Видовдан и околодатумска грозница

 

 

 Без обзира да ли ће Србија за Видовдан добити услован или безуслован датум, или тек („трепћуће“) зелено светло за почетак преговора о приступању ЕУ, више је него јасно да ће се притисци наставити и да ће буквално на свакој станици тог више него неизвесног путовања у нову „Јевропу“ Србију извесно чекати нове препреке, политичке уцене и захтеви.

Чини ми се да у непоколебљивом, готово мазохистичком еврофилству актуелне власти одзвања нешто од оног – дакако, первертованог – скојевског елана и ентузијазма из времена послератне „обнове и изградње“. „Стићи и престићи Америку“, оборити рекорд, урадити оно што још нико није... Као да нешто од тог ударничког полета и данас покреће и тресе актуелне српске властодршце и њихову другосрбијанску интелектуалну и медијску пратњу која је, неочекивано, у бившим шешељевцима и слобистима препознала своје нове гласноговорнике. И рекао бих да дотични заиста чине много тога што раније нико није – с разлогом – чинио и што нико други не би ни хтео ни смео да ради.

Дубоко сам убеђен, а и многе информације говоре томе у прилог, да Немачка није имала никакву озбиљну намеру да нам се у јуну додели безусловни датум. Немачка јавност, из различитих разлога, у целини није склона даљем проширењу Уније, а бирачи Ангеле Меркел су у том погледу још много скептичнији – и зашто би сада она ризиковала своје иначе врло добре изборне шансе да би изашла у сусрет нечијој датумској опсесији на брдовитом Балкану? Тим пре што се, поштено говорећи, ни овде ни тамо ништа битно неће догодити нити променити, било да фамозни датум добијемо сада, или тек за шест месеци? И када, реално гледано, за разлику од неких ранијих ситуација, нема превелике опасности ни да би неке снажне „антиевропске снаге“ могле искористити то одлагање, нити да би се разочарана актуелна власт могла окренути на другу страну.

Зато су нам из Берлина, посредством делегације Бундестага и Андреаса Шокенхофа, сервирали ултимативне услове за које нико није могао претпоставити да ће их у Београду неко хтети и моћи испунити, поготово не у тако кратком року. Па су их још, за сваки случај, додатно заоштрили прецизним тумачењем шта свака од тих Шокенхофових седам тачака конкретно значи и захтева. Е, али наши евро-стахановци и „најевропљани“ као да су се зарекли да госпођи Меркел помрсе конце. Хоће датум одмах и сада, на све су спремни и ништа им није тешко само да дођу до жељеног циља. Имам утисак да би својеручно уклањали барикаду са моста на Ибру и скидали табле са српских „паралелних“ институција на северу Косова, само када би били сигурни да ће им то заиста донети безусловни датум. Бриселски споразум? У реду. Хитни план за имплементацију тог споразума? Нема проблема. Размена „официра за везу“? Учињено. Укидање „безбедносних структура“? Разуме се. Међународни позивни број за Косово? Само што није. И хајде их сада одби, то јест, немој им дати датум, кад су толико навалили и експресно испуњавају чак и оно што је изгледало немогуће.

Зато и кажем да нису у питању „обични“ капитуланти и издајници. Не, забога, па капитулантство није у нашој традицији и менталитету – зато они најпре себе, па онда и све остале убеђују како све ово што чине не раде због спољног притиска и диктата, него у најбољем националном и државном интересу. У нормалној ситуацији, нормалан човек или народ би, после одређене количине уложеног напора, напросто одустао и кренуо на другу страну у потрази за алтернативом. Али не и наши предводници, којима ово очигледно завлачење и ускраћивање, изгледа, само повећава чежњу и наводи их на све нове и нове уступке и жртве. У сопственим очима, они су савремени „Обилићи“, Прометеји, и пожртвовани хероји (уосталом, већ се проносе гласови како се Дачићу и Тачију смеши Нобелова награда за мир), који, ето, не скрећу с пута и непоколебљиво, упркос свој неправди и препрекама, јуришају на плаво европско небо посуто жутим звездама.

Но, штета коју праве није само непосредна и дневнополитичка, него, такође, и симболичка, психолошка и дубинска. У настојању да нађе оправдање за своју проблематичну бриселску работу, актуелна власт је последњих месеци преко сваке мере настојала да искарикира и дезавуише и сам појам родољубља, борбе и жртвовања, а нарочито идеју „небеске Србије“. При томе се заборавља или намерно превиђа да „небеска Србија“ није тек неко „слепачко“ и поповско сновиђење, већ колективни, поетски и архетипски симбол племенитог стремљења ка бољем, чистијем и племенитијем битисању. У том смислу, „небеска“ и „земаљска“ Србија не само да нису супротстављене него је њихово прожимање, односно присуство елемената оне прве у другој нужни предуслов и, такорећи, етички и аксиолошки императив који једну раштркану гомилу „популације“ чини народом.

Али у свеопштем галиматијасу и околодатумској грозници која већ недељама тресе Србију као да више ништа није важно – а понајмање здрав разум, морал и логика. Као ни наредни, готово вриштећи парадокс, на који као да нико не обраћа пажњу. Наиме, у време потписивања Бриселског споразума истицало се како се то чини због безбедности Срба на Косову и због „будућности наше деце“. Сада, међутим, када су из Берлина почели да стижу наговештаји како би датум могао да се изјалови, наши челници, односно, и председник и премијер (Вучић је то касније мало ублажио и суптилније представио, али суштина је остала иста) почели су „претеће“ да упозоравају како би недобијање датума могло да „угрози или одложи примену Бриселског споразума“.

Дакле, када је тај неповољни споразум потписиван убеђивали су нас како то не раде због добијања датума (сачувај Боже), него због Срба са Косова и њихове безбедности. А када се учинило да бисмо и у јуну могли да останемо без датума, скочили су и почели индиректно да прете западу како они, у том случају, неће хтети да примењују Бриселски споразум?! Што значи да и они сами знају да је споразум неповољан, да представља уступак Приштини и западу, и да је потписан само због добијања датума – као што и јесте. Јер ако је споразум добар за Србију, децу и Србе са севера КиМ онда га, ваљда, треба примењивати без обзира да ли ће или неће ту примену неко у Бриселу и Берлину наградити добијањем датума? И обрнуто.

Али то је све већ претешка математика за наше опијене новокомпоноване европејце, „поуздане партнере“, „факторе стабилности“ и нове „лидере у региону“. Нема никакве сумње – али ни нарочите утехе – у томе што ће отрежњење, ако до њега икада дође, бити врло трауматично, болно и закаснело. Јер, када неко пристане да буде камен у туђој руци онда више не зависи од њега да ли ће и када да буде (од)бачен.

 

 

29 июня – День партизан и подпольщиков

 

 

 День партизан и подпольщиков появился в календаре памятных дат сравнительно недавно. В этом году о партизанах и подпольщиках, защищавших Отечество в годы Великой Отечественной войны, будут вспоминать отдельно лишь в четвёртый раз*.

* В соответствии с изменениями, внесёнными президентом РФ в статью 11 Федерального закона «О днях воинской славы и памятных датах России» 11 апреля 2009 года, День партизан и подпольщиков был включен в список памятных дат и получил официальный статус.

Партизан и подпольщиков времён ВОВ вспоминают 29 июня потому, что именно в этот день трагического 1941-го Совнарком СССР и ЦК ВКП(б) издал Директиву, адресованную партийным и советским организациям, действовавшим в прифронтовых районах страны, о необходимости создания на оккупированной врагом территории организованного партизанского сопротивления. Директива предписывала: «создавать партизанские отряды и диверсионные группы для борьбы с частями армии противника в занятых им областях..., создавать для врага и всех его пособников невыносимые условия, преследовать их на каждом шагу и уничтожать, срывать любые их мероприятия».
Вклад отрядов партизан-«бойцов невидимого фронта», действовавших в подполье, буквально под носом у хитрого и кровожадного врага, в одержанную нашим народом Победу невозможно переоценить. Благодаря самоотверженным действиям советских партизан, у гитлеровцев в буквальном смысле горела под ногами земля. С самого начала войны против нашей страны до этого безнаказанный и обнаглевший от своих европейских успехов захватчик не мог чувствовать себя в безопасности ни днём, ни ночью. Ни в лесу, ни в поле, ни в оккупированном крупном городе, ни в маленькой деревеньке в глубоком тылу – везде самодовольное спокойствие гитлеровцев нарушала благородная месть советских партизан, внушая им страх и трепет перед несгибаемым русским духом. Колоссальный материальный урон, нанесённый противнику действиями советских партизан, вкупе с сильнейшим моральным давлением, оказываемым на тыл противника, приближали день Великой Победы.

Вся Белоруссия, Брянщина, Смоленщина и Орловщина, многие области Украины, Крым и южные регионы РСФСР были охвачены хорошо организованной партизанской борьбой. Благодарные потомки будут вечно помнить имена дважды героев Советского Союза лидеров партизанского движения Сидора Артемьевича Ковпака и Алексея Фёдоровича Фёдорова, сотен героев, погибших в бою и растерзанных в фашистских застенках, тысяч братьев, сыновей, мужей и отцов, сложивших головы за Отечество и за други своя в лесах и болотах Белоруссии, в кубанских лиманах, донецких степях и на холмах Крыма.

Вечная память павшим героям-партизанам! Крепкого здоровья и бодрости духа живым участникам героической борьбы! 

 

 

 

Музички архиви „Мелодије“ постају доступни преко Интернета

 

 

 „Мелодија“, најстарија руска и совјетска дискографска кућа, током свог постојања накупила је огромну количину правих драгуља класичне и фолклорне музике - а под крај совјетске епохе и попа и рока - који нису доступни нигде другде у свету. До сада је иностраним и домаћим зналцима и љубитељима музике било тешко да дођу до овог материјала, али сада се ситуација мења. 

„Студио Мелодија“ почео је да продаје дигитализовану музику из својих архива преко сајта који је обновљен поводом 50-годишњице ове најстарије дискографске куће у Русији, изјавио је Андреј Кричевски, генерални директор „Мелодије“.

Сада на „Мелодијином“ сајту љубитељи музике могу да купе дискове, као и раније, али и да у дигиталном формату скину целе албуме или појединачне песме које им се допадају.

„Покренули смо нови сајт, а планирано је и поновно покретање Интернет продавнице. Поставило се питање: шта продавати? Иако продаја 'Мелодијиних' издања још увек добро иде, сав остали музички свет тешко опстаје на тржишту класичних носача звука. Било нам је јасно да 'Мелодија' мора почети продају својих издања у дигиталном формату који постаје све траженији на музичком тржишту“, објашњава Кричевски.

Према његовим речима, „Мелодија“ је веома заинтересована за овај пројекат и сматра да продаја путем Интернета представља „не само будућност, него и одговор на савремене тенденције, мада и даље верујемо у плоче и компакт дискове“.

Посетите сајт :  

http://melody.su/

Падение Запада (Новый мировой "педопорядок") (2013) ДВДРип

Информация о фильме Режиссер / Телекомпания: Студия "Слово" Год выпуска: 2013 Жанр: Документальный


Описание:

Сегодня нам пытаются навязать различные формы безумия, которые уже давно считаются нормой в западных странах: эвтаназия стариков, однополые браки, разрушение института семьи, секспросвет в школе и в детсадах, толерантность ко всем видам извращений.
Так в Швеции, руководство одной из престижных гимназий распорядилось открыть еще одну, дополнительную раздевалку для детей, не определившихся со своим полом. Таким способом провоцируют терпимость к различным сексуальным порокам. Педерасты и лесбиянки, бисексуалы и транссексуалы - теперь всё это называется просто «друзья».
Недавно парламент Швеции принял закон «Об искусственном оплодотворении лесбийских пар» за счёт государства. О каких семейных ценностях может идти речь, если там ежегодно на 38 тыс. браков - 31 тыс. разводов. Государство финансирует исследования, которые должны доказать положительное влияние таких отношений на детей. Мол, «переходя после очередных разводов от одних родителей к другим, дети приобретают жизненный опыт и опыт социальных отношений, который им пригодится во взрослой жизни».
Во всей Европе введены сексуальные стандарты, по которым родители совместно с медиками и детсадовскими работниками обязаны учить детей «разным видам любви», в том числе, обязывают учить европейских детей мастурбации строго до четырех лет и никак не позже.

Продолжительность: 03:01:41
Качество видео: DVDRip

Видеокодек: Xvid
Битрейт видео: ~515 Кбит/сек
Размер кадра: 352х288
Аудиокодек: MP3
Битрейт аудио: 128 Кбит/сек

Линк :

http://www.rutor.org/torrent/289881/padenie-zapada-novyj-mirovoj-pedoporjadok-2013-dvdrip

Гвидо Вестервеле - велики пријатељ Србије

Наш драги Гвидо с његовим драгим супругом...

Наш драги Гвидо с његовим драгим Вучком

Наш драги Гвидо с његовим драгим Дачијем

Наш драги Гвидо с његовим драгим Тачијем

Србија на путу у Европску унију...

Србија у Европској унији ( једног лепог дана )...

 

 

Бундестаг: Немачки услови Србији за добијање "датума" у јануару

 

 

Немачки савезни парламент, Бундестаг, усвојио је 27. јуна већином гласова декларацију коју су предложиле владајуће странке и у којој се каже да прва приступна конференција између Србије и ЕУ у јануару 2014. може да буде одржана пошто се претходно установи и потврди "потпуно и трајно спровођење преузетих обавеза" које проистичу из споразума Београда и Приштине. У декларацији се наводи и да даљи циљ, пре пуноправног чланства Србије у ЕУ, мора да буде "правно обавезујући споразум" Београда и Приштине. Додаје се и да процес нормализације између Србије и Косова треба да буде посебно третиран у једном од преговарачких поглавља.

За декларацију су гласале владајуће странке, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) и Либерали (ФДП), које су декларацију и предложиле.

Против декларације гласале су опозиционе странке - Социјалдемократска партије Немачке (СПД), Зелени и Левица. Опозиција, међутим, није на ову тему Бундестагу на гласање ставила сопствену декларацију.

У излагању у Бундестагу савезна канцеларка Ангела Меркел је рекла да прва конференција са Србијом о приступању може да буде одржана у јануару 2014. уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине. Пре коначног уласка Србије у ЕУ, додала је канцеларка, потребна је "пуна нормализација односа" Београда и Приштине.

Подносећи извештај савезне владе уочи самита ЕУ 27. и 28. јуна у Бриселу, канцеларка Меркел је рекла да су Србије и Косово учинили "без сумње одлучујући напредак" потписивањем споразума у Бриселу. Но, како је додала,"тек када се у децембру потврди напредак у спровођењу договореног, могуће је да се у јануару одржи прва конференција између ЕУ и Србије и приступању".

Напредак у спровођењу мера које су договорили Београд и Приштина мора, како захтева Бундестаг, и даље да буде провераван, на пример даљим извештајем Европске комисије до краја новембра 2013, наводи се у декларацији.

Бундестаг, међутим, сматра да процес нормализације (између Београда и Приштине) мора да иде и битно даље са циљем постизања "правно обавезујућег споразума" који треба да обезбеди да Србија и Косово, као пуноправне чланице, на основу ЕУ-аката, "независно заједнички могу да користе своја права и обавезе".

Овај уговор мора да буде склопљен пре окончања приступних преговора између Београда и ЕУ, каже се у декларацији.

Уз то, у декларацији се наводи да се "мора обезбедити да процес нормализације између Србије и Косова буде посебно третиран у једном од преговарачких поглавља" и да то поглавље, заједно са темама из области правне државе, треба да чини тежиште приступних преговора.

"Уколико Србија, после отварања приступних преговора оклева са спровођењем преузетих обавеза, њих суспендује или од њих одустаје, приступни преговори треба да буду заустављени", наводи се у декларацији коју је гласовима владајућих странака усвојио Бундестаг.

У декларацији се указује и да Бундестаг сматра да приступни споразуми са Србијом могу да буду окончани тек "када надлежне српске власти и судови учине све што је у њиховој моћи да у процесу у духу правне државе у потпуности расветле напад на немачку амбасаду (2008. године) и нападаче и посебно оне који су вукли конце те акције правоснажно осуди".

Поред тога, тражи се и што је могуће брже отварање моста на Ибру као једна од мера јачања поверења, стварање косовско-српског савеза општина, одржавање слободних и фер комуналних избора на целом Косову, као и несметани приступ косовске пограничне полиције и царинских службеника копненим путем до граничних постаја на северу Косова.

АУСТРОУГАРСКИ УЛТИМАТУМ СРБИЈИ 1914 године 

1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.

2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.

3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.

4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.

5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.

6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.

7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.

8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.

9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.

10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

     

     

    А подсетимо се и 1941 године :

     

    

     

    Као одговор на захтев изасланика Феликса Бенцлера, кога је немачко министарство иностраних послова именовало да помаже Данкелману, Министарство иностраних послова је послало Едмунда Весенмајера да помогне у оснивању нове марионетске српске владе која ће задовољити немачке захтеве. Пет месеци раније, Весенмајер је кумовао проглашењу НДХ. Весенмајер је учествовао у низу консултација са немачким командантима и званичницима у Београду, испитивао је бројне могуће кандидате за председника нове марионетске владе, а онда одабрао генерала Милана Недића као најбољег кандидата. Немци су морали да изврше притисак на Недића да би га убедили да прихвати понуђени положај, укључујући претње да ће довести бугарске и мађарске трупе на територију Србије и да ће га послати у Немачку као ратног заробљеника. За разлику од већине некадашњих југословенских генерала, Недић није био интерниран у Немачку након капитулације, већ је стављен у кућни притвор у Београду.
    
    Око 75 познатих Срба се окупило на скупу 27. августа 1941. на коме је одлучено да би Недић требало да састави Владу народног спаса која ће заменити Комесарску управу, а Недић је истог дана писао Данкелману да пристаје да постане председник нове владе под пет услова, а тражио је и још неке додатне уступке. Два дана касније, немачке власти су именовале Недића за премијера и формирале његову владу. Не постоје извештаји о томе да ли је Данкелман прихватио све Недићеве услове, али је позитивно одговорио на неке затражене уступке, као што су употреба српских народних и државних симбола.
    
    

    Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, као и да спречи победу комуниста у рату. Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом евопском поретку који стварају нацисти.

    
    Режимска пропаганда је представљала Недића као „оца Србије“, који обнавља Србију и који је прихватио своју улогу да спасе српски народ. Институције које је основала Недићева влада су биле сличне онима у нацистичкој Немачкој, док су документи које је потписивао Недић користили расистичку терминологију узету из национал-соцјалистичке идеологије. Пропаганда је славила „српску расу“, прихватајући њено „аријевство“ и одређивала српски „животни простор“. Апеловало се на омладину да прати Недића у изградњи новог поретка у Србији и Европи.
    
    

    Недић је желео да убеди јавност да је за Србију рат завршен априла 1941. Своје време је описивао као време после рата, тј. као „време мира, напретка и спокојства“. Недић је тврдио да су све акције његове владе одобрене од окупатора, коме народ треба да буде захвалан за „обезбеђен живот и часно место сарадника у изградњи новог света“. 

    
    Међутим, колаборационистички режим у Србији није успео да освоји наклоност великог дела српског народа, који се више окретао четницима и партизанима. Због све лошијег стања у Србији, Недићевој влади је било потребно да оснује своје оружане формације - Српску државну стражу, док су припадници покрета Збор основали Српски добровољачки корпус.
    
    

    Марионетска влада Србије чије су оснивање иницирали Немци имала је ограничене могућности за деловање. Она није имала међународно признање, јер међународна заједница није признала укидање и поделу Југославије. Њена овлашћења, ограничена од самог почетка, све више су смањивана током времена, што је било посебно фрустрирајуће и тешко за Недића.

    
    

    

    
    

    Ово није плакат од 5.октобра 2000.године...није плакат ни из 2013.године...

    ОВО ЈЕ ПЛАКАТ ИЗ СРБИЈЕ ЗА ВРЕМЕ НЕМАЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ 1941-1944 !!!

Руски сленг и жаргон

За све оне који поседују знање руског језика и желе да га обогате сленгом и жаргонима који се користе у савременом руском језику овај сајт је неизоставна ризница знања !!!

Линк : http://www.slovonovo.ru/tags

Један одличан сајт за учење руског (и других страних језика)

На овом сајту потпуно бесплатно можете научити основе руског,енглеског,немачког,али и многих других страних језика уз могућност скидања вежби у мп3 формату.

Линк : http://www.goethe-verlag.com/book2/HR/index.htm

Данас је Видовдан

 

 Српска православна црква и њени верници обележавају Видовдан и 624. године од Косовске битке. Видовдан се у Србији обележава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

 

 

Централно обележавање Видовдана на Косову и Метохији организовано је у Грачаници.
Патријарх Српске православне цркве Иринеј и епископ рашко - призренски Теодосије служе литургију у Грачаници, а затим на Газиместану парастос српским ратницима страдалим у Косовском боју.


Видовдан је државни празник који се радно обележава у спомен на Косовску битку на основу одредаба Закона о државним и другим празницима у Србији, а представља и присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог светског рата.
После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века пренето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

Дидюля - Студийные альбомы (8 CD) - 2000-2012 FLAC (tracks+cue)

 

 

2000 - Фламенко (переиздание) (Enhanced CD)

2002 - Дорога в Багдад (переиздание) (Enhanced CD)

2004 - Легенда

2006 - Цветные сны

2006 - Пещерный город Inkerman (Enhanced CD)

2007 - Музыка неснятого кино (Enhanced CD)

2010 - Аромат

2012 - Орнаментальный

 Вале́рий Миха́йлович Дидю́ля (24 января 1969, Гродно) — белорусский гитарист и композитор, лидер группы «Дидюля». Исполняет фолк-музыку и музыку в жанре фьюжн с влиянием стиля нью-эйдж.

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=3723448

Дидюля - Live in Kremlin (2013)

 

 

 01. Посылка из Румынии
02. Винил
03. Русская
04. Лёгкий бриз
05. Пляж
06. Голос сфер
07. Сатиновые берега
08. Арабика
09. Тайна равновесия
10. Колыбельная
11. Пещерный город Инкерман
12. Полёт на Меркурий
13. Легенда
14. Письмо без ответа
15. Прощай, поверхность
16. Двенадцать
17. Осень-август
18. Алегрия
19. Уличные страсти
20. В изгнании
21. Цветные сны
22. Дарбук-кахон
23. Чёрная жемчужина
24. Яблочный пирог
25. На рассвете
26. Один день в сентябре
27. Две сестры
28. Греческая
29. Шапито
30. Кофе утром
31. Фламенко-бис

Линк :

http://u31668931.letitbit.net/download/50257.5034d91f6fb8eda0e972dc7919ad/2702.rar.html

Московским отличникам вручили медали с флагом Сербии

 

 

Выпускники московских школ, закончившие их на отлично, получили золотые медали, на которых вместо российского флага был изображен флаг Сербии. Очевидно, ошибка была допущена случайно, поскольку российский и сербский флаги состоят из одинакового триколора, но цвета в них расположены в разной последовательности. Так, у флага России последовательность цветов следующая: белый, синий, красный. Цвета на флаге Сербии расположены наоборот – красный, синий, белый.

«К сожалению, такая ситуация имеет место быть. Решаем, как ее поправить», — сообщила советник отдела кадров управления образования СЗАО Москвы Валентина Спиридонова.
По ее словам, в округ была прислана партия из 170 медалей с сербским флагом. Она также сообщила, что медали с ошибкой будут заменены на правильные.

И.о. главы департамента образования Москвы Исаак Калина считает, что столичные отличники получили золотые медали, на которых был изображен флаг Сербии, из-за разгильдяйства исполнителей.

«Самое обыкновенное разгильдяйство исполнителей, которые, получив две партии золотых медалей, одну проверили, вторую – нет», — цитирует Интерфакс чиновника.

Что касается ошибки производителей, то по мнению Калины, видимо, они плохо изучали некоторые предметы в школе, вследствие чего произошла ошибка.

По словам чиновника, все бракованные награды, которые достались примерно 600 выпускникам, будут заменены в ближайшие две недели.
Накануне стало известно, что выпускники московских школ, закончившие их на отлично, получили золотые медали, на которых вместо российского флага был изображен флаг Сербии. Ошибка произошла из-за схожести флагов двух стран: у российского триколора цвет расположены в последовательности белый, синий, красный, у сербского – наоборот.

Стоп за рехабилитацију нацизма у Русији

 

 Рехабилитација нацизма и изједначавање агресора и жртве агресије у Русији више се неће толерисати. Доњем дому руског парламента упућен је предлог закона по коме ће се строго кажњавати величање злочина немачких нациста и њихових савезника током Другог светског рата, као и довођење у питање оправданост акција Црвене армије. Дошли смо до црвене линије, до преседана који се више не може толерисати – кажу предлагачи законског пројекта.

 

 

Сличан предлог поднео је још пре неколико година, тадашњи министар за ванредне ситуације а сада министар одбране, Сергеј Шојгу. Пројекат је стављен ,,под тепих’’, вероватно због бојазни да ће наићи на оштре критике на Западу. Образложено је да претходно о њему треба да се изјасне историчари и правници. То је у међувремену урађено – а пошто је проблем последњих месеци још више ескалирао – група депутата оценила је да времена за чекање више нема.

- Више је него јасно да су се Црвена армија и њени савезници борили против нацизма и сваки покушај другачије интерпретације или изношење другачијих оцена о улози и значају Црвене армије у Другом светском рату не само да противуречи објективним историјским чињеницама, већ представља кршење међународних закона, изјавила је, у име предлагача, посланица Ирина Јероваја. Ради се, у суштини, о допуни оног дела руског Кривичног законика у поглављу Злочини против мира и безбедности народа. Не може се доводити у питање Берлинска декларација од августа 1945. у којој је таксативно наведено које су нације у Другом светском рату биле агресори а које жртве агресије, односно које су се бориле против Хитлерове Немачке и њених савезника – кажу предлагачи закона.

Новим документом предлажу се казне за прекршиоце, али чини се да тај део још није дефинитивно прецизиран. Казне се крећу од 300 хиљада рубаља или три године затвора, па до пет стотина хиљада рубаља или пет година затвора ако се у нечасној работи користе и средства информисања.

Аналитичари примећују да су то предвиђене казне за извртање чињеница о оправданости казни Нирнбершког суда, за критику дејстава армија антихитлеровске коалиције, за распростирање лажних информација о тим акцијама. А шта је са многобројним другим прекршајима, са клеветањима, изједначавањем злочина које су починили нацисти са ,,злочинима’’ савезничких армија, пре свега ,,злочинима’’ Црвене армије? У овом тренутку, детаљи санкција за такве случајеве још нису познати широј јавности.

А таквих случајева има на претек. Последњих година, а нарочито последњих месеци, либерали и нескривене присталице фашизма, користећи некажњивост, постали су веома активни. Управо ових дана, на годишњицу напада нацистичке Немачке на СССР, огласило се доста таквих ,,правдољубаца’’ који су своју отровну жаоку упрли у хероје Отаџбинског рата и оправдавали нацистичку агресију, означавајући је као покушај доношења слободе народима СССР-а. Било је међу руским грађанима људи који су откривање меморијалног комплекса у Москви 22. јуна окарактерисали као ,,гробље домаћих животиња’’. На свом сајту, човек са именом Јегор Просвирниј и који се представио као ,,интелектулни националиста’’, написао је поводом 22. јуна чланак под насловом ,,Дан када се родила нада’’. Тог датума, каже Просвирниј, показало се да на свету постоје снаге које су способне да баце изазов стаљинским људождерима. И милиони робова осетили су да крвава власт комуниста са свим својим комитетима, колхозима и гулазима (логорима) није вечна, да може бити и другачије. Први пут за двадесет година код људи се појавила могућност избора, и многи су га извршили… У поређењу са Стаљином и његовом бандом, чак су се и нацистички злочинци показали као веома пристојни људи способни да избаве од сиромаштва, глади и животног страха пред свезнајућим ,,органима’’.

 

Пред оваквим тврдњама и оценама можемо се само згражавати, кажу аналитичари.

Последњих недеља било је људи који су се оглашавали готово невероватним изјавама: неки су међу ветеранима Отаџбинског рата проналазили педере, а позната и врло контроверзна ТВ дива Ксенија Собчак, иначе ћерка бившег градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака и актуелне политичарке Људмиле Нарусове, на свом сајту је написала да су стаљинизам и нацизам једно те исто. А руски интелектуалац, господин Гозман, каже да су се по злу позната нацистичка тајна служба СС и совјетска обавештајна служба СМЕРШ разликовали једино по томе што су припадници СС имали лепшу униформу. Он се већ огласио да ће нарушавати нови закон.

На први поглед може изгледати изненађујуће, али са оваквим типовима солидаришу се и неке такозване угледне личности либералне оријентације – као што је Алфред Кох, иначе један од главних актера (криминалне) приватизације у Русији, некадашњи заменик председника владе. Он у једном напису каже да се ,,Црвена армија сусрела са непријатељем на туђој, тек освојеној територији уочи апсолутно скотског (у савезу са Хитлером) напада на Пољску, Прибалтик и крвавог пира у Финској’’.

Зашто смо – поставља даље питање Кох – сада већ као савезници са Хитлером, прекршили услове тих договора? Зашто смо бесмислено извршили контранапад под Москвом, код Вјазме и Ржева? Зашто нисмо напустили стратешки апсолутно безначајан Лењинград? Зашто нисмо, после победе код Курска, предложили непријатељу примирје јер смо вероватно могли добити изванредне услове? Другим речима, требало је, дакле, дозволити да нацисти уђу у Москву и Лењинград.

Нуде се и одговори на сва ова питања: совјетска држава била је, очигледно, апсолутно неефикасна, непрофесионална и злочиначка. ,,То је био скуп преступника и садиста.’’

Прави одговор на сва ова питања је заиста очигледан: свим тим људима као кост у грлу стоји СССР и његова победа у Другом светском рату. Бацати на њу и њене грађане љагу је њихов животни кредо – кажу аналитичари у Москви. Сада – уколико Дума усвоји предлог закона и ако наставе своју нечасну, рушилачку и срамну работу – могу се наћи у затвору.

Руски експерти изјављују да је крајње време да се престане са клеветама на рачун велике победе у Другом светском рату. Подржавајући доношење закона, политиколог Олег Матвејчев каже да више нема снаге да се суочава са прекрајањем историје и фалсификовањем чињеница. Он као пример наводи руски филм ,,Сволочи’’ (олош, шљам) у коме се описује да су руске специјалне службе врбовале децу, обучавали их у специјалним логорима и слали као диверзанте. То су радиле немачке, а не совјетске обавештајне службе, каже Матвејчев. Код нас је постало уобичајено да се Хитлер и Стаљин изједначују, да се тврди како су Немачка и СССР подједнако криви за најкрвавији рат у историји човечанства, да су у Другом светском рату победили Американци. Ми своју победу не поштујемо, каже Матвејчев. Наши очеви и дедови начинили су подвиг победивши Хитлера а ми то бацамо под ноге.

Дмитриј Медведев, у својству председника Русије, потписао је још маја 2009. декрет о супротстављању фалсификовања историје на штету Русије. А познати војни коментатор, Виктор Баранец, пре неколико година изјавио је да су ,,клевете о совјетској победи достигле такве размере да се највише власти морају озбиљно замислити’’. Давно је дошло време да се држава умеша у тај проблем. Ту тематику треба законом регулисати. По руским књижарама могу се наћи мемоари нацистичких војсковођа фон Бока, Манштајна и Гудеријана, али не и Васиљевског, Рокосовског, Коњева и других совјетских војсковођа. То је недопустиво и то је срамно, каже Баранец.

Многи коментатори и аналитичари у Москви су мишљења да су у тој нечасној работи око прекрајања историје ,,до лаката’’ умешане руке појединих западних служби.

Руски медији оцењују да ће Дума сигурно усвојити законски пројекат и да ће срамна, компромитујућа пракса бити заустављена.

Извињење свим посетиоцима овог блога

Од пре пар дана престао је да функционише руски сајт http://www.nnm.ru/,с којим је аутор овог блога имао успешну вишегодишњу сарадњу.

Вероватно сте приметили да је низ постова на овом блогу из тог разлога "осакаћен",посебно када су у питању фотографије преузимане са тог сајта.

Аутор блога ће покушати да санира насталу штету,а до тада примите једно ВЕЛИКО ИЗВИЊЕЊЕ !!!

Управо сам добио обавештење да је сајт наставио да ради,али сада као  http://nnm2.com/ !!!

Уважаемые пользователи!

Без указания причин был разделегирован домен nnm. ru
До выяснения положения временно переходим на домен nnm2.com.
Приносим извинения за доставленные неудобства.

Система «Периметр» - Рука смерти

Американский журнал Wired испуганно пишет: Россия обладает единственным в мире оружием, гарантирующим ответный ядерный удар по противнику даже в том кошмарном случае, если у нас уже некому будет принимать решение об этом ударе. Уникальная система контратакует автоматически – и жестоко. 

 

 

 

 

 

 Система «Периметр» (Индекс УРВ РВСН - 15Э601, прозвана на Западе «Мертвая рука», а на Востоке «Рука из гроба») – система управления ракетными войсками стратегического назначения - РВСН. В документах она получила наименование "Периметр". Система предполагала создание таких технических средств и программного обеспечения, которые позволяли бы в любых условиях, даже самых неблагоприятных, довести приказ о пуске ракет непосредственно до стартовых команд. По замыслу создателей "Периметра" система могла производить подготовку и запуск ракет даже в том случае, если бы все погибли и отдавать приказ было бы уже некому. Вот этот компонент и стал неофициально называться «Мертвая рука или Рука из гроба». 

 

 

 

Принцип работы системы

Логика действий "Мертвой руки" предполагала регулярный сбор и обработку гигантского объема сведений. От всевозможных датчиков поступала самая разная информация. Например, о состоянии линий связи с вышестоящим командным пунктом: есть связь - нет связи. О радиационной обстановке на прилегающей местности: нормальный уровень радиации - повышенный уровень радиации. О наличии на стартовой позиции людей: есть люди - нет людей. О зарегистрированных ядерных взрывах и так далее, и тому подобное.
"Мертвая рука" обладала способностью анализировать изменения военной и политической обстановки в мире - система оценивала команды, поступавшие за определенный период времени, и на этом основании могла сделать вывод, что в мире что-то не так. Когда система полагала, что пришло ее время, она активизировалась и запускала команду подготовки к старту ракет.
При том "Мертвая рука" не могла начать активные действия в мирное время. Даже если бы отсутствовала связь, даже если бы весь боевой расчет ушел со стартовой позиции, оставалась еще масса других параметров, которые блокировали бы работу системы.
После приказа, полученного от высших звеньев управления РВСН на специальный командный пункт, происходит запуск командной ракеты 15П011 со специальной головной частью 15Б99, которая в полёте передаёт команды на пуск всем ПУ и командным пунктам РВСН, имеющих соответствующие приёмники.

Концепция системы

Система предназначена для гарантированного обеспечения пуска шахтных МБР и БРПЛ в том случае, если в результате нанесения противником сокрушительного ядерного удара по территории СССР будут уничтожены все командные звенья РВСН, способные отдать приказ об ответном ударе. Система является единственной существующей в мире машиной судного дня (оружием гарантированного возмездия), существование которой было официально подтверждено. Система всё ещё засекречена и может по сей день находиться на боевом дежурстве, поэтому любая информация о ней не может быть подтверждена как однозначно достоверная, либо опровергнута, и должна рассматриваться с должной степенью скептицизма.

По своей сути, система «Периметр» является альтернативной командной системой для всех родов войск, имеющих на вооружении ядерные заряды. Она была создана в качестве дублирующей системы, на случай, если ключевые узлы командной системы Казбек и линии связи РВСН будут уничтожены первым ударом, в соответствии с разработанной в США концепцией Ограниченной ядерной войны. Для обеспечения гарантированного выполнения своей роли система была изначально спроектирована как полностью автоматическая и в случае массированной атаки способна принять решение об ответном ударе самостоятельно, без участия (или с минимальным участием) человека. Существование подобной системы на Западе называют аморальным, однако она является по сути единственным фактором сдерживания, дающим реальные гарантии отказа потенциального противника от концепции превентивного сокрушительного удара.

История создания

Разработка специальной командной ракетной системы, получившей название "Периметр", была задана КБ "Южное" постановлением правительства СССР N695-227 от 30 августа 1974г. В качестве базовой ракеты первоначально предполагалось использовать ракету МР-УР100 (15А15), впоследствии остановились на ракете МР-УР100 УТТХ (15А16). Доработанная в части системы управления ракета получила индекс 15А11.

Командная ракета 15А11 системы "Периметр"

В декабре 1975г. был выполнен эскизный проект командной ракеты. На ракете устанавливалась специальная головная часть, имевшая индекс 15Б99, включавшая в себя оригинальную радиотехническую систему разработки ОКБ ЛПИ. Для обеспечения условий ее функционирования ГЧ во время полета должна была иметь постоянную ориентацию в пространстве. Специальная система ее успокоения, ориентации и стабилизации была разработана с использованием холодного сжатого газа (учитывая опыт разработки ДУ для СГЧ "Маяк"), что существенно сократило стоимость и сроки ее создания и отработки. Изготовление СГЧ 15Б99 было организовано на НПО "Стрела" в г.Оренбурге.

После наземной отработки новых технических решений в 1979г. начались ЛКИ командной ракеты. На НИИП-5, а площадках 176 и 181, были введены в строй две экспериментальные шахтные ПУ. Кроме того, на площадке 71 был создан специальный командный пункт , оснащенный вновь разработанной уникальной аппаратурой боевого управления для обеспечения дистанционного контроля и пуска командной ракеты по приказам, поступающим от высших звеньев управления РВСН. На специальной технической позиции в корпусе сборки была сооружена экранированная безэховая камера, оборудованная аппаратурой для автономной проверки радиопередатчика.

Летные испытания ракеты 15А11 (см. компоновочную схему) проводились под руководством Госкомиссии, возглавляемой генерал-лейтенантом В.В.Коробушиным,первым заместителем начальника Главного штаба РВСн.

Первый пуск командной ракеты 15А11 с эквивалентом передатчика был успешно проведен 26 декабря 1979г. Были проверены разработанные сложные алгоритмы сопряжения всех систем, участвовавших в пуске, возможность обеспечения ракетой заданной траектории полета ГЧ 15Б99 (вершина траектории на высоте около 4000км, дальность 4500км), работа всех служебных систем ГЧ в штатном режиме, подтверждена правильность принятых технических решений.

На летные испытания было отведено 10 ракет. В связи с успешными пусками и выполнением поставленных задач Госкомиссия сочла возможным удовлетвориться семью пусками.

В ходе испытаний системы "Периметр" были проведены реальные запуски ракет 15А14, 15А16, 15А35 с боевых объектов по приказам, переданным СГЧ 15Б99 в полете. Предварительно на ПУ этих ракет были смонтированы дополнительные антенны и установлены новые приемные устройства. Этим доработкам впоследствии подверглись все ПУ и командные пункты РВСН.

Пусковая установка 15П716 - шахтная, автоматизированная, высокозащищенная, типа "ОС".

Наряду с летными испытаниями проводилась наземная проверка работоспособности всего комплекса в условиях воздействия поражающих факторов ядерного взрыва на полигоне Харьковского физико-технического института, в испытательных лабораториях ВНИИЭФ (г.Арзамас), на ядерном полигоне Новая Земля. Проведенные испытания подтвердили работоспособность аппаратуры СУ и СГЧ при уровнях воздействия ядерного взрыва, превышающих заданные в ТТТ МО.

Еще в ходе летных испытаний постановлением правительства была поставлена задача о расширении функций, решаемых комплексом командной ракеты, с доведением боевых приказов не только до объектов РВСН, но и ракетных подводных лодок стратегического назначения, самолетов дальней и морской ракетоносной авиации на аэродромах и в воздухе, пунктов управления РВСН, ВВС и ВМФ.

ЛКИ командной ракеты были завершены в марте 1982г. В январе 1985г. комплекс поставлен на боевое дежурство. В течение более 10 лет комплекс командных ракет успешно выполнял свою важную роль в обороноспособности государства.

Компоненты системы

Командные посты системы

По всей видимости, являются сооружениями, аналогичными стандартным ракетным бункерам РВСН. Содержат необходимую для обеспечения работы системы контрольную аппаратуру и системы связи. Предположительно интегрированы с пусковыми установками командных ракет, однако, вероятнее всего, они разнесены на довольно большое расстояние для обеспечения лучшей выживаемости системы.

Командные ракеты
Командная ракета 15А11 системы Периметр. Единственный широко известный компонент комплекса. Входят в комплекс командной ракеты 15П011 и имеют индекс 15А11, разработаны КБ «Южное» на базе ракет 15А16 (МР УР-100У). Оснащены специальной головной частью 15Б99, содержащей радиотехническую командную систему разработки ОКБ ЛПИ, предназначенной для гарантированного доведения боевых приказов центрального командного пункта до всех командных пунктов и пусковых установок в условиях воздействия ядерных взрывов и активного радиоэлектронного противодействия, при полёте ГЧ на пассивном участке траектории. Техническая эксплуатация ракет идентична эксплуатации базовой ракеты 15А16. Пусковая установка 15П716 — шахтная, автоматизированная, высокозащищённая, типа ОС, вероятнее всего — модернизированная ПУ ОС-84. Не исключается возможность базирования ракет и в других типах пусковых шахт.

Разработка командной ракеты начата по ТТТ Минобороны в 1974 году. Лётно-конструкторские испытания проводились на НИИП-5 (Байконур) с 1979 по 1986 гг. Всего проведено 7 пусков (6 успешных, 1 частично успешный). Масса ГЧ 15Б99 — 1412 кг.

Приёмные устройства

Обеспечивают приём приказов и кодов компонентами ядерной триады от командных ракет в полёте. Ими оснащены все пусковые установки РВСН, все РПКСН и стратегические бомбардировщики. Предположительно, приёмные устройства аппаратно связаны с контрольно-пусковой аппаратурой, обеспечивая автономное исполнение приказа на запуск.

Автономная контрольно-командная система:

Мифический компонент системы — ключевой элемент Машины Судного дня, о существовании которой нет никаких достоверных сведений. Некоторые сторонники существования такой системы считают, что это сложная экспертная система, оснащённая множеством систем связи и датчиков, контролирующих боевую обстановку. Эта система предположительно отслеживает наличие и интенсивность переговоров в эфире на военных частотах, получение сигналов телеметрии с постов РВСН, уровень радиации на поверхности и в окрестностях, регулярное возникновение точечных источников мощного ионизирующего и электромагнитного излучения по ключевым координатам, совпадающих при этом с источниками кратковременных сейсмических возмущений в земной коре (что соответствует картине нанесения множественных наземных ядерных ударов), и, возможно, присутствие на КП живых людей. На основании корреляции этих факторов система, вероятно, и принимает итоговое решение о необходимости ответного удара.

Другой предполагаемый вариант работы системы — при получении информации о первых признаках ракетного нападения Верховный главнокомандующий переводит систему в боевой режим. После этого, если в течение определённого времени командный пункт системы не получает сигнал на остановку боевого алгоритма, то происходит пуск командных ракет.

Местонахождение системы

Автоматизированная система «Периметр» установлена в районе горы Косьвинский Камень (Урал). По словам Блэра, «американские стратеги считают его главным украшением короны российской системы боевого ядерного командования, поскольку отсюда можно поддерживать связь сквозь гранитную толщу с российской стратегической авиацией дальнего действия с помощью ОНЧ-радиосигнала (3,0 - 30,0 кГц), способного распространяться даже в условиях ядерной войны. Данный бункер — критическое звено в системе коммуникационной сети «машины судного дня», предназначенный для обеспечения полуавтоматического возмездия в ответ на обезглавливающий удар».

Эксплуатация и состояние системы

После постановки на боевое дежурство комплекс работал и периодически использовался в ходе командно-штабных учений. Командный ракетный комплекс 15П011 с ракетой 15А11 (на базе МР УР-100) стоял на боевом дежурстве вплоть до июня 1995 года, когда в рамках соглашения СНВ-1 комплекс был снят с боевого дежурства. По другим данным, это произошло 1 сентября 1995 года, когда в 7-й ракетной дивизии (пгт. Выползово) был снят с дежурства и расформирован 510-й ракетный полк, вооружённый командными ракетами. Это событие совпало по времени с завершением вывода из боевого состава РВСН ракет МР УР-100 и начавшимся в декабре 1994 года процессом перевооружения 7-й рд на подвижный грунтовый ракетный комплекс «Тополь».
В декабре 1990 года в 8-й ракетной дивизии (пгт. Юрья) на боевое дежурство заступил полк (командир — полковник С. И. Арзамасцев) с модернизированным командным ракетным комплексом, получившем название «Периметр-РЦ», в состав которого входит командная ракета, созданная на базе МБР РТ-2ПМ «Тополь».

Также имеются данные, что ранее в состав системы «Периметр» наряду с ракетами 15А11 входили командные ракеты на базе БРСД «Пионер». Такой подвижный комплекс с «пионеровскими» командными ракетами носил наименование «Горн». Индекс комплекса — 15П656, ракеты — 15Ж56. Известно, по крайней мере, об одном подразделении Ракетных войск стратегического назначения, на вооружении которого стоял комплекс «Горн» — 249-й ракетный полк, дислоцировавшийся в городе Полоцк Витебской области 32-й ракетной дивизии (г. Поставы), с марта-апреля 1986 года по 1988 год стоял на боевом дежурстве с подвижным комплексом командных ракет.

Организации, задействованные в производстве комплектующих и техническом обслуживании комплекса, испытывают трудности с финансированием. Высока текучесть кадров, в результате чего падает квалификация персонала. Несмотря на это, руководство РФ неоднократно заверяло иностранные государства, что риска случайного или несанкционированного запуска ракет не существует.
В западной прессе за системой закрепилось название «Dead hand» (Мёртвая рука).
В Японии военные специалисты окрестили эту систему , как «Рука из гроба».

По утверждению журнала Wired в 2009 году, система «Периметр» функционирует и готова нанести ответный удар.
В декабре 2011 года командующий РВСН генерал-лейтенант Сергей Каракаев заявил, что система «Периметр» существует и находится на боевом дежурстве.

Отрывок из интервью даннного КП Командующим РВСН генерал - лейтенантом Сергеем Викторовичем Каракаевым: 

 

 

 

 ЗАЧЕМ РОССИИ «МЕРТВАЯ РУКА»?
КП: - В свое время в нашей и зарубежной прессе были публикации о системе «Периметр», которая в СССР существовала. И в 2009 году американский журнал «Уайрет» поведал своим читателям, что эта система функционирует и до сих пор жива. Это та ракета, которая если все пропало, взлетает и дает команду всем остальным ракетам. И они уже автоматически взлетают и поражают нужные цели. «Мертвая рука» на Западе называют эту систему.
Сергей Каракаев: - А вы не зря свой хлеб едите! Да, система «Периметр» сегодня существует. Она на боевом дежурстве. И ,когда возникнет необходимость в ответном ударе, когда нет возможности довести до какой-то части пусковых установок сигнал, эта команда может прийти от этих ракет из «Периметра»...
КП: - Была очень интересная реплика Путина на встрече с клубом «Валдай». Там кто-то ему говорит: «Вы же можете уничтожить США примерно за полчаса». А Путин подумал-подумал и ответил: «Вообще-то быстрее»...
Сергей Каракаев: - Отвечу коротко: Владимир Владимирович прав. Но полагаю, сегодня ни Россия, ни США не собираются уничтожать друг друга.

50.000 ПОСЕТА !!!

ХВАЛА ВАМ ДРАГИ ПОСЕТИОЦИ !!!

СПАСИБО !!!

С праздником братья СЛАВЯНЕ !

 

 25 июня во всём мире празднуют День дружбы и единения славян. Во всём мире славянская нация насчитывает около 270 миллионов человек.

 У славян очень богатая и разнообразная культура. Ей стоит гордиться и демонстрировать её другим народам. К сожалению, этому мы только учимся. Ведь после длительных лет «холодной войны» славянам длительное время насаждалась западная культура и многие забыли о своём настоящем происхождении. Чтобы вернуть славянам былую славу одной из самой развитых и культурных наций в рамках этого праздника в разных странах проводятся культурные мероприятия, имеющие целью демонстрировать нам традиции и культуру наших предков.В этот день все славяне мира вспоминают о своём происхождении и корнях.Больше всего популярен этот праздник среди трёх славянских государств. Это Россия, Украина и Белоруссия. В рамках этого праздника проводятся мероприятия, направленные на развитие дружественных отношений между этими странами.Это народный праздник, но его отмечают и главы государств. В этот день они обращаются с поздравлениями к своему народу, желают ему мира и добра. Напоминают о культурных традициях и обычаях народа, которые нередко общие у россиян, украинцев и белорусов.Однако кроме этих наций к славянской относятся ещё и поляки, чехи, словаки, кашубы, лужичане, болгары, сербы, хорваты, боснийцы, черногорцы, русины и другие. Все вместе эти славянские нации составляют бОльшую часть населения Европы.

БРАТЬЯ, С ПРАЗДНИКОМ!!!

В.Борисов - Утро Сварога. Лето 7521 от С.М.З.Х. (2013)

В.Борисов. Утро Сварога. Лето 7521 от С.М.З.Х. (2013) MP3 В альбом вошли композиции, близкие по духу и восприятию времени славянской культуре. Стиль музыки – славянский рок в русском понимании слов этого словосочетания: «славянский» - отвечающий славянской традиции, образу мыслей и образу жизни, «рок, предназначение» - судьба (словарь В.И. Даля).

 Что означает название альбома?

Наша галактика представляет собой облако звёздной пыли и небесных тел в форме свастики. В центре Галактики находится источник энергии, питающий собой всё живое в ней. Учёные называют его квазаром, знающие люди Сварогом. Наша земля находиться почти в самом конце одного из рукавов Галактики. Вместе с Солнцем и другими планетами Земля вращается по сложной траектории, более похожей на спираль, то приблежаясь к Сварогу, то отдоляясь от него. Тот период времени, когда наша планета находиться далеко от центра Галактики (Сварога, источника Белого Света) и закрыта от него облаком звёздной пыли рукова, наши предки называли Ночью Сварога. Эта ночь длиться семь кругов жизни, что состовляет 1008 земных лет. Началась очередная Ночь Сварога в 988 году от З.Ч. (Лето 6496 от С.Ь.З.Х) и закончилась в 1996 году от З.Х. (Лето 7504 от С.Ь.З.Ч.) Сейчас наступает Утро Сварога.

Что изабражено на обложке альбома?

На обложке помещена картина замечательного художника Игоря Ожиганнова «Род»

Треклист:

1. Путь Прави.
2. Бог внутри нас.
3. Уходили в леса.
4. Записали в дикари (ответ Гуньдяеву)
5. Сидишь у окна.

Линк :

http://dfiles.eu/files/6sh8k3tib

СРБИЈА,ДАЧИЋ И ЕВРОПА

ЗАДАТАК је успешно извршен: писмени састав на задату тему која је гласила „Колико волим Европу“ наши политичари су писали како су знали и умели, неки сасвим искрено, неки онако како се у њиховом детињству писало о Титу, Петој офанзиви, раднику у фабрици котрљајућих лежајева или о народним херојима. У неким од тих састава могла се јасно прочитати извесна досада, недостатак маште, понегде чак и мањак метафора толико неопходних за петицу, док се у неким другим могла јасно уочити истинска страст према новом светлом путу са кога нећемо скренути, искрена љубав према вођи и водиљи, као и способност да се она искаже у духу српске родољубиве поезије. И могла се ту назрети и Десанка, и Бранко Ћопић, и утицај моћне песничке енергије једног Оскара Давича. Европа би напокон могла да буде задовољна, јер је нико на свету не воли као што је вole српски политичари и сасвим је извесно да Европа никада неће умети да пева као што су Срби певали о њој.

Председник српске владе управо је објаснио како стоје ствари - гледе стварности, будућности, поезије и Србије: у ауторском тексту у једним новинама премијер је храбро и јасно објаснио да Европу жели да види свуда - у сваком селу, у најзабаченијој забити, у зеки, меди, у свакој идеји, у сну, у свакој кости земље Србије. У кући, на путу, у шерпи и сарми, у сваком пољупцу и мисли, јер Европа је нешто што улази у све поре искреног Европљанина, и без тога ми немамо чему да се надамо, осим да останемо џунгла на путу за Недођију.

Занимљиво је што је премијер, да би идеју Европе и њене симболичке нужности приближио обичном читаоцу, посегао за прилично јасним анатомским метафорама - помињао је кости, поре, мисао, али и сваки орган, метафорична пребивалишта у којима мора да чучи Европа. Будући да је премијер у исто време и министар унутрашњих послова, његов позив Србљу да се озбиљно ухвати историјског задатка љубљења Европе, некоме, уз сву поетичност Дачићевих метафора, може да звучи и помало застрашујуће. Да неће то можда да нам Европу утерају у кости, и да неће полиција да се постара да Европа заиста буде у свакој мисли, и како ће било који човек у овој земљи, после Видовдана, показивати своју љубав према Европи, свакога дана и у сваком погледу, да не би завршио у џунгли?

За Европу спремни: одговорно тврдим да ми је Европа у свакој пори, у свакој мисли и у сваком органу - под пуном моралном и материјалном одговорношћу признајем да је камен у бубрегу српски камен и да ће бити хитно одстрањен, да је понека мисао која није у вези са Европом мисао без везе, као и да кроз поре моје коже излазе феромони Европе, пошто се испоставило да је наша кожа наш највећи залог Европи, па је тиме наша кожа и наш највећи европски орган, а да су такође и наше кости, а поготово наша кичма у потпуности и целости предати пројекту Европа у сваком атому.

Умем да волим Европу, и вoлeћу је као што никада никога нисам вoлeла. Са мислима о Европи јешћу и спаваћу, и сретаћу људе мислећи о њој. И унуцима ћу својим, једног дана, када их будем имала, говорити да је љубав према Европи највећа и најважнија љубав, и да она изгледа као лепа принцеза и да ће доћи само ако је будемо довољно вoлeли.

Неће нама бити тешко да волимо по директиви - вoлeли смо и Тита и Кардеља, и Стаљина и Милошевића, зашто би нам сада било тешко да волимо једну бајковиту идеју. Тим пре што нам је то наредио министар полиције. У то име, ја вас све поздрављам парафразом једне древне песме из периода Обнове и изградње: 

Процветала европска гранчица, на јастуку Ивице Дачића, па мирише - како Дачић дише.

Мирјана Бобић - Мојсиловић