в рощице гулял я, протяжная — 4.35

Этнографический ансамбль села Тулата Чарышского района Алтайского края:

Наталья Дмитриевна Поливаева, Роза Фадеевна Вершинина, Кристина Степановна Богданова, Лидия Павловна Семяшова, Василий Фадеевич Вершинин, Григорий Фадеевич Вершинин, Михаил Александрович Поливаев

СВАДЕБНЫЕ ПЕСНИ СТАРОВЕРОВ-ПОЛЯКОВ СЕЛА ЕКАТЕРИНИНСКОЕ

9. Ой да, благослови-кася мене, да родимая мамонька

(как невесту заведут в баню, девки поют, мать причитывает) — 1.23

10. Тещёт рещка, не колышется

(после бани, когда ждут жениха «с гостинцами») — 2.11

11. Завилися кудри, повилися

(как жених приезжает «с гостинцами») — 1.40

12. Ванюшкина мамоника по головушке гладила

(как собирают свадебный поезд жениха) — 3.01

13. Солятайтеся, вой, соколы

(как отправляют поезд на бранье) — 1.30

14. Ой, не слыхала у нас Катенька

(как поезжане входят в дом невесты) — 1.48

15. Вышел, ваходил, ой, батюшка

(как невесту усаживают за стол) — 1.14

16. Посадите-ка Катеньку повыше (перед выкупом косы) — 0.35

17. Дорожись, братис, ои, дорожись (как выкупают косу) — 0.55

18. Уряди, дело едут (как отъезжают к венцу) — 1.58

19. Не трубынька трубила рано по заре (как невесту окручивают) — 1.25

20. Слышишь ли ты, Иван-сударь — 0.40

21. У нас у горлышки да пересохло 1.47

22. У кармашках деньги шавелятся

(поют подруги, чтобы жених откупился)

Этнографическая группа села Екатерининское Третьяковского района Алтайского края:

Евдокия Лазаревна Голованова, Татьяна Максимовна Степанова, Агафья Ермолаевна Андреева, Агриппина Макарьевна Бондарева, Пелагея Леонтьевна Петрова

Составители В. Бодрова и Н. Леонова

Звукорежиссеры О. Колтунов, М. Дидык.

Редактор К. Симонян

Художник М. Авдюкова.

Фото А. Познякова

Активное заселение Алтая русскими началось в середине XVIII века. Спустя столетие основными жителями южноалтайских поселений были крестьяне, казаки и горнозаводские рабочие. Все они могут быть названы русскими старожилами Алтая. Каждая сословная группа вела достаточно замкнутый образ жизни (особенно это касалось казаков и крестьян-старообрядцев), что способствовало длительной сохранности культурного облика отдельных этнографических групп русских первопоселенцев Алтая.

Казаки, положив начало освоению Сибири, сыграли важную роль в этом историческом процессе. Первые крепости и города были возведены после похода Ермака на рубеже XVI—XVII веков — Тюмень, Тобольск, Томск, Кузнецк... На территории Алтайского края они стали появляться лишь в начале XVIII века — Бикатунская, Бийская, Белоярская крепости. Так начиналось освоение Колывано-Кузнецкой военной линии, прикрывшей Алтайский горный округ с юга. В эту линию входила и защита Тулатинская Чарышского района. Именно здесь были записаны песни, представленные на первой стороне пластинки.

Текущее столетие значительно изменило облик традиционной культуры алтайских казаков. В конце XIX века в казачьих укрепленных пунктах бытовал свадебный обряд, включавший, помимо традиционных его этапов, «молебен» после свадьбы антирелигиозного, обличительного содержания. На Святки молодежь собиралась на вечёрки. С Пасхи до троицы по воскресным и праздничным дням проходили весенние игрища. Жанровый состав песенного фольклора алтайских казаков был широким и разнообразным: свадебные, хороводные, лирические протяжные, скорые, плясовые, шуточные, походные, рекрутские песни, романсы, баллады. В настоящее время в репертуаре хранителей казачьих песенных традиций преобладает лирика. С записями рубежа XIX—XX веков ее связывают отдельные сюжетные, образные и текстовые переклички. Так, мотивы записанной в начале XX века песни «Проходи-ко ты, мое скучное времечко» сохранились в ныне бытующих песнях «Со востоку ветер дует», «Под окошечком сидела», «Кинареечка, мой друг любезнай». Некоторые из образцов традиционной песенной лирики казаков имеют литературное происхождение: «Последний-то день красы, братцы, моей» — перевод Ивана Козлова из Байрона, автор поэтического текста песни «Поехал казак на чужбину» — украинский писатель Евгений Гребенка.

Пластинка представляет слушателю песни, составляющие основу современного репертуара тулатинцев, их любимые песни. В отличие от других бывших казачьих поселений, в Тулате фольклорная традиция сохранилась до наших дней, песни здесь звучат в исполнении представителей нескольких поколений. Записи для пластинки выполнены от исполнителей 1920-х — 1930-х годов рождения. Каждый из них обладает индивидуальными особенностями певческой манеры, особой ролью в ансамбле. Наталья Дмитриевна Поливаева — общепризнанная мастерица запевать. Свободой и легкостью своего зачина она задает тон и настрой всему ансамблю. С лихостью и удалью запевает походные песни , ее муж Михаил Александрович. Роза Фадеевна Вершинина прекрасно «вытягает» верхний голос. Лучшим песельником Тулаты слывет Григорий Фадеевич Вершинин. Он с равным мастерством может вести все функции («голоса») в ансамблевом пении, совмещать их и чередовать, когда поет один. Уникален их дуэт с братом Василием Фадеевичем. Певческому стилю всех исполнителей этой группы присуща импровизационность, подтверждающая факт живого, творческого бытования здесь казачьих фольклорных традиции.

Вторая сторона пластинки включает свадебные песни, в недалеком прошлом активно бытовавшие в селе Екатерининское Третьяковского района, одном из старейших старообрядческих поселений Южного Алтая. Известно, что Екатерининское было образовано русскими староверами, направившимися в Сибирь по указу Екатерины II из Стародубья и Ветки Польской, отчего они были названы «польскими посельщиками», а позднее — более кратко «поляками».

В репертуаре екатерининских песельниц — песни разных жанров: лирические протяжные, хороводные, плясовые, календарные песни, приуроченные к масленице («масленские»), и духовные стихи, исполнявшиеся воскресными вечерами Великого поста («постовые»). Наличие исторических, казачьих песен указывает на связь Екатерининского с соседними станицами. К наиболее ценным страницам музыкально-поэтического фольклора алтайских староверов, несомненно, относятся свадебные песни.

На пластинке песни расположены по ходу свадебной игры. Круг эпизодов свадьбы поляков, сопровождаемых песнями, неширок, прежде всего в связи с сокращением предсвадебных действий. Традиционно песенными у поляков являются последний девичий вечер с баней, приездом жениха «с гостинцами» и собственно свадебный день со сбором поезжан, выкупом косы, отъездом к венцу, окручиванием и обходом гостей. Среди песенных сюжетов екатерининской свадьбы встречаются как широко распространенные на Алтае и хорошо известные по сибирским публикациям («Тещёт рещка, не колышется», «Не трубынька трубила рано на заре» и другие, часть которых не вошла в диск в виду ограниченного хронометража), так и достаточно редкие («Солятайтеся, вой, соколы», «Вышел, ваходил, ой, батюшка», «Уряди, дело едут»).

Эмоциональное содержание свадебных песен поляков, судя по записям и комментариям Марии Швецовой, еще в прошлом веке отличалось от других сибирских старожильческих традиций меньшей драматичностью. Собирательница и исследовательница фольклора поляков Змеиногорского округа отмечала большую мягкость, лиричность и музыкальность их песен, неспешную повествовательность причети.

Фольклорно-этнографическая певческая группа села Екатерининское включает старейших жительниц деревни (от 75-ти до 85-ти лет). Зачинает песни, как правило, Евдокия Лазаревна Голованова, она же причитает от имени матери на фоне «баенной» песни. Верхний голос ведут или Татьяна Максимовна Степанова, или Агафья Ермолаевна Андреева. Своеобразный колорит придают ансамблю голоса Агриппины Макарьевны Бондаревой и Пелагеи Леонтьевны Петровой.

Линк :

http://narod.ru/disk/40864017001/Trad_folk_Altaja_1993.rar.html

Вороново Крыло - Чёрный ворон - Белый ворон (2012)

 

 

 

 01. Сон ворона [3'48"]
02. Русалочья плясовая [3'57"]
03. Страшная сказка [5'25"]
04. Песня рода [3'19"]
05. Сон спелых колосьев [6'11"]
06. Навий путь [5'59"]
07. Северная сказка [7'43"]
08. Песня реки [8'01"]
09. Черный ворон - белый ворон [5'42"] 

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=4025058

1812 (2012) САТРип

 

 

 

 

Информация о фильме:
Название:1812
Оригинальное название:1812
Год выхода:2012
Жанр: документальный
Режиссёр:Павел Тупик

 

О фильме:

4-серийный проект "1812" охватывает основные события войны с Наполеоном с лета по зиму 1812 года – с момента, когда "великая армия" вторглась в пределы Российской империи, до момента, когда ее остатки были изгнаны обратно. Основу фильма составляет художественная реконструкция исторических событий, которая погружает зрителя в атмосферу эпохи, буквально переносит его на поле боя. Работа над проектом заняла год. Как и в случае с "Великой войной" реальные киносъемки сочетались с компьютерной реконструкцией многих сцен в формате 3D. Съемки проходили в основном под Киевом, где не составило труда отыскать места, рельеф которых практически не отличим от рельефа мест реальных сражений 200-летней давности (включая Бородинское поле).

 

 

 

 1. Нашествие

2. Противостояние

 

 3. Бородино

 

 4. Изгнание

 

 

 

 

 Качество: SATRip
Формат: AVI
Видео кодек: XviD
Аудио кодек: MP3
Видео: 720x400 (1.80:1), 25 fps, XviD build 65 ~1498 kbps avg, 0.21 bit/pixel
Аудио: 48 kHz, MPEG Layer 3, 2 ch, ~128.00 kbps avg

 

 

 

 

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=4171371

Сабли наголо! 

 

Николић: Једино Србију више волим од Русије

 

 

Председник Србије је рекао у интервјуу за Први канал руске телевизије да постоје српска очекивања да Русија у овом најтежем тренутку за Србију помогне како би се прескочиле неке баријере у празном буџету које су нове власти наследиле.

МОСКВА - Председник Србије Томислав Николић изјавио је уочи састанка с руским председником Владимиром Путином, у уторак у Сочију, да чињеница да је то њихов други сусрет у два месеца значи да постоји обострана жеља да сарадња буде много боља.

При том, указао је Николић, постоје српска очекивања да Русија у овом најтежем тренутку за Србију помогне како би се прескочиле неке баријере у празном буџету које су нове власти наследиле.

"Моја очекивања су велика, огромна. Прво, велика је част разговарати са председником Руске федерације већ други пут у три месеца - то је знак да постоји обострана жеља да много боље сарађујемо него до сада", рекао је Николић у ексклузивном интервјуу за Први канал руске телевизије.

Он је поручио и да је "већ сада задовољан зато што зна да тај сусрет не може да протекне а да из тога не буде обостране користи".

Николић је додао да зна да постоје српска очекивања да Русија у овом најтежем тренутку за Србију помогне како би се прескочиле неке баријере у празном буџету које су нове власти наследиле.

"Очекујем да потпуно отворено разговарамо о томе шта је могуће и шта је у интересу РФ, а што може да помогне Србији. А, када се будем вратио, питајте да ли сам задовољан или нисам. Ја сам већ сада задовољан зато што знам да тај сусрет не може да протекне, а да из тога не буде обостране користи, а када има обостране користи, онда има користи за Србију", рекао је он у интервјуу, који ће у Москви бити емитован сутра.

Николић је казао да су односи две земље у овом тренутку "на нивоу стратешког партнерства" иако, како је казао, споразум којим би то и званично било потврђено још није потписан.

Документ те врсте до сада није потписан, нагласио је Николић, али оценио је да су односи две земље "на нивоу као да он већ постоји" и да остаје само да се то "спроведе кроз папире".

Према његовим речима, оно што је омогућено избором Путина за председника Русије, а потом и резултатима избора у Србији јесте веома "тесна, блиска и чврста, на економским мотивима и пријатељству заснована сарадња између Србије и РФ".

На питање да ли постоји разлика у замисли коју је у вези са тим документом имао бивши председник Србије Борис Тадић и замисли коју има он, Николић је одговорио:

"Мислим да је природно и нормално да су сви председници Србије до сада имали замисао да остваре што бољу, чвршћу сарадњу са Русијом, али тога није било у пракси. Разлика између мене и осталих је у томе што све што будемо замислили то ћемо договорити, а све што договоримо то ћемо да остваримо".

Према његовој оцени, већ се и у последњих неколико месеци осетило да постоји неки нови флуид у односима између РФ и Србије и да више тај однос није заснован само на призивању прошлости, заједничке историје, вере, религије, језика, већ и на интересима народа двеју држава.

"Оно што народи показују - а то је велика љубав - државна руководства не смеју и не треба да спречавају. Ми немамо задатак да убеђујемо Русе и Србе да треба да сарађују, изгледа да то треба убеђивати само руководства, а народ је потпуно опредељен. Видело се то само на једној фудбалској утакмици којој је присуствовао Путин, видело се и на недавно одржаном аеромитингу у Београду ...", рекао је Николић.

Како је нагласио, његово је да следи вољу народа и да Србија потпуно искрено сарађује са Русијом, уверена у то да је то велики ослонац за њу, али и у жељи да испуни друге услове који нормализују односе у самој Србији, уређују је демократски како би евентуално рачунали на то да можемо да будемо члан ЕУ.

Упитан да ли га вређа писање српских медија да одлази у Сочи да би од Србије направио губернију, Николић је одговорио да тешко више могу да га увреде "они који у новинама воде неки трећи круг председничких избора и покушавају да омаловаже све оно што је урадио" а посебно успех да већина грађана Србије гласа за њега.

Он је подсетио да је пре неколико година, у ноћи када је биран за председника Скупштине и када је "пало доста тешких речи" на рачун Русије од стране његових опонената рекао - " камо среће да ми живимо као нека руска губернија и да се тако развијамо".

"Из тога су извели закључак да бих ја Србију припојио Русији, да не бих поштовао Устав Србије, да бих погазио суверенитет и територијални интегритет. Неколико месеци после тога формирали су владу и склопили уговор по којем Србија интензивно сарађује са једном руском губернијом..., додао је он.

Николић је додао да признаје да је русофил и да је Србија једино што више воли од Русије, те да је најважније да је Русија стални члан СБ УН који, како је навео, никада неће прихватити независност Косова и Метохије, што олакшава борбу Србије.

Николић замера претходним властима да никада нису биле искрене ни према Русији ни према Бриселу."Србија није имала добре односе са Русијом све до 2007-2008. године када су дошли избори, енергетски споразум са РФ, заједничка компанија НИС. Сви су отрчали у Москву да се сликају са председником Путином, да потписују споразуме, имали су изборе месец дана после тога.

Пред прошле изборе су трчали у Брисел да добију кандидатуру за чланство. Стално су на неким лажима и обманама, никада нису били искрени ни према Русији ни према Бриселу", сматра Николић.
Он, међутим, жели да Србија буде искрена према свима, посебно према пријатељима.

"Ми непријатеље у свету немамо - имамо мање и веће пријатеље. Што се тиче односа са Русијом биће потпуно отворени, као што су односи са ЕУ. ЕУ од мене никада неће чути неку лаж", рекао је он.

Говорећи о могућностима за сарадњу у војној области, Николић је рекао да постоје договори који ће бити реализовани а циљ је да "имамо заједничке производе, да заједнички наступамо на трећим тржиштима", али да је дода да није истина да ће се српска војска наоружавати руским оружјем.

Упитан како види руски интерес за улагања у српску привреду, председник Србије је рекао да њему одговара са Русија улаже у српску привреду, "а Русија нека брине о свом интересу, нека објасни шта је њен интерес да улаже у Србију".
О посети Путина Србији, коју медији најављују у децембру, Николић каже да ће се још разговарати, али да би било добро да обојица председника присуствују почетку радова на изградњу Јужног тока кроз Србију, што је планирано за децембар, а што је инвестиција вредна милијарду и 900 милиона долара.

Николић је, међутим, као нетачне оценио написе у медијима да Русија за подршку Србији тражи да Београд призна Абхазију и Јужну Осетију.

Упитан о постојању везе између унутрашњеполитичких питања у Србији и јачања односа са Русијом и да ли постоји неки проблем с тим у вези, Николић је рекао:

"Не, не постоји. Ми смо на изборима решили како треба да изгледа ова влада и ко треба да буде председник. Нова влада је формирала Међудржавну комисију за сарадњу са РФ....договарају се пројекти, инвестиције, решавају се спорна питања из прошлих времена а то су испоруке гаса, цена, плаћање, рокови."

Како је додао, много тога је још нерегулисано и чека нека боља времена у односима Србије и Русије, због чега би он лично желео да се то све рашчисти и да "кренемо потпуно чистих односа у којима нико никоме ништа не дугује".
Кад је реч о односу Србије према Евроазијском савезу, Николић је казао да ће Србија бити у свакој организацији, регионалној, међународној у којој за себе може да пронађе корист, јер, како је навео, тржишта Русије и неких држава Далеког истока су шанса за Србију, али напоменуо и да Србија још нема довољно робе за то тржиште.

Он, међутим, додао је, увек има у виду да су благодети цивилизације и на западу и да државу треба урeditи тако да буде демократска.

"Желимо да законодавство прилагодимо европским стандардима, како би земља била уређена као Немачка и покушавамо да остваримо оно што сам називао Србија - кућа са двоја врата: једна на исток, једна на запад, и једна и друга отворена за пријатеље, закључио је председник Србије.

В Сочи пройдет рабочая встреча президентов России и Сербии

11 сентября Владимир Путин и Томислав Николич обсудят сотрудничество в торгово-экономических и топливно-энергетических областях, а также реализацию стратегического проекта «Южный поток», сообщили в пресс-службе Кремля.

«Южный поток» - это система новых газопроводов, которые соединят Россию и Европейский Союз по дну Черного моря. Общая протяженность — около 900-т километров, а максимальная глубина более 2-х.

Кроме того, на встрече будут затронуты вопросы поддержания стабильности в Балканском регионе.

Ако лаже "Блиц", не лаже фотографија...

 

 

Ако светску сцену нахерите тако да беспоштедни западњачки интерес буде еквивалент руској помоћи, а легитимни руски интереси у равни са злочином, добијате лажну слику по мери уређивачке политике једног београдског дневника и плаћених НАТО промотера, од којих нико, из овог или оног разлога, не би знао шта да ради насамо с девојкама „Пуси рајот“, а камоли да вам каже истину о европским кредитима.


Укратко: идеја запада, укључујући и њене плаћене протагонисте, плаши се свега што не може да разори или исмеје. А сопствене преувеличане страхове лечи медијским спиновањем, уместо истином, психијатријом и молитвом.

Тако је београдски дневни лист Блиц, на последњим изборима, према мишљењима аналитичара, позициониран као врло тиражно гласило ДС, протеклих недеља водио врло прозаичну хајку насловима, против економске сарадње Србије и Руске Федерације. „Руски кредит није помоћ, него скупа роба“, био је један од бомбастичних наслова. Или: „Куну се у ЕУ, а журе у Москву“...

Тако један од „аналитичара“, у Блицу од 20. августа саопштава „истину“ да паре за „џабе“ могу да дођу из ЕУ, али да су такве „бесплатне паре“, гле чуда, условљене аранжманом са ММФ-ом. Србија је на ивици банкрота, констатује он, али сав његов експертски јед усмерен је искључиво на „државу кредитора“, односно Русију, а не на бесловесно кашњење српске стране у изради пројеката и документације. Снаге које су Србију довеле пред банкрот задужујући се на западу, није ни поменуо.

Једна од заблуда, коју су спин-доктори покушали да наметну српској јавности, односи се на феномен „руске помоћи“. Зашто се једино Русији одриче право да има своје интересе у Србији? И зашто би руска држава, једина на свету, била дужна искључиво да поклања Србији? Како то да у руском случају престају да важе тржишна правила, а ниже цене руских кредита постају неприхватљиве? Зашто руски кредит постаје у старту скупљи, само зато што је руски?

Како то да агресију 1999. године Срби треба да прихвате као врло пословну и прагматичну „америчку заштиту властитих интреса“, а пуку руску понуду за финансирање пројеката у Србији као насиље?

Како то да је пропали „Ју Ес стил“ медијски био „најуспешнија“ компанија у овом делу Европе, а продаја половине НИС-а прдстављена је као „поклон Русима“, премда је НИС данас најуспешнија српска компанија? Ко је изиграо јавност Србије, уочи избора: потенцијални руски кредитори који годинама чекају пројекте и реализацију српске стране или америчко-холандски „Комико“ својом рекламом о непостојећој рафинерији у Смедереву?

„Аналитичари“ чије су изјаве у функцији поткрепљења тезе о подмукло прескупим руским кредитима и лажном братству, изјавили су како су кредити Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и других западних финансијских организација транспарентнији и не инсистирају, за разлику од Руса, да извођачи радова буду странци, него то могу бити и српске фирме.

По њима, руски партнери су агресивци, управо уцењивачи који раде у корист својих компанија, као да би требало да раде у корист компанија са Светог Тринидада и Тобага! Да видимо, међутим, како та идилична европска истина, компонована од формалних мгућности и стварних немогућности, изгледа посматрана с мостова на Сави преко Аде и на Дунаву код Бешке.

Оба моста финансирала је ЕБРД, у сарадњи са државним органима Србије и градским структурама. За извођаче радова, упркос квалитетним домаћим фирмама које чекајући пропадају, изабрани су аустријска „Алпина“ за Бешку и немачко-аустријско-словеначки конзорцијум за Аду.

Подаци о мосту преко Саве у Београду кажу да је, првобитно, грађевина требало да кошта између 69 милиона и 90 милиона евра. На различите начине правдајући поскупљења, цена је подигнута прво на 161 милион, да би до данас достигла невероватних 400 милиона евра и извесно је да ће укупна цена бити и виша, с обзиром да се цена од „око 400 милиона“ помиње као нето износ, изражен без пореза.

Поскупљење се, делом, правдало скоком цена челика, али цена није снижавана након пада цене челика на светском тржишту. Осим тога, испало је да су ЕБРД и градске власти Београда на почетку говориле о скелету моста, а на крају, због енормне цене, тврде да је до „поскупљења“ морало доћи због изградње приступних саобраћајница. Како то да саобраћајнице нису биле део првобитног пројекта?

Мост у Бешкој врло је сличан пример лицемерне европске праксе пословања. Да ствар буде занимљивија, управо је дневни лист „Блиц“, на Савиндан ове године, први објавио Бетину вест да ће изградња другог дела моста преко Дунава коштати двоструко више: уместо 2,9 читавих 5,6 милијарди динара.

Како то да добри европски закони или макар добри европски обичаји не налажу опсежан увид јавности у питања ове врсте европских послова, надувавања рачуна, задуживања и спровођења пројеката? Где су у предоченој европској стварности српски извођачи?

Снаге, које је кључно подржавала ЕУ, не само да су обезбеђивале оквир за корупцију и овакву врсту „послва“, него су биле и њихови протагонисти. Бивши млађани министар, који се згражавао „руске губерније“, данас је крезовски богат власник неколико компанија, од грађевинске до фирме за трговину рачунарима, чије је власништво регистровано на чланове његове породице. Управо у маниру тајкуна у које је упирао политичким прстом, идентификујући их са руском државом.


Када говоримо о финансијама, није безазлена ни вест од јуче, чији је извор НБС. У њој се каже да су у стварности стране, европске, а формално-правно „домаће“ банке из Србије ове године изнеле скоро 500 милиона евра капитала. Баш ме занима на који начин су Руси кумовали овом акту пријатељства, уважавања и сарадње ЕУ и Србије.

Izdavačko društvo "Ringier Axel Springer" d.o.o.

Žorža Klemansoa 19, Beograd
Telefon +381 11 333 4 555
Faks +381 11 333 4 556
redakcija@blic.rs

ДНЕВНИ ЛИСТ "БЛИЦ" - НАЈЛАЖЉИВИЈЕ НОВИНЕ У СРБИЈИ !!!