Телепромптер.рс – НЕОБЈАВЉЕНИ ТЕКСТ: СНС ботови нису желели да ово прочитате

 

 

 

Објављујемо текст дојаве нашег извора из Интернет тима Српске напредне странке који нисмо успели да објавимо због брисања и уништавања сајта Телепромптер.рс.

Наиме, након што смо објавили текст о новом СНС бот програму “Фортресс.рс”, Интернет тим је успаничио. Чак су и обуставили коришћење програма. Затим, обратио нам се још један извор из СНС Интернет тима који је тврдио да ће у недељу са почетком у 15 часова у седишту СНС-а бити одржан хитан састанак поводом цурења информација.

Више детаља сазнаћете из приложених фотографија са мејл сервера које су остале умеморисане на мобилном телефону уредника Данила Реџеповића. На основу ових информација данас је требало да буде објављен још један текст.

Вучић је побеснео због неспособности Интернет тима!

Наш извор из СНС-а доставио нам је и детаљан списак бодова које су поједини чланови СНС ботова остварили на основу остављања коментара по интернет порталима.

ОВО СУ ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА СНС БОТОВА КОЈИ ОСТАВЉАЈУ НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА

На овој фотографији можете видети “Пинкову звезду”, Марију Јовичић, иначе СНС бот координатор за Београд, како оставља упутства осталим СНС ботовима. Марија Јовичић иначе ради као секретарица посланичке групе СНС-а у Скупштини. Ова упутства је писала из Скупштине!

Пре самог брисања сајта и свих мејл налога, од извора само рано јутрос добили следеће две поруке:

Порука коју је Симо Чулић, заменик шефа СНС ботова и Николићев интернет саветник оставља упутство СНС ботовима: “ХИТНО!!! Владином авиону којим је председник Србије летео за Ватикан, је отказао мотор током летења. Срећом је успео да се врати и слети у Београд. Будите на лајни када изађу вести о овом. Напашће нас максимално. Симо”

(Да ли сте приметили количину коментара на вест о Николићевом авиону?)

Данас се огласио и шеф СНС ботова, Славиша Мићановић са следећом поруком: “Саша Јанковић нам је и данас централна тема! Смернице исте као и сваког дана. Мићан”

Данило Реџеповић – ТЕЛЕПРОМПТЕР.рс

***

ОТКРИВЕНА ТАЈНА “ТВРЂАВА”: Процурео најновији програм СНС ботова за коментарисање

 

Телепромптер.рс ексклузивно открива најновији програм СНС ботова за остављање генерисаних коментара на интернет порталима. Подсетимо да је Телепромптер.рс прошле године објавио два “напредна” бот програма, “Валтер” и “SkyNet”. Како сазнајемо, пројекат “SkyNet” је убрзо пропао, па је Интернет тим СНС-а био приморан да обнови своје сајбер оружје. Тако су дошли на идеју да изграде “Тврђаву”.

 

Откривена СНС-ова тајна “Тврђава”

Како Телепромптер.рс сазнаје, након што су на нашем порталу прошле године објављени програми “Валтер” и “СкyНет”, које је Српска напредна странка користила за остављање генерисаних коментара по интернет порталима, Интернет тим владајуће странке био је приморан да промени своје сајбер оружје.

Наш извор додаје да се Интернет тим СНС-а, након што је пропао пројекат “СкyНет”, одмах бацио на посао прављења новог, савременијег и отпорнијег програма за ботовање. Њихов труд је уродио плодом и изграђена је тајна СНС “Тврђава”.

Наиме, Интернет тим СНС-а недавно је добио нови програм за остављање коментара на интернет порталима. Реч је о програму под називом “Фортресс” (у преводу на српски – Тврђава). За разлику од програма “Валтер” и “SkyNet”, које је било потребно инсталирати на рачунар корисника, “Фортресс” је много флексибилнији програм. СНС ботови више не морају да инсталирају програме на своје рачунаре.

Сада је потребно само да посете сајт “www.fortress.rs“.

Ради се о јединственој апликацији за остављање коментара на интернет порталима која функционише на серверима које је највероватније закупила Српска напредна странка. Домен “fortress.rs” у власништву је београдске ИТ фирме под називом “Dream Technologies Group doo”, а апликација је смештена на серверима фирме “Mainstream doo” такође из Београда.

Интересантна информација: Да ли сте приметили да се више не прича о рушењу сајтова? Зашто? Програм “SkyNet” имао је могућност да извршава DDoS нападе на сајтове. Откако је СНС престао да користи тај програм за коментарисање, више нема рушења сајтова.

 

Шта се крије иза зидина “Тврђаве”?

“Тврђави” не може да приступи свако. Морате да имате налог. Како бисте добили налог, потребно је да се прво обратите извесном Ненаду Гледовићу преко Фејсбука. Иначе, да подсетимо, Гледовић стоји иза програма “СкyНет”.

Према речима нашег извора из Интернет тима СНС-а, Гледовићу је прво потребно проследити податке који се односе на име и презиме корисника, одбор СНС-а којем припада корисник, имејл адресу, број телефона, жељено корисничко име и жељену шифру.

После тога, Гледовић вам јавља када је направио налог. Наш извор затим описује како функционише сам програм:

– Када се улогујете, можете видети на којим се све сајтовима раде вести и то је поређано по важности – “Блиц, Б92, Курир, Новости и Остало”. У “остало” спадају сви остали портали где неко напада Вучића. Пре него што пошаљете коментар, морате га прво пријавити у програму за вест коју сте одлучили да радите. Затим, програм сам проналази ваш коментар и, уколико буде објављен, добијате бодове, прича наш извор из Интернет тима СНС-а.

Систем бодовања је следећи:

Одговори на “Блицу” вреде два поена. Нови коментар на “Блицу” и “Б92″ вреднује се са 1,5 поена. Коментари на “Новостима” и “Куриру” се бодују са по једним поеном, с тим што је “Курир” ограничен на слање максимално два коментара по вести, јер су многи слали по 30 – 40 коментара на сваку вест и на тај начин долазили до огромног броја поена. Наш извор додаје да “Курир” не спада у приоритете, јер “свакако припада СНС-у и тамо се готово сви коментари које шаљу ботови одмах објављују”.

Затим, коментари на осталим порталима се вреднују са 0,5 поена. За сваки пријављен коментар, без обзира на то да ли је објављен или не, добија се 0,1 поен како би се “наградио” труд ботова.

Сам програм изгледа овако:

Испод сваке вести се налазе смернице, односно, упутство за коментарисање. На пример, “СТОП” значи да се коментарисање те вести обуставља, јер вест више није актуелна.

Као што можете да видите на фотографији, на неким вестима се налазе јасна упутства попут: “Одговарајмо на прве негативне коменатре!!! Немојте више писати обичне коментаре. Идемо САМО ОДГОВОРИ!!!”

Према речима нашег извора, ботови најчешће добијају упутства да шаљу одговоре на коментаре у којима се они ословљавају као “СНС ботови” или “ботине”. Када се појави такав коментар, СНС ботови имају обавезу да одговарају са “ДС тролови” и “жути тролови”.

 

Још нека интересантна упутства:

Блиц – Вест: Сазнајемо десеторо приведено у крађи идентитета Андреја Вучића. Смерница: “Идемо овде најјаче са нашим коментарима! Ова вест је апсолутни приоритет! На врху има доста негативних коментара! Качимо се и одговарајмо на њих!”

Блиц – Вест: Крађа идентитета под Вучићевим именом прали паре чак до Кине. 

Смерница: “КАЧИМО СЕ НА НЕГАТИВНЕ КОМЕНТАРЕ У ВРХУ И ОДГОВАРАЈМО!!! ОД 322 ОБЈАВЉЕНА КОМЕНТАРА У 54 НАС АНЗИВАЈУ БОТОВИМА! НА СВАКИ ТАКАВ КОМЕНТАР ПИТАЈТЕ ИХ ЧИЈИ СУ ОНИ БОТОВИ И ТРОЛОВИ КАДА ПО ЦЕО ДАН ПЉУЈУ У КОМЕНТАРИМА”.

Курир – Вест: Рез: Иницијатива у СНС за смену Николића? Смерница: “ДОБИЛИ СТЕ ЈАСНУ СМЕРНИЦУ. МОЛИМ ПОЈЕДИНЕ КОЛЕГЕ ДА НЕ ПИШУ ГЛУПОСТИ И ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈУ : СМЕРНИЦА : И као хиљаду пута до сада Курир смењује Радомира Николића! Пишемо, као и увек, да су то све спекулацие, да разлога за то нема, јер иако се посветио решавању проблема у Крагујевцу, његова функција као председника ИО уопште не трпи због тога. Ово је 100 пут да медији спекулишу о смени Радомира Николића и поново неће бити ништа од тога. Једноставно, човек ради добро посао председника ИО као и градоначелника Крагујевца. НИКАКО НЕ ПИШЕМО – “треба максимално да се посвети граду” (јер већ јесте), “странка ће да одлучи шта је најбоље”, “важније је да се посвети граду”…”човек нема времена, град захтева посвећеност”… и слично!!!”

 

Начин плаћања СНС ботова

– Ботови Српске напредне странке не добијају плату за остављање коментара, каже наш извор.

Додаје да им се странка одужује тако што им налази послове у државним предузећима или им сређује унапређења на послу и то само мали број добије посао, а “остали добијају празна обећања као и сви грађани Србије што слушају празне приче СНС-а”.

– Ти који су добили посао имају обавезу да наставе са ботовањем, јер, уколико не наставе, уговор им неће бити продужен. Неки не раде уопште свој посао, него добију рачунар и обавеза им је да шаљу коментаре у току радног времена, односно, то им је једини посао. То најчешће раде са Пореском управом. Тамо убацују своје истакнутије ботове и људе који раде у “вотеру” и они не раде апсолутно ништа за фирму, већ само раде за странку, а на државној су грбачи што се тиче плате. У бот тиму је тренутно између 500 и 600 људи, открива наш извор.

 

У јануару одржан састанак ботова у тајној “Тврђави”

Према речима нашег извора, Интернет тима СНС-а одржао је у јануару састанак поводом покретања “Тврђаве”. На велико изненађење, према тврдњама нашег извора, састанку је присуствовала уредница интернет издања “Вечерњих новости”, Драгана Миловановић.

Она је, како каже наш извор, администраторима “Новости.рс” издала наређења да “пуштају апсолутно све коментаре у којима је хвали власт и да сви могу слободно да шаљу коментаре преко Гугл Хрома (Google Chrome), јер ће се пуштати и више коментара са исте ИП адресе”.

Редакција Телепромптер.рс контактирала је уредницу сајта “Новости.рс” како бисмо добили њен коментар на ове наводе, али смо остали ускраћено за одговор. Већ два дана нам не шаље одговор на постављана питања.

 

Вучић испунио обећање: Запослио је омладину, али у ботове

Поред уреднице “Новости.рс”, јануарском састанку у “Тврђави” присуствовала је и Марија Јовичић, такмичарка у “Пинковим звездама”, о којој је Телепромптер.рс већ писао. Јовичићева је координатор ботова из Београда. Недавно је преко странке добила посао у Народној скупштини Србије где ради као секретарица посланичке група СНС-а, а добила је и промоцију на “Пинку” и осталим медијима који прате “Пинково” такмичење.

Састанку је наравно присуствовао и шеф Интернет тима, Славиша Мићановић, Вучићев саветник за интернет и друштвене мреже и одборник у Скупштини Града Београда. “Он је задужен за комуникацију са Вучићем и од њега добија смернице које ће качити на вести”, открива наш извор.

Био је и његов заменик и шеф Твитер тима, Симо Чулић, иначе саветник за интернет и друштвене мреже председника Србије Томислава Николића. “Симо је још задужен за вођење Томине Фејсбук странице, тако да, он уместо Томе окреће Фејсбук и остале социјалне мреже. Као и његов шеф и кум Мићан, Симо је одборник у Скупштини Града Београда”, закључује наш извор.

Ако никада није било јасније да Александар Вучић и Српска напредна странка апсолутно ништа не раде, сада би требало да ситуација буде много јаснија. Ако Александар Вучић има толико времена да издаје “смернице” за коментарисање вести на интернет порталима, о чему ми причамо?

Ако Александар Вучић и СНС толико времена, ресурса и енергије улажу у прављења нових програма за коментарисање вести, питамо се шта би било да се Вучић заиста толико посвети бољем животу грађана?

ОВДЕ можете прочитати оригинал текста.

 

ПОСЛЕ ОБЈАВЉИВАЊА ОВИХ ВЕСТИ САЈТ ТЕЛЕПРОМПТЕРА ЈЕ ОБРИСАН!!!

 

НАЈНОВИЈЕ: Телепромптер.рс комплетно обрисан са сервера!

Овај привремени сајт на бесплатном WordPress hosting-у направљен је како бисмо могли да објављујемо детаље у вези са рушењем и брисањем сајта (све док и овај сајт можда не обришу).

НАЈНОВИЈЕ: Успели смо да приступимо серверима и имали смо шта да затекнемо – ништа! Обрисане су све базе података, обрисани су сви фајлови, фотографије, текстови, мејл налози…

Ево како тренутно изгледају наши сервери и мејл сервери:

ОБРИСАНИ СВИ МЕЈЛ НАЛОЗИ

ОБРИСАНЕ СВЕ БАЗЕ ПОДАТАКА

У контакту смо са нашом хостинг компанијом како бисмо сазнали да постоји копија сајта на неком другом серверу. Опширније о томе када будемо добили детаљније податке.

 

Шта је све хаковано и обрисано?

Шта је обрисано и хаковано:

– Домен “teleprompter.rs” преусмерен је на сајт http://www.komveterani.net. Реч је о сајту Комисије за признавање и верификацију статуса ветерана, инвалида, припадника и интернираних ОВК-а која функционише при Влади Косова.

– Шира и корисничко име на серверима су промењени. Телепромптер.рс је био хостован у САД код Bluehost hosting провајдера. (Успели смо да повратимо налог.)

– Хакован је централни мејл налог, званични мејл налог уредника, приватни мејл налог уредника. Сви ти мејлови су обрисани.

ОБРИСАНИ СВИ МЕЈЛ НАЛОЗИ

– Затим су три мејл налога угашена. Хакован је и онеспособљен још један мејл који је био тајан и служио је за управљање са ДНС серверима домена.

– Са званичним мејл налогом (teleprompter021@gmail.com, са којим је био повезан мејл redakcija@teleprompter.rs), обрисан је и наш званични Youtube канал, као и наш Adsense налог преко којег смо зарађивали новац за одржавање сајта. Са званичним налогом нестао је и програм за праћење посећености сајта – Google Analytics.

– Хакован је и приватни Фејсбук профил уредника. Промењена је шифра, а са налога је обрисана званична Фејсбук страница Телепромптера са око 25.400 лајкова.

– Ниједан имејл налог нисмо успели да повратимо јер су промењени сви сигурносни параметри (алтернативна имејл адреса и број телефона) помоћу којих смо могли да повратимо налоге. Креирана је лажна имејл адреси “daniloredzepovic34@gmail.com”. То је мејл адреса која је замењена званичном.

– Био је хакован и званични Twitter налог Teleprompters @TeleprompterRS, али смо тај налог неким чудом успели да повратимо.

Уништавање Teleprompter.rs извршено је након што су на сајту објављене поверљиве информације о новом програму СНС ботова (Fortress– Тврђава) који користе за остављање коментара на интернет порталима.

Подсетимо да је Телепромптер.рс прошле године објавио два програма помоћу којих су ботови остављали коментаре – Valter и SkyNet. Након што су објављени програми, пројекат “SkyNet” је пропао и креиран је нови програм – “Fortress”.

Како су нам јавили извори из Интернет тима СНС-а, завладала је општа паника и програм “Fortress” је стопиран. Истог дана када смо објавили информацију да је СНС сазвао хитан састанак Интернет тима који је за недељу 19. априла 2015. године у 15 часова, сајт Телепромтер.рс је хакован, уништен и угашен.

Хакерски напад је извршен у касним јутарњим часовима, као што то обично бива са хакерским нападима, јер је то време када сви спавају.

Уредник: Данило Реџеповић

Погледајте биографије оних који су позвали Тачија у Београд!

Погледајте биографије оних који су позвали Тачија у Београд!

 

 

На следећим сликама, преузетим директно са званичног сајта “Омладинског одбора за образовање”, можете видети кратке биографије представника невладине организације која је упутила позив једном од највећих злочинаца данашњице, Хашиму Тачију, да у Београду учествује на конференцији о ЕУ интеграцијама Западног Балкана.

Наим Лео Бешири, некадашњи студент ФПН-а у Београду, активан члан антисрпског Хелсиншког комитета за људска права. Као програмски координатор у центру за Евроатлантске студије проучавао је специфике кршења људских права припадника Војске Републике Србије. Током својих студија добио је мноштво страних стипендија, укључујући стипедније Универзитета у Ослу, европског института за отворено друштво и стипендију француске Владе. Тренутно обавља функцију извршног директора Омладинског одбора за образовање.

Тибор Молдвај, некадашњи студент ФПН-а у Београду. координатор у оквиру “Припремног предшколског програма за ромску децу” са циљем њихове лакше друштвене инклузије у систем српског основног образовања. Као члан разних НВО интересује се првенствено за реформе у јавној администрацији и за даље евроинтеграције Републике Србије. Добитник је стипендије Европског покрета у Србији. Тренутно обавља функцију председника одељења за људска права у оквиру Омладинског одбора за образовање.

Невена Бувач, рођена у Београду, бивша новинарка дневног листа “24 сата”. Као асистент учествовала је у програму ефикаснијег укључивања ромске деце у школски образовни систем Србије. Тренутно обавља функцију председавајуће Омладинског одбора за образовање.

Неда Живановић, рођена у Београду, студент докторског смера “Међународне и европске студије” на ФПН. Учествовала је у организовању многих семинара на тему људских и мањинских права у координацији са мисијом ОЕБС у Републици Србији. Тренутно обавља функцију програмског координатора Омладинског одбора за образовање.

Јована Радовановић, рођена у Београду, студент италијанског и француског језика на Филолошком факултету. Више пута је активно учествовала у програмима симулације рада органа ЕУ и ОУН. Тренутно је чланица Европског студентског форума, а као заговорник неформалних облика образовања промовише потребу по што већем учешћу младих у деловању разних НВО.

Јелена Брашанац, студент мастер студија на Факултету за биологију у Београду. Учесница разних семинара о сарадњи између држава Западног Балкана и институција ЕУ. Заговорник је сарадње и помирења између балканских народа и процеса што бржих евроинтеграција држава Западног Балкана.

Горан Новковић, рођен у Книну, тренутно студент треће године арапског језика на Филолошком факултету у Београду. Током својих студија учествовао је у раду многих невладиних организација, а тренутно је члан Комитета за међународну сарадњу Филолошког факултета.

Јелена Илић, рођена у Нишу, тренутно студент последње године Правног факултета у том граду. Током студија учествовала је на разним семинарима и међународним конференцијама у организацији ОЕБС-а и ЕУ. У 2012. години провела је шест месеци на студентској пракси у САД. Заговорник је поштовања људских права и родне равноправности.

Александар Вучић данас у Коцељеви...

ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН БЕОГРАДА Никита Михалков: 

Ставили сте печат на моје срце 

 

Никита Михалков стал почетным гражданином Белграда

 

 

 

 

 Власти сербской столицы присудили звание почетного гражданина Белграда российскому режиссеру Никите Михалкову.

«Этим жестом Белград хотел бы увековечить дружеские отношения с Михалковым, который внес вклад в развитие нашего города и укрепление отношений с Россией», — отметил мэр сербской столицы Синиша Мали во время торжественной церемонии.

 

 

 Никити Михалкову уручена плакета почасног грађанина Београда. Имам толики осећај за српство, да ниједна награда не може да га замени, каже чувени редитељ.

Када сам чуо да ћу добити ово признање, помислио сам да је тешко бити и само грађанин, а камоли почасни. Први пут у животу постао сам почасни грађанин - рекао је у петак прослављени руски редитељ Никита Михалков на свечаности у Скупштини града примајући Повељу почасног грађанина Београда. - Имам толики унутрашњи осећај за српство, и сматрам да ниједна награда не може да га замени, јер је он, заправо, најважнији. А сада сте на моје срце ставили печат. У ова тешка времена за све нас, убеђен сам да рођаци морају бити заједно, зато што не можемо да рачунамо ни на кога другог, осим на саме себе. Веома сам захвалан Србији - српској влади, српским властима и уметницима Србије, јер се у ово тешко време не плаше да буду са Русијом. Зашто? Зато што бити данас са Русијом повлачи пуно проблема. Али, истина је са нама, и иза нас - истакао је велики синеаста.

Подсећајући да је реч о традиционалном признању које се додељује 27. пут, градоначелник Синиша Мали изразио је задовољство што после светских политичара и генерала - пријатеља нашег града и наше земље, почасни грађанин наше престонице први пут постаје један уметник.

- Својим уметничким деловањем задужили сте не само Београђане, него Европу и цео свет. Желимо да вам укажемо част, јер сте лично много допринели афирмацији нашег града и унапређењу сарадње наша два народа. Ви о нама ширите добар глас у свету, и зато смо хтели да вам покажемо да Београд зна да води рачуна о драгим пријатељима. Наша заједничка прошлост је пријатељска, а данашњим чином ми показујемо да желимо да будемо повезани и у будућности - рекао је градоначелник, истичући да је Михалков кроз своја дела успео да осети словенски дух, његову парадоксалност, а у исто време и његову јединственост. Он је додао да филм има велику моћ, а уметници који га стварају важнију улогу од политичара у успостављењу пријатељства међу народима.

Једном од кључних филмских аутора данашњице Повељу нашег града уручили су Синиша Мали и председник Скупштине Града Никола Никодијевић.

И мада је у Београд дошао само на неколико сати, Михалков је у свечаном холу Скупштине града у петак обишао изложбу са експонатима из Музеја СПЦ, говорио на конференцији за новинаре чији је домаћин био градски секретар за културу Владан Вукосављевић, а одмах затим у новој згради Југословенске кинотеке одржао мастер клас студентима ФДУ. 

УНИВЕРЗИТЕТ ИЗ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

Након што је примио Плакету Београда, велики руски синеаста у изјави за "Новости" рекао је да је врло срећан, али да га је ово признање и изненадило:

- Нисам то очекивао, заиста. Али, када човек зна и осећа да негде има пријатеље, онда се добре емоције размењују. То су гестови пријатељства, они ме увек чине поносним.

Конференцији за новинаре присуствовали су и представници Универзитета у Приштини, чије се седиште налази у Косовској Митровици. У знак захвалности што је Никита Михалков овом граду недавно поклонио опрему за пројекцију филмова, декан Универзитета Срећко Милачић уручио му је почасни докторат.

Заминировать и сжечь Москву: секретный план НКВД

3 октября 1941 года в дом № 6 по Сретенскому бульвару вошли двое в штатском. Они воспользовались отдельным входом в двухкомнатную квартиру полуподвального типа. В ней проживала  семья Максима Нечипоренко, рядового полиграфиста Госзнака. Гости сразу прошли в кухню, а 10-летнему Олегу Нечипоренко сказали, что это – папины «знакомые», и попросили подростка выйти, чтобы не мешал.

В эксклюзивном интервью об этих событиях телеканалу «Звезда» рассказал Олег Максимович Нечипоренко, бывший сотрудник ПГУ КГБ СССР, работавший в подразделении внешней контрразведки (управление «К»).

«Только спустя год старший брат рассказал мне, что наша квартира должна была стать явочной, в случае оставления Москвы нашими войсками. Она была включена в систему подполья, которое осенью 1941 года в срочном порядке организовывали в столице.  Выбор был сделан не случайно, - центр города, но самое главное – у нее был вход с улицы и «черный ход». Он у нас был закрыт стенным шкафом. Под полом – котельная, значит, подслушивать разговоры было, практически, невозможно, а еще она была полностью изолированная, никаких соседей не было», - говорит Олег Нечипоренко.

В середине октября семью Нечипоренко попросили съехать. В их 34-метровой квартире поселились «муж с женой».  Квартира в секретных документах получила псевдоним «конспиратор». Но уже летом  1942 года в явочную квартиру вернулись ее настоящие хозяева, - Москву отстояли.

«Все военные годы к нам продолжали заходить чекисты, у нас с ними сложились неформальные отношения. Иногда приходили оперработники, просили: «Зайду, отдохну?» Мама им готовила чай или что-то поесть. Иногда они запирались в большой комнате поговорить. Ничего слышно не было, двери у нас были толстенные. Так я познавал азы конспирации. Кстати, в школе я ни словом не обмолвился о таинственных гостях папы, у меня уже тогда появился профессиональный навык. А позже я поступил на службу в КГБ, потому что по-другому свою жизнь я представить уже не мог», - говорит 83-летний ветеран спецслужбы Олег Нечипоренко.

Вполне вероятно, что в квартире Нечипоренко в 1941 году проживали агенты НКВД «Альфред» и «Арбатская» – муж и жена. Они добровольно изъявили желание остаться в Москве. Причем «Альфред» был лицом духовным. Супружескую пару, получившую название «Семейка», предполагалось использовать по линии террора, в случае оставления столицы немцам. А в то, что это может произойти, по крайней мере, 16 октября 1941 года в Москве уже почти никто не сомневался.

Паника

В Москве еще сохранились люди, которые на всю жизнь запомнили 16 октября 1941 года – в этот день в городе началась паника. О том, как это было телеканалу «Звезда» рассказал ветеран Внутренних войск, полковник в отставке Тихонков Юпитер Петрович: «В этот день мы с друзьями вышли прогуляться на Сретенку. Мы тогда жили рядом с этой улицей, - в доме № 9, что по Большому Сергиевскому переулку, его еще называли дом НКВД. На улице было оживленное движение, кто идет обвешанный колбасой, кто – сосисками, кто – с какими-то кульками. Мы видели, как люди забегали в магазины, и через минуту возвращались с награбленным товаром. Что говорили? В основном спрашивали: «Где немцы? Что слышно?» Многие говорили, что немцы уже на окраине, что слышали стрельбу в городе. У нас дома была винтовка и пистолет. Я сказал тогда ребятам своим: «Хоть одного фрица, да убью!» А вообще, настроение было тревожное. Вечером я рассказал маме о том, что видел, она сказала, что немцы должны войти в город».

А вот свидетельство еще одного очевидца тех событий, москвича Решетина: «Шестнадцатого октября Шоссе Энтузиастов заполнилось бегущими людьми. Шум, крик, гам. Люди двинулись на восток, в сторону города Горького… Застава Ильича… По площади летают листы и обрывки бумаги, мусор, пахнет гарью. Какие-то люди то там, то здесь останавливают направляющиеся к шоссе автомашины. Стаскивают ехавших, бьют их, сбрасывают вещи, расшвыривают их по земле…».

В этот день в столице перестало работать метро, остановились трамваи, закрылись булочные. По трактам, ведущим на восток и юг, потянулись толпы с узлами и чемоданами… Объективными предпосылками к этому были массовые увольнения на предприятиях. Но панике поддались не только простые горожане.

«16 октября неожиданно были выведены из строя передающая радиостанция Наркомата Морского Флота в Томилине и приемная радиостанция этого же наркомата в Вешняках, кроме того, разрушены радиобюро и автоматическая телефонная станция, размешенная в Наркомате Морского Флота. В результате этого лишились радиосвязи пароходства в Ленинграде, Мурманске, Архангельске, Астрахани, Махачкале».

«Все это нервировало руководство и, естественно, были приняты самые строгие меры в отношении начальника центрального узла связи Наркомата Морского флота Березина. Как выяснилось, именно он отдал распоряжение о разрушении станции и передавал его по прямому телефону начальникам радиостанций, находившихся в Томилине и в Вешняках. Этими действиями был нанесен большой ущерб и было временно потеряно управление морским транспортом», -  вспоминал потом Павел Анатольевич Судоплатов, который в 1941 году был начальником Особой группы при наркоме внутренних дел СССР. Именно эта группа принимала самое непосредственное участие в создании «Московского плана НКВД».

План в деталях

В первые месяцы войны по ходатайству П. А. Судоплатова, нарком внутренних дел СССР Л. П. Берия отдал распоряжение освободить из-под следствия и из лагерей более 20 человек из числа осужденных сотрудников советской разведки, в том числе Я. С. Серебрянского, И. Н. Каминского и П. Я. Зубова, которые были приняты на работу в Особую группу.

«Обстановка диктовала и необходимость проработки решений, связанных с созданием московского подполья на случай занятия столицы противником. Важным направлением нашей работы становилась подготовка соответствующих легенд для возможного развертывания нелегальных резидентур в Москве», - из воспоминаний Павла Судоплатова.

_{Карта обороны Москвы}

Всего предполагалось создать 12 нелегальных резидентур, пять из которых должны были быть задействованы вне столицы, на занятой врагом территории. По Москве главным координатором подполья должен был стать начальник контрразведывательного отдела Московского НКВД Сергей Федосеев.

«На нелегальное положение были переведены 43 работника центрального аппарата НКВД, 28 сотрудников Управления НКВД Московской области; 11 оперработников УНКВД должны были осуществлять руководство 85 агентурными группами, охватывающими 269 человек из агентурно-осведомительной сети. Оперативник имел на связи двух-трех агентов-групповодов, каждый из которых в свою очередь имел выход на двух-четырех агентов или осведомителей. Для самостоятельного действия московскими чекистами было создано 22 резидентуры с охватом 73-х человек. Кроме того, для индивидуальных действий были проинструктированы и оставались в Москве и области 334 человека из агентурно-осведомительной сети УНКВД», - рассказывал потом Судоплатов.

В кратчайшие сроки была проведена колоссальная работа по отбору людей для подполья. Она была очень трудоемкая, требовавшая большого внимания и терпения. Нужно было выписать паспорта, создать легенды на остававшихся в Москве людей.

«Больше всего мы ломали голову над тем, каким должен был быть правдоподобный ответ на неизбежный вопрос: почему человек остался в Москве? Возникла потребность в специальном изготовлении писем от родственников. Содержание их определялось с учетом разработанных нашими специалистами биографий. Переписка с мнимыми родственниками легендировалась по всем правилам почтовых отправлений», - писал Павел Судоплатов.

В связи с подготовкой подполья была предпринята и другая специальная акция. Были изъяты, уничтожены или переписаны книги прописки и регистрации. Для каждой оперативной группы и одиночек были тщательно отработаны задания, способы связи и пароли, проведены занятия по стрелковому делу, осуществлению диверсий, террористических актов возмездия, по психологии поведения на допросах в случае задержания и ареста.

Особые надежды руководители Лубянки связывали с обособленной агентурной группой, в которую вошли известный композитор, автор знаменитой песни «Полюшко-поле» Лев Константинович Книппер, немец по происхождению, и его жена, проживавшие на Гоголевском бульваре. Родная сестра Книппера Ольга Чехова давно жила в Германии и имела широкие связи в правительственных кругах рейха. По замыслу чекистов это обстоятельство могло бы способствовать Льву Константиновичу в создании хороших позиций в оккупационной администрации, которые затем предполагалось использовать для проведения индивидуальных актов возмездия против руководителей фашистской Германии, вплоть до самого Гитлера.

«Лихие» «Рыбаки», «Старики», «Преданные» и другие

Задание аналогичного характера имел и агент НКВД под псевдонимом «Тиски», происходивший из дворянской семьи, — инженер по образованию, отличный спортсмен.

«Особая роль отводилась молодой сотруднице первого (разведывательного) управления НКВД, его особой группы, младшему лейтенанту А. Камаевой-Филоненко, которая под видом активистки баптистской общины координировала бы использование установленных закамуфлированных взрывных устройств. Ей одной было поручено привести в действие по особому сигналу мощные взрывные устройства, которые предполагалось заложить в местах появления главарей гитлеровского режима или командования вермахта», - из воспоминаний Судоплатова.

К возмездию против немецкого командования готовили и актерский ансамбль во главе со «Свистуном» — Николаем Хохловым.  Планировалось, что Хохлов вместе с группой акробатов, выступая перед немецкими высшими офицерами, во время эстрадного номера – жонглирования – забросают их гранатами.

Оперсостав, переведенный на нелегальное положение, и часть агентуры были обеспечены запасами продовольствия на два-три месяца. 20 октября 1941 года был издан приказ, касающийся минирования важнейших объектов столицы. Он носил предварительный характер. Всего в списке было 119 зданий, 404 из них планировалось взорвать, остальные – сжечь.

Серьезные задачи по проведению боевой и диверсионной работы в Москве и ее окрестностях ставились перед отрядом под кодовым названием «Три Р», которому предстояло осуществлять взрывы и поджоги энергомагистралей, железнодорожных сооружений, складов, общественных зданий, занимаемых противником под штабы, а также нарушать связь.

Уникальная террористическая группа из четырех человек под названием «Лихие» была создана чекистами из бывших воспитанников Болшевской трудкоммуны НКВД, в прошлом уголовных преступников. Ее руководителем стал агент «Марков» – бывший уголовник, грабитель. Группа была ориентирована на совершение терактов в отношении офицеров германской армии.

Для проведения диверсионной и террористической работы были подготовлены агентурные группы «Рыбаки», «Белорусы», «Дальневосточники», «Старики», «Преданные», в состав которых вошли кадровые чекисты, бывшие командиры Красной Армии, решившие остаться в оккупированной столице.

Руководитель группы «Дальневосточники» агент «Леонид», бывший партизан, имевший опыт подпольной деятельности в тылу японцев, привлек к работе жену и 17-летнего сына. В задачу группы входило проведение диверсий на промышленных предприятиях и железнодорожном транспорте.

«Интересно, что наши действия по созданию московского подполья не прошли мимо противника. В отчете штаба немецкой полиции безопасности (СД) о положении в СССР за февраль 1942 года, который оказался у нас в 1944 году, фигурировали планы создания «специальных боевых большевистских организаций НКВД в Москве», - рассказывал потом Павел Судоплатов. Несмотря на это, значительное число участников «Московского плана НКВД» получили государственные награды.

Вернись! (Популярные песни 50-х) (1987)

Вернись! (Популярные песни 50-х) (1987)

1. Тишина - Владимир Трошин
2. Ландыши - Гелена Великанова
3. В нашем городе дождь - Лили Гегелия
4. Маленькая Мари - Гелена Великанова
5. Любимые глаза - Рашид Бейбутов
6. Давай никогда не ссориться - Тамара Миансарова
7. Черный кот - Тамара Миансарова
8. Два берега - Майя Кристалинская
9. А снег идет - Майя Кристалинская
10. Вернись - Николай Щукин
11. Пойми - Людмила Гурченко
12. Хорошо - Эдита Пьеха
13. Стань таким - Эдита Пьеха
14. Ай-люли - Людмила Лядова

Линк : https://yadi.sk/d/8xT1UMkqfvZch

Героическая история

 

Звание впервые установлено Постановлением ЦИК СССР от 16 апреля 1934 года


16 апреля 1934 года постановлением ЦИК СССР было учреждено звание Героя Советского Союза в редакции: «Установить высшую степень отличия — присвоение за личные или коллективные заслуги перед государством, связанные с совершением геройского подвига, звания Героя Советского Союза». Никакие знаки отличия не предусматривались, выдавалась только грамота от ЦИК СССР.


Орден Ленина к званию получили все одиннадцать лётчиков — первых Героев Советского Союза. Практика награждений была закреплена Постановлением ЦИК в Положении о звании Героя Советского Союза 29 июля 1936 года. В этой редакции гражданам, удостоенным звания, кроме грамоты полагался также орден Ленина.
Указом Президиума Верховного Совета СССР от 1 августа 1939 года введён особый отличительный знак для Героев Советского Союза — медаль «Герой Советского Союза». Другим Указом от 16 октября 1939 года был утверждён внешний вид медали, которая получила название «Золотая Звезда». В отличие от первоначального Положения теперь предусматривалась возможность многократного награждения «Золотой Звездой». Дважды Герою Советского Союза выдавали вторую медаль «Золотая Звезда» и ему сооружали бронзовый бюст на родине. Трижды Герою Советского Союза выдавали третью медаль «Золотая Звезда», и его бронзовый бюст должен быть установлен при Дворце Советов в Москве. Выдача орденов Ленина при награждении второй и третьей медалями не предусматривалась. О присвоении звания в 4-й раз в Указе ничего сказано не было, как и о возможном количестве награждений одного человека.

Нумерация медалей для первого, второго и третьего награждения была отдельная. Так как строительство грандиозного Дворца Советов в Москве в связи с войной закончено не было, то бюсты трижды Героев устанавливались в Кремле.

Указом от 6 сентября 1967 года был введён ряд государственных льгот для Героев Советского Союза.

В новой редакции утверждено Указом Президиума Верховного Совета СССР от 14 мая 1973 года (Ведомости Верховного Совета СССР, 1973 г., № 20, ст. 268). Положение гласит:

1. Звание Героя Советского Союза является высшей степенью отличия и присваивается за личные или коллективные заслуги перед Советским государством и обществом, связанные с совершением геройского подвига.



2. Звание Героя Советского Союза присваивается Президиумом Верховного Совета СССР.


3. Герою Советского Союза вручаются:высшая награда СССР — орден Ленина;знак особого отличия — медаль «Золотая Звезда»;грамота Президиума Верховного Совета СССР


4. Герой Советского Союза, совершивший вторично геройский подвиг, не меньший того, за который другие, совершившие подобный подвиг, удостаиваются звания Героя Советского Союза, награждается Орденом Ленина и второй медалью «Золотая Звезда», и в ознаменования его подвигов сооружается бронзовый бюст Героя с соответствующей надписью, устанавливаемый на его родине, о чём делается запись в Указе Президиума Верховного Совета СССР о награждении.


5. Герой Советского Союза, награждённый двумя медалями «Золотая Звезда», за новые геройские подвиги, подобные ранее совершенным, может быть вновь награждён орденом Ленина и медалью «Золотая Звезда».

6. При награждении Героя Советского Союза орденом Ленина и медалью «Золотая Звезда» ему одновременно с орденом и медалью вручается грамота Президиума Верховного Совета СССР.

7. В случае, если Герою Советского Союза будет присвоено звание Героя Социалистического Труда, то в ознаменование его геройского и трудового подвигов сооружается бронзовый бюст Героя с соответствующей надписью, устанавливаемый на его родине, о чём делается запись в Указе Президиума Верховного Совета СССР о присвоении звания Героя Социалистического Труда.

8. Герои Советского Союза пользуются льготами, установленными законодательством.

9. Медаль «Золотая Звезда» Героя Советского Союза носится на левой стороне груди над орденами и медалями СССР.


10. Лишение звания Героя Советского Союза может быть произведено только Президиумом Верховного Совета СССР.



Почётная грамота для героев-лётчиков

Появление высшей степени отличия СССР напрямую связано со спасением пассажиров и членов экипажа парохода «Челюскин».


Учитывая, что для эвакуации людей, находившихся на погибшем судне, советские лётчики провели операцию, не имевшую аналогов в мировой истории, советское правительство задумалось и о необходимости особо отметить этот подвиг.
Нужно особо отметить, что никакого знака отличия для Героев Советского Союза первоначально не предполагалось. Присвоение звания отмечалось исключительно вручением специальной грамоты ЦИК СССР.

Первое присвоение звания Героя Советского Союза состоялось 20 апреля 1934 года, когда им были отмечены лётчики, участвовавшие в спасении челюскинцев: Анатолий Ляпидевский, Сигизмунд Леваневский, Василий Молоков, Николай Каманин, Маврикий Слепнёв, Михаил Водопьянов и Иван Доронин.






Анатолий Ляпидевский





Сигизмунд Леваневский





Василий Молоков




Николай Каманин





Маврикий Слепнёв





Михаил Водопьянов




Иван Доронин


Лётчики в СССР в 1930-х годах были в особом почёте. Немудрено, что первые 11 Героев Советского Союза представляли именно авиацию.






Орден и медаль


Традиция вместе с присвоением звания Героя Советского Союза вручать орден Ленина сложилась фактически сама собой. Дело в том, что 11 первых Героев вместе со званием получали и орден, который был высшей наградой СССР.

В июле 1936 года эта практика была узаконена решением ЦИК СССР — отныне Герой Советского Союза вместе с грамотой автоматически получал и орден Ленина.
Количество Героев росло — вместе со «сталинскими соколами» были отмечены военные, сражавшиеся в Испании, а также участники боёв на озере Хасан.

Чем больше становилось Героев, тем больше росла необходимость в появлении некоего отличительного знака, по которому выдающегося человека сможет узнать любой.

Так появилась медаль «Золотая звезда», автором эскиза которой стал архитектор Мирон Мержанов. Медаль «Золотая звезда» как знак отличия Героев Советского Союза была утверждена 1 августа 1939 года, и первыми Героями, получившими и «Золотую звезду», и орден Ленина, стали участники боёв у реки Халхин-Гол.



Жуков, Брежнев и Савицкая


Всего с 1934 по 1991 год звания Героя Советского Союза получили 12 776 человек, причём абсолютное большинство наград было присвоено тем, кто отличился в сражениях Великой Отечественной войны: таковых более 91 процента от числа всех награждённых.
За героические подвиги в Великой Отечественной войне звания Героя Советского Союза удостоены свыше 11 тыс. человек.








Война потребовала от народа величайшего напряжения сил и огромных жертв в общенациональном масштабе, раскрыла стойкость и мужество советского человека, способность к самопожертвованию во имя свободы и независимости Родины. В годы войны героизм стал массовым, стал нормой поведения советских людей. Тысячи солдат и офицеров обессмертили свои имена при обороне Брестской крепости, Одессы, Севастополя, Киева, Ленинграда, Новороссийска, в битве под Москвой, Сталинградом, Курском, на Северном Кавказе, Днепре, в предгорьях Карпат, при штурме Берлина и в других сражениях.



Выдающийся полководец, маршал Победы Георгий Жуков и Генсек ЦК КПСС Леонид Брежнев являются четырежды Героями Советского Союза. При этом Брежнев имеет ещё и звание Героя Социалистического Труда.






Юрий Алексеевич Гагарин — советский лётчик-космонавт, Герой Советского Союза, кавалер высших знаков отличия ряда государств, почётный гражданин многих российских и зарубежных городов.





Востротин Валерий Александрович – командир отдельного 345-го гвардейского парашютно-десантного полка 40-й армии Туркестанского военного округа (ограниченный контингент советских войск в Демократической Республике Афганистан), гвардии подполковник.





Первым сотрудником милиции, удостоенным в мирное время звания Героя Советского Союза, стал Александр Попрядухин. В далеком 1973 году на авиарейсе «Москва – Брянск» произошел захват заложников. В операции по освобождению людей принял активное участие уроженец Навлинского района Брянской области, а в те годы – боец группы захвата московского уголовного розыска Александр Попрядухин.

Как ни странно, но, несмотря на героизм советских женщин, лишь одна из них была удостоена звания Героя Советского Союза дважды. Впрочем, речь идёт о более чем достойном человеке — лётчике-космонавте Светлане Савицкой, первой женщине, вышедшей в открытый космос.



Просто «спасибо»

Самым последним Героем Советского Союза стал чрезвычайно необычный человек — водолазный специалист, капитан 3-го ранга Леонид Солодков. Указ о присвоении звания за участие в водолазном эксперименте, имитирующем длительную работу на глубине 500 метров под водой, был подписан 24 декабря 1991 года.



Получать награду новоявленного Героя пригласили в Кремль 16 января 1992 года. Ситуация сложилась крайне странная — государства, Героем котором стал Леонид Солодков, к этому моменту не существовало уже более трёх недель. Но самое интересное, что, согласно воинскому Уставу, Солодков как офицер должен был произнести «Служу Советскому Союзу!».

Быстро поменять Устав невозможно, и Солодков решил действовать сам. После того как маршал Шапошников вручил Герою награду, тот ответил просто: «Спасибо!». На этом «Спасибо» и завершилась история звания Героя Советского Союза, трёх лет не дожившего до своего 60-летия.

Многие в тот момент полагали, что Героев в нашей стране больше не будет. Мол, нигде, кроме СССР и стран социалистического блока, не практиковалась подобная система отличия, несмотря на то, что национальные герои есть практически во всех странах мира.

Традиция сильнее идеологии

Однако традиция оказалась сильнее идеологических изменений в обществе. Уже 20 марта 1992 года Верховный Совет России утвердил учреждение звания Героя Российской Федерации.

Принципиальным отличием звания Героя России от советского предшественника является то, что оно присваивается только один раз.





Первым удостоенным звания Героя Российской Федерации стал начальник Липецкого центра боевой подготовки и переучивания лётного состава генерал-майор авиации Суламбек Сусаркулович Осканов. Высокое звание ему было присвоено указом Президента РФ № 384 от 11 апреля 1992 года (посмертно). При выполнении 7 февраля 1992 года лётного задания на самолёте МиГ-29 произошёл отказ техники, и генерал Осканов ценой своей жизни предотвратил падение самолёта на населённый пункт.


При этом преемственность двух высших степеней отличия подтверждается тем, что сразу четыре Героя Советского Союза стали и Героями Российской Федерации — это космонавты Сергей Крикалёв и Валерий Поляков, учёный-полярник Артур Чилингаров и военный лётчик Николай Майданов.


В числе Героев Советского Союза были представители многих национальностей большой страны — русские, украинцы, белорусы, татары, евреи, азербайджанцы, чеченцы, якуты и многие другие.

Немудрено, что во многих республиках бывшего СССР, ставших независимыми государствами, было учреждено аналогичное звание. Включая Россию, оно существует в 11 из 15 государств на просторах бывшего СССР.