На помолу војно-политички савез Србије са Русијом?
Србија ће ускоро добити статус сталног посматрача у Организација
договора о колективној безбедности и сарадњи - ОДКБ, како
преносе руски медији. Организацију чине Русија, Белорусија, Казахстан,
Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у сличном статусу би са Србијом
била и Украјина. Овај предлог наћи ће се и пред Скупштином Србије, која
би требала да оформи делегацију парламентараца која ће бити упућена у
ову војно - политичку организацију.
Вест о приступању Србије овој организацији пренео је руски државни
портал "Вести.ру", а према њиховим наводима, о чланству Србије
разговарано је током недавне посете заменика руског премијера Дмитрија
Рогозина Београду. Иначе, оснивање ове организације иницирала је Москва,
која у последње време инсистира на њеном јачању.
Управо са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за
оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које
земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе.
О могућности уласка Србије у Евроазијски савез извештавају и РИА Новости.
-За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости.
-За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости.
Председник Србије Томислав Николић најавио је после састанка са
Дмитријем Рогозином у среду да ће бити упућена наша парламентарна
делегација у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној
безбедности (ОДКБ).
Војно-политиику заједницу ОДКБ формирале су државе Евроазије на
основу Уговора о колективној безбедности, потписаног 15. маја 1992.
Један од чланова овог уговора предвиђа и да у случају напада на било
коју чланицу, остале чланице дужне су да пруже сваку врсту помоћи,
укључујући и војну.
Ова организација, иначе, спомиње се и као настављач некадашњег
Варшавског уговора, који је својевремено представљао против тежу НАТО
пакту.
Према оснивачким и званичним актима ОДКБ има за циљеве одржавање
мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштиту на
колективној основи независности, територијалну целовитост и суверенитет
земаља чланица, а приоритет је у примени опште прихваћених политичких
средстава. ОДКБ делује, на очувању демократског поретка, основаног на
оплтепризнатим принципима мерународног права.
(Прес)