Мислите о овоме...

Патријарх Иринеј : Пут ка ЕУ не сме да буде плаћен одрицањем од Косова

 

 

 "Не смемо кршити сопствени Устав... Свака аутономија Косова и Метохије је прихватљива, и она најшира могућа. Али де факто признавање самопроглашене државности покрајине - није", рекао је патријарх у интервјуу за Вечерње новости.

Он је додао да је став СПЦ о Косову и Метохији свима јасан и да он није од јуче, већ је непромењен кроз историју, као и да је познат свим државним властима које је, макар декларативно, занимао.

"Такав непромењен став саопштен је и највишим државним представницима на састанку у Патријаршији. Штавише, два дана пре тог сусрета упућен је јавни апел државном руководству којим је јасно изражен став цркве", рекао је патријарх.

Он је додао је СПЦ свесна значаја обједињавања Европе и да подржава учешће Србије у том процесу, али не по цену одрицања од дела своје државе, светиња и народа.

"Што се Европе тиче, бранећи Косово и Метохију, светиње којих тамо има као звезда на летњем небу, ми, уверен сам, и данас бранимо највеће вредности европске цивилизације. Тако је било у прошлости а исто је и данас", рекао је Иринеј.

Говорећи о односу према СПЦ у бившим југословенским републикама, Иринеј је рекао да су сва искуства у тим земљама болна, како у Хрватској, тако и у Црној Гори и Македонији.

"У независној Кнежевини Црној Гори 1909. године на попису је било 90 одсто Срба, а 2011. мање од 29 одсто. Да ли се ради о политичком и културном инжењерингу или, отворено говорећи, некад суптилном а некада бруталном насиљу... У Македонији брутално распињу цркву. Наш брат архиепископ Јован, који се не декларише као Србин, налази се у тамници. Свештенство и верници су прогоњени и то само због тога што не желе да пребивају у расколу", рекао је Иринеј.

Одговорајући на питање да ли ће на мајском заседању Сабора СПЦ бити речи о пензионисању владике Василија (Качавенде) или променама на челу других епархија, патријарх је рекао да је занимљиво да се за судбину СПЦ у медијима највише "брину" деца њених бивших прогонитеља, "промотери манифестација накарадности и слични".

 

"Црква ништа не предузима по диктату жуте штампе... Исто тако, црква је претходних година показала да ништа не гура под тепих, него да проблеме решава држаћи се искључиво свог канонског устројства", рекао је Иринеј.

Кроноцкое озеро - Камчатка

 

 Кроноцкое озеро - первое по площади водного зеркала (242 квадратных километра) пресноводное озеро Камчатки. Средняя глубина 50 метров, максимальная 150 метров. В озеро впадает 10 рек, а вытекает одна - Кроноцкая.

По своему происхождению озеро Кроноцкое является подпрудным водоемом, образованным в результате перекрытия древнего русла реки Палеокроноцкой мощными лавовыми отложениями от извержений вулканов Кроноцкого и Крашенинникова. 

 

 

 

«Точка невозврата уже пройдена»

 

 

Анна Филимонова о соглашении о «нормализации отношений» между Сербией и самопровозглашенным Косово …

 

 

 

Как сообщалось, Сербия и самопровозглашенное Косово в результате очередного раунда переговоров в Брюсселе пришли к соглашению о нормализации двусторонних отношений. Итоговый документ одобрили 19 апреля в Брюсселе премьер Сербии Ивица Дачич и премьер Косово Хашим Тачи. Документ, состоящий из пятнадцати пунктов, должен быть утвержден сторонами в ближайшие дни.

Об одобренном сербской стороной документе рассуждает в интервью «Русской народной линии» к. и. н., научный сотрудник Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Анна Филимонова.

Без всякого сомнения, речь идет о признании независимости Косово Сербией де-юре, причем признание это сделано той стороной, которая единственно и могла это сделать, поскольку никакая другая сторона в мире не могла бы придать оконченный вид легитимности самопровозглашенной независимости Косово.

Что нарушается актом сербского правительства, который принят без консультации с Россией? Может быть, Сербия и не должна была согласовывать данное решение с Россией - это вопрос суверенного решения правительства, но, тем не менее, нарушается резолюция № 1244 Совета безопасности ООН, нарушается конституция Сербии 2006 года и подрывается позиция России. На протяжении многих лет Россия в Совете безопасности ООН самоотверженно при любой возможности защищала сербов в Косово, говорила о территориальной целостности Сербии.

О чем идет речь? О том, что уже в независимом Косово сербы будут обладать определенными правами, какими именно, не так важно, потому что теперь мы говорим о территориальной целостности, суверенности и независимости Республики Косόва, которая интегрировала в свой состав и север Косова. Что касается прав, то полагаться приходится на правительство Хашима Тачи, на наркокриминальное квазигосударственное формирование, где гипотетически существуют какие-то механизмы, которые якобы будут соблюдать права сербов. Отмечу странную предпосылку: у них будет желание это делать - разумеется, нет. Речь идет всего-навсего, о том, что в единую косовскую полицию будет интегрирована сербская полиция, при этом сербы будут иметь право назначать своих сербских командиров-полицейских. Однако эти сербские командиры будут получать зарплату от косовской полиции и будут являться служащими МВД Республики Косόва.

Следующее, в Косовской Митровице будет функционировать специальный Сербский суд. На самом деле, этот суд будет интегральной частью единой судебной системы Республики Косόва. Местные выборы, которые должны будут пройти на севере КИМ в 2013 году, состоятся по законам Республики Косόва и под наблюдением миссии ОБСЕ. Кроме того, Сербия и Косόва обязуются не блокировать друг друга (есть некое расхождение в официальном тексте) при вступлении в Евросоюз, но ведь очень важна формулировка в окончательном документе, не будет ли там указано «и в другие организации», потому что, возможно, речь идет об ООН.

Таким образом, из 15 пунктов примерно в половине речь идет о законах Республики Косόва, существующем законодательстве Республики Косόва, о рамках Республики Косόва и полицейско-правосудной системе Республики Косόва. То есть многократно сам документ опровергает утверждение сербской власти, что они не признали независимость Косова. По факту признали. Признали существующие законы, признали Косово как абсолютно независимое, легитимное, самостоятельно существующее государство.

Сербы севера Косово говорят о том, что они никакого документа от правительства Сербии не видели и ознакомились с ним только по сообщениям в албанских СМИ. Они говорят, что эти соглашения абсолютно неприемлемы, потому что предполагают полную интеграцию севера Косово в конституционный порядок Республики Косόва. Те жалкие крохи, которые удалось выторговать сербской делегации относительно полицейской системы, выглядят просто смешно, поскольку полиция и суд будут составной частью соответствующих структур независимого Косόва. Сербы говорят, что таким образом сербская власть сама уничтожила итоги 14 лет сербской борьбы, когда север Косово был превращен в оплот сопротивления и успешного выживания сербов в Косовском крае Сербии. Лидер косовских сербов Марк Якшич говорит о том, что это нож, который сербская власть всадила в тело Сербии в лице Александра Вучича и Томислава Николича. Александр Вучич выступал застрельщиком евроинтеграции и сдачи Косово. Томислав Николич вместе с Вучичем в ходе предвыборной кампании путешествовали по Западу и, вероятно, дали личные гарантии, включавшие сдачу Косово. Ивица Дачич также в этом участвовал, так как вел переговоры с Хашимом Тачи. Эти три человека несут персональную ответственность за признание независимости Косово.

Есть еще очень важный момент. Не было никакого оформленного, четкого требования Сербии к России. По тексту нет такого момента, когда Дачич просит Россию посодействовать в переговорах в ООН. Сербская власть, сменившая режим Бориса Тадича, делала еще большие авансы Западу, еще более радикально и быстро обещая закончить дело Тадича. Все реверансы в сторону России стоит рассматривать как декларативные, не наполненные никаким политическим содержанием, потому что свои обязательства Сербия связывала с Западом. Причем обязательства эти настолько жесткие, что их нарушить, очевидно, никак нельзя. Россия не могла маневрировать и что-то делать, потому что ничего нельзя сделать в обход легитимной и, как наш МИД подчеркивает, суверенной сербской власти. Если Сербия не формулирует пожеланий, не проводит консультаций с российской стороной, то для России дверь к ней просто закрыта. Единственно, что Россия делала сама, - это защита сербов в Косово, что делал Чуркин в Совбезе.

То, что эти соглашения лишь парафированы, не делает их отменяемыми. Напомню, что соглашение Борко Стефановича с Эдитой Тахири, сделанное в 2011 году об установлении государственной границы с Сербией, также было парафировано, но стало догмой, обязательной для исполнения новой властью. Особо подчеркну, что новая власть выиграла выборы на обещании продолжить линию Бориса Тадича по Косово. То есть власть, прежде всего, обманула не Россию, а своих избирателей, потому что официально перед выборами обещалось диаметрально противоположное. Никто бы не проголосовал за Николича, если бы он тогда открыто сказал: «Я выполню все соглашения Тадича, но еще быстрее и жестче, чем он». Это подлое поведение и нужно подчеркивать. Думаю, что точка невозврата уже пройдена, потому что безоглядный курс на членство в Евросоюзе, который взял Вучич, стремительно идет к финишу. Запад уже ликует, албанцы ликуют, прозападные неправительственные организации в Сербии ликуют - для них точка невозврата пройдена.

Нема сумње да се ради о де јуре признању Косова од стране Србије

 

ПАРАФИРАЊЕ споразума „О нормализацији односа” између Србије и самопроглашеног Косова, за Руску Народну Линију оценила је Ана Игоревна Филимонова, научни сарадник Центра за изучавање савремених балканских криза који је саставни део Института за славистику Руске Академије Наука.

Нема никакве сумње да се ради о де-јуре признању Косова од стране Србије, при чему је то признање учинила она земља која је једина то могла и учинити, пошто ни једна друга земља у свету не би могла пружити завршни вид легитимитета самопроглашеној независности Косова.

Шта се нарушава актом српске владе који је донет без консултација са Русијом? Можда Србија и не мора да ову одлуку усаглашава са Русијом – то је питање суверене одлуке владе, но ипак, нарушава се Резолуција СБ УН 1244, нарушава се Устав Србије из 2006. године и подрива се позиција Русије.

Током много година Русија је у Савету Безбедности УН самопожртвовано у свакој могућој прилици штитила позицију Срба на Космету, говорила о територијалној целовитости Србије.

О чему се овде ради? О томе да ће у независном Косову Срби добити одређена права, каква права и није толико важно, зато што ми овде говоримо о територијалној целовитости, суверенитету и независности Републике Косово која је у свој састав интегрисала и север Косова.

Што се тиче права, они морају да се ослањају на владу Хашима Тачија, на наркокриминалне квази-државне формације, где хипотетички постоје неки механизми који ће наводно поштовати права Срба. Напомињем чудан предуслов: да ли ће они имати жељу да то чине – наравно не.

Ради се пре свега о томе, да ће у јединствену косовску полицију бити интегрисана српска полиција, при том ће Срби имати право да одреде своје српске полицијске командире. Међутим, ти српски командири ће добијати плату од косовске полиције и биће службеници МУП Косова.

Даље, у Косовској Митровици ће функционисати специјални Српски суд. У стварности ће то бити суд који ће бити интегрални део јединственог судског система Републике Косово.

Локални избори који на северу Косова и Метохије треба да се одрже у 2013. години биће одржани по законима Републике Косово под патронатом посматрачке мисије ОЕБС. Осим тога Србија и Косово се обавезују да неће блокирати једно другога (постоје нека размимоилажења у званичном тексту) приликом ступања у ЕУ, но постоји још једна веома важна формулација у завршном документу уколико тамо не буде указано „и у друге организације”, зато што се могуће, ради и о ОУН.

На тај начин од 15 тачака, отприлике се у половини говори о законима Републике Косово и полицијско-правосудном систему Републике Косово. То јест, сам документ на више места оповргава тврдње српске власти да оне нису признале независност Косова.

По чињеницама су признали. Признали су постојеће законе, признали су Косово као апсолутно независну, легитимну, самостално постојећу државу.

Срби са севера Косова говоре да они никаквог документа од владе Србије нису видели и са њима су упознати само путем саопштења у албанским медијима. Они кажу да су ти споразуми апсолутно неприхватљиви зато што предвиђају потпуну интеграцију севера Косова у уставни поредак Републике Косово.

Те жалосне мрвице које се тичу полицијског система, које је српска делегација успела да извуче, изгледају просто смешно пошто ће полиција и суд бити саставни део одговарајућих структура независног Косова.

Срби кажу да је српска власт на овај начин сама уништила резултате српске борбе дуге 14 година, када је север Космета представљао ослонац супротствљања и успешног преживљавања Срба у српској области Косово.

 Лидер косметских Срба Марко Јакшић каже да је то нож који је српска власт зарила у тело Србије, у виду Александра Вучића и Томислава Николића. Александар Вучић је одиграо улогу покретача евроинтеграција и предаје Косова. Томислав Николић је заједно са Вучићем у току предизборне кампање путовао по западу и вероватно су дали личне гаранције, укључујући и предају Косова. Ивица Дачић је такође у томе учествовао тако што је водио преговоре са Хашимом Тачијем.

Та три човека сносе персоналну одговорност за признавање независности Косова.

Постоји још један веома важан моменат.

Није постојао никакав јасно формулисан захтев Србије Русији. По тексту нема таквог момента кад је Дачић тражио да Русија садејствује приликом повратка преговора под окриље УН.

Српска власт која је сменила режим Бориса Тадића учинила је још веће авансе Западу, још радикалније и брже обећавајући да ће окончати Тадићев посао.

Сва надања у Русију разматрана су само декларативно, без икаквог политичког садржаја, због тога што је своје обавезе Србија повезала са Западом. При том су те обавезе толико жестоке, да их очигледно, нипошто не смеју кршити.

Русија није могла да маневрише и нешто учини, зато што није могла да учини ништа иза леђа легитимних и како наше Министарство иностраних послова подвлачи, суверених српских власти.

Уколико Србија не формулише своје захтеве, не консултује се са руском страном, онда су Русији врата за њу једноставно затворена. Једино што је Русија чинила сама – то је заштита Срба на Космету, што је радио Чуркин у СБ УН.

То што је споразум засад само парафиран, не значи да може да се промени. Напомињем да је споразум Борка Стефановића са Едитом Тахири склопљен 2011. године о успостављању државних граница са Србијом такође био само парафиран али је постао догма, обавезујућа за нову власт да је испуни.

Посебно подвлачим да је нова власт добила изборе на обећању да неће наставити линију Бориса Тадића по питању Косова. То јест, та власт пре свега није обманула само Русију него и своје бираче, зато што су званично пред изборе обећали дијаметрално супротно.

Нико не би гласао за Николића да је он тада отворено рекао: „Ја ћу испунити све споразуме Тадића, но још брже и жешће него он”. То је подло понашање и то треба подвући.

Мислим да је тачка после које нема повратка већ пређена, зато што неумољиви курс који је Вучић заузео према ЕУ, муњевито стиже до финиша.

Запад већ ликује, Албанци ликују, прозападне невладине организације у Србији ликују – за њих је пређена тачка после које нема повратка.

(Руска народна линија, Факти)   

Споразум са Хитлером је био бољи од Драшковићевог са НАТО и Дачићевог са Тачијем

 

 

 

 

В бункере Гитлера

 (Фоторепортаж из бетонной могилы вождей Третьего рейха)

 

2 мая 1945 года войска Первого Белорусского фронта под командованием Маршала Советского Союза Г.Жукова, при содействии войск 1-го Украинского фронта под командованием Маршала Советского Союза И.Конева, после упорных уличных боев завершили разгром Берлинской группы немецких войск и полностью овладели столицей Германии Берлином. Берлинский гарнизон, оборонявший город, во главе с начальником обороны Берлина генералом от артиллерии Вейдлингом и его штабом, в 15 часов прекратил сопротивление, сложил оружие и сдался в плен.

А уже на следующий день советские и американские разведчики обследовали Фюрербункер — подземное убежище возжей Третьего рейха, оборудованное прямо под рейхсканцелярией в Берлине. Именно здесь 30 апреля 1945 года встретил свою смерть и сам Адольф Гитлер, за ним покончили с собой и другие нацистские вельможи.
Вскоре в Фюрербункере побывал и фотограф американского журнала LIFE Уильям Вандайверт, сделавший уникальные кадры из этого склепа национал-социализма.

Фото из немецкого архива: фюрер идет в бункер. Возможно, это последнее прижизненное фото Гитлера.

План Фюрербункера. С точки зрения фортификации Фюрербункер представлял собой обычное бомбоубежище стандартных размеров и стандартного же оборудования. Потолочное перекрытие имело толщину 4,5 м, что было вообще характерно для убежищ высокого класса в Германии. Оно обеспечивало защиту от прямого попадания даже особо крупнокалиберных бомб.Его строительство было запланировано еще в 1935 году, во время реконструкции здания Имперской канцелярии, как обычное бомбоубежище. Первоначально он имел всего 12 небольших помещений (примерно 3 х 5 м) и персонально для фюрера не предназначался. 

Вожди Третьего рейха в Рейхсканцелярии. В конце зимы 1945 года фюрербункер в большей степени использовался лишь как безопасная квартира Гитлера, где он мог отдыхать, не опасаясь налетов авиации союзников. Фюрер руководил страной и боевыми действиями из своего кабинета в Имперской канцелярии, куда можно было попасть через форбункер. Там он проводил оперативные совещания с высшим военным руководством вермахта, партийной и государственной элитой. В случае опасности Гитлер и ближайшие сотрудники могли быстро спуститься в бункер. Остальные сотрудники Имперской канцелярии должны были укрываться в других убежищах. 

Внутри Фюрербункера советских солдат встретила картина полной разрухи. В Фюрербункерое не было предусмотрено ни системы отопления, ни собственной электростанции. Из всех возможных убежищ Гитлера (а он построил себе немало подземных крепостей), его последний бункер был самым худшим. 

Выжившие нацисты рассказывают советским и американским следователям о том, как функционировал Фюрербункер.Пикантная подробность: бункер не был оснащен туалетами, поскольку находился ниже уровня городской канализации. И только для фюрера и Евы Браун был сделан персональный туалет с ручным удалением отходов. Остальные обитатели бункера должны были пользоваться туалетами Имперской канцелярии, что в последние дни обороны Берлина было очень опасно. 

Рейхсканцелярия располагалась в Берлине на Вильгельмштрассе 77, в бывшем дворце князя Антона Радзивилла. Имперская канцелярия обосновалась в этом здании в 1871 году по настоянию Бисмарка. Это учреждение прежде всего отвечало за связь рейхсканцлера с империей и государственным аппаратом. 

Немецкий броневик на Вильгельмштрассе 

Во дворе Рейхсканцелярии.

Вход в Фюрербункер. Здесь были сожжены тела Адольфа Гитлера и Евы Браун.

Могила Адольфа Гитлера и Евы Браун.

В кабинете фюрера.

А вот, похоже, и те самые бочки из-под бензина, при помощи которого кремировали тела Гитлера и Браун. Хозяйственные немцы приспособили их под обеденный столик. 

Похоже, кто-то из нацистов застрелился на любимом диване Гитлера.

Сегодня от Имперской канцелярии и Фюрербункера не осталось ничего. Сегодня это просто пустырь на углу Вильгельмштрассе и Фоссштрассе недалеко от восточного края Тиргартена.

 

Разные люди - Чернец (2013)

 

 

 Группа «Разные Люди» выпускает новый альбом, который называется «Чернец». Релиз осуществляется при участии музыкального издательства «Отделение ВЫХОД». Новый альбом «Разных Людей», на этот раз составлен из совершенно новых песен, написанных в период с 1 марта по 1 сентября 2012 года. За исключением «Страны», исполнявшейся на концертах группы с 2008 года. На этот раз Александр Чернецкий намеренно отказался от традиционного включения в альбом старых, но малоизвестных песен. По его мнению, они совершенно из другой эпохи.
В процессе записи в социальных сетях Александром был объявлен конкурс на название альбома. Из более сотни названий, был выбран вариант Вадима Курылёва, буквально за пару недель до отправки в печать. За дизайн взялся Анатолий Ясинский, оформивший первые 5 пластинок группы современного питерского созыва, начиная с «Comback».

 1. Становись!
2. Тревожная
3. Бесы
4. Чернец
5. Святые 90-е
6. Мне нужна твоя помощь!
7. МЕТАЛЛ
8. Последнее лето
9. Страна
10. Хочется жить!

Линк :

http://u20252941.letitbit.net/download/33780.33bcb0a688a85b516ac8e413082c/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D1%8B%D0%B5_%D0%BB%D1%8E%D0%B4%D0%B8_-_%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%86_%282013%29.rar.html

КЊИГЕ КОЈЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМ

 

Генерал Милош Ђошан : Окупирана земља

 

 

 Милош Ђошан, генерал-мајор Војске Југославије у пензији. Рођен је 28. фебруара. 1949. године у Бистрици, општина Жепче у БиХ. Завршио је гимназију у Завидовићима, Ваздухопловно-техничку војну академију у Рајловцу и највише војне школе у Војсци Југославије.

  Генерал-мајор Милош

Све време своје богате војничке каријере, бавио се проблемима противваздушне одбране. Обављао је дужности од командира вода, до инспектора за ракетне јединице ПВО у ГШ ВЈ, Начелника комисије за примену Војно-техничког споразума и Начелника Инспекције војне обавезе ВЈ. Највише времена у периоду о коме пише, провео је као командант јединица ранга пук-бригада. Свуда где је било најтеже и увек добровољно, ишао је да знањем и војничком чашћу брани свој народ, над који се у последњој деценији протеклог века, надвила опaсност од уништења.

Крајем 2005. године као један од сведока одбране бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, пред Хашким трибуналом сведочио о догађајима у Ђаковици и околини и злочинима шиптарских терориста и НАТО агресора на КиМ.

Живео је и радио у скоро свим републикама бивше СФРЈ. Слу-жбовао је у Карловцу, Церкљу, Београду, Приштини, Книну, Бања Луци, Ђаковици и Нишу, па је ту државу носио у срцу и није крио своје жеље за њено очување. Тешко се мирио са горком истином и спознајом, да оно што је у борби настало, обично у борбама и нестаје. Остао је међу последњима, који су покушавали, да на војнику једини познат начин, часном борбом спрече нестанак заједничке државе.

Неколико одломака из књиге :

„Овај, против кога се борите, бољи је од вас!”- рече сурово искрено на лошем српском. У тренутку када је Зоран заустио да нешто каже, благи покрет руком га заустави:
„Нама није циљ да победите Ви, него да срушимо Њега. То се, нажалост, не може извести на други начин. Ни после ваше победе, на-роду неће бити боље. Због тога пазите шта говорите, с ким се дружите и шта обећавате! Оканите се тог вашег бесмисленог „уговора са наро-дом.” Ни једну тачку из њега нећете испунити! Ипак ћу вам дати неколико савета, како би ваша власт потрајала бар десетак година, док не извршите задатак:
Слободаново последње обраћање нацији, никада не цитирајте, не штампајте и не публикујте. Ви Срби сте познати по томе што немате историјско памћење. Зато његов говор, као ни Протоколе Сионских мудраца  не смете јавно публиковати. Свака реченица из тога говора нас у потпуности разоткрива, вас жестоко оптужује, а народу јасно и недвосмислено говори шта га чека са вама.

Освајање власти морате отпочети јуришем на националну теле-визију. Тек када освојите сва средства информисања, сматрајте да сте победили. Због тога све режимске новинаре морате уклонити. Не требам вас подсећати на начин. Неког у судницу, некога у тамницу, некога у лудницу, некога на улицу.

Када тако учврстите своју власт, позицију у медијима чувајте по сваку цену. Уколико игубите изборе, нисте још изгубили власт, док су ваши људи на кључним положајима у медијима. Због тога одмах формирајте Агенцију која ће „бринути о слободи медија” и за њу именујте своје људе „од интегритета.” Тако сте обезбедили утицај на све будуће изборе. Новине које буду писале ружно о вама унапред прогласите неозбиљним и таблоидним. Тако ћете се заштити од гнева народа када за десетак година поново склизнете са власти. Уз ваше медије и наш HAARP ваше се шансе вишеструко повећавају.

Ваша владавина мора оставити дубок и неизбрисив траг у образовању младих и у култури. Комплетно школство морате реформисати. Своју децу ви ћете и онако школовати на Западу. У систему образовања морате извршити корените промене. Не замарајте децу учењем. Сву њихову бригу треба усмерити како и где да се проведу, где да оду на екскурзију, коју хаљину да обуку за малу и велику матуру. Да ли ће имена својих професора писати великим или малим словом, латиницом или ћирилицом, да ли ће квадратни корен из неког броја бити оволики или онолики, најмање је важно. Њима је и онако намењено да раде за друге, који ће мислити уместо њих. Издавање и штампање уџбеника не сме остати у монополу државе. Отворите врата слободним идејама у школству. У језик пустите што више страних речи и израза, а ћирилицу морате на све начине потискивати из школе. Када је потиснете из школе, нестаће и са улица, а затим и из глава .

Ђошан

У култури ћете радити на остварењу Доктрине америчке борбе против Истока.Медијску сцену морате преуредити. Све информације са наших медија, CNN, BBC SKY NEWS и Deutsche Welle морате пренети без коментарисања и проверавања. Не смете оставити могућност сумње у њихову истинитост. Из наших земаља морате преносити искључиво званичне ставове владе. Када су у питању диктаторски режими, преносићете ставове опозиције и невладиних организација. Тако смо и ми радили за вас. Водитељи телевизијских емисија морају стално инсистирати да не треба више делити народ на патриоте и издајнике.

 

 

Морате инсистирати да се СФРЈ распала, а никако да је разбијена. На тај начин амнестирате Америку, Немачку и Ватикан, ваше тра-диционалне „пријатеље” од одговорности за рат на Балкану и злочин против мира. Разбијање СФРЈ био је први мелем на Версајску рану Немачке. На то си се обавезао, док си учио школу код њих!”- рече Лукави и погледа у Зорана.

„За промашаје који ће наступити у току ваше владавине, а не могу се повезати са деведесетим, реците да представљају неминовност транзиције, кроз коју су прошле све бивше комунистичке земље па мора и ваша! Важно је у почетку збунити народ новим терминима и изразима и држати га у сталном страху. Инсистирајте на угрожености. Када не-стане диктатора и његовог режима, опасност се мора преселити у породице. Најлакше се манипулише са уплашеним народом. Стално инсистирајте на изградњи сигурних женских кућа и све већем порасту насиља у породицама, а посебно за време верских празника” -говорио је Лукави.

„Српска православна црква као трећи стуб режима, је посебно важна. Ми смо вам обезбедили присталице у цркви и извели их на демонстрације заједно са женама у црном. Ви имате остарелог и изнемоглог Патријарха Павла погодног за манипулисање. Сликајте се што више са њим. Позовите се на њега и свуда говорите да имате његов благослов. Он и онако већ дуго ни о чему не одлучује у цркви.

Немојте се заваравати. Свештеници нису обичан народ, њих не интересују беле шенгенске визе, нити их можете подмитити са флашом уља и килограмом брашна. Уз помоћ закона понуде и потражње морате обезбедити да јаја пред Васкрс буду вишеструко скупља, а риба на Светога Николу и на Бадњи Дан мора достићи астрономску цену. Лепо је поштовати веру и традицију, али то кошта!”- рече Лукави и у себи се осмехну. Прећутао је да ће на тај начин све сиромашнији народ почети да одустаје од верских празника и Крсне славе, као симбола Православља.

Светог Трифуна који пада 14.фебруара сваке године, симбола и заштитника виноградара, заменити ће Sveti Valentin-Дан заљубљених. Некада је било момак у девојку и девојка у момка, а сада су могуће све комбинације, момак у момка, девојка у девојку. Само нека је љубав. Породица више не може бити светиња, нити деца плод љубави и Божјег благослова. Морате на средствима информисања стално потенцирати злостављање у породици, нека се види да она није баш топло гнездо, него место из кога треба што пре побећи. У томе циљу морате градити сигурне женске куће. Морате озваничити право на одузимање деце од родитеља, које ћете пре тога прогласити за особе које се слабо брину о деци. Ви Срби сте преживели „данак у крви“. Само ће овај пут бити обухваћене и девојчице Зар се на томе не базира ваша борба за Наску? И ви ћете одрасло дете на превару узети од онога ко га је подигао, и кога сте оптужили да се о њој не брине на прави начин.

Чувајте се младих људи, јер они по правилу најбрже открију превару. Уколико нека група прозре ваше намере и почне инсистирати на националном, духовном и традиционалном, прогласите је ултрадесничарском, нацистичком или насилничком. Уставни суд ће морати да им забрани рад.

Не заборавите да се приближава 1700 годишњица од доношења Миланског едикта. То је за Српску православну цркву изазов, као што је за Војску Југославије значила прослава пола века НАТО савеза. Та манифестација мора постати симбол моћи и доминације. Мени ни једна црква и никаква религија нису по вољи, али све своје послове завршавам преко религије. Верски рат прихватају и они који не верују да Бог постоји. Верске секте не смете прогањати. Свако има право да верује у шта хоће. Неко воли попа, неко воли попадију. Неко верује у Бога, а неко верује у мене!”-нагласи Странац.

 Књигу генерала Милоша Ђошана „Окупирана земља“ можете нaбавити у књижари Никола Пашић на Тргу Николе Пашића,код издавача  „Поета“ Београд  или контактирањем броја 063 334 944, односно мејла и mdjosan@ptt.rs

Генерал-мајор Милош Ђошан