Донецкая и Луганская республики объединились в Новороссию

 

 

Донецкая и Луганская республики объединились в составе Новороссии. Об этом сообщил в Facebook Павел Губарев. Сегодня в Донецке прошёл съезд нового объединения «Народный фронт», которое объединяет сторонников федерализации в юго-восточных областях Украины.

«Донецкая и Луганская народные республики подписали документ об объединении в составе единого государства Новороссия. От имени ДНР документ об объединении подписал премьер-министр ДНР Александр Бородай, со стороны ЛНР –глава республики Алексей Карякин», — отметил Губарев.
«Мы не признаём Президента и парламент Украины. Донецкая и Луганская народные республики являются независимыми государствами», — добавил Губарев.
 

Создание «Народного фронта»

В Донецке на съезде народных представителей регионов юго-востока Украины объявлено о создании общественно-политического объединения «Народный фронт». Об этом стало известно из сообщения пресс-центра Координационного совета юго-востока Украины, передаёт РИА Новости.

В работе съезда участвуют 145 делегатов из восьми регионов юго-востока Украины. Он проходит в центре Донецка в гостинице «Шахтар Плаза». По словам организаторов съезда, «Народный фронт фронт» будет действовать на юго-востоке Украины и объединит сторонников федерализации из всех регионов страны.

На съезде присутствовали известные политики и общественные активисты – бывший кандидат на пост президента Украины Олег Царёв, глава Верховного совета Донецкой народной республики Денис Пушилин, лидер харьковских сторонников федерализации Константин Долгов и глава Луганской народной республики Валерий Болотов.

В манифесте по итогам съезда делегаты призвали к бойкоту выборов президента Украины, так как ни один из кандидатов, по мнению собравшихся, не предложил гарантий безопасности мирных жителей на юго-востоке Украины.

Делегаты постановили добиваться провозглашения на востоке Украины двух языков — украинского и русского. Также была учреждена «комиссия по расследованию преступлений национал-террористов и их киевских покровителей».

Напомним, смена власти на Украине произошла 22 февраля 2014 года. Президент Виктор Янукович был отстранён от власти Радой, также была изменена конституция, а президентские выборы были назначены на 25 мая. Сторонники федерализации в Донецкой и Луганской областях страны не признали легитимность Киева, взяли власть в свои руки и провозгласили Луганскую и Донецкую народную республики. Киев начал против сторонников федерализации силовую операцию, которая продолжается по сей день.

Са њима – потоп! 

 

 

 

Актуелна поплава избацила је на површину поражавајуће стање државног апарата, његових служби и органа, можемо слободно рећи, муљ(ање) у коме се ваља и дави наша држава. Већина нас била је свесна тога и раније, али ова трагедија је ту чињеницу учинила сасвим очигледном.



Почимо од Републичког хидрометеорлошког завода (РХМЗ) чија се одоворност занемарује у текућим извештајима и анализама. Неки његови представници у своју одбрану наводе да су још у суботу 10. маја упозорили носиоце власти на претњу од поплава. Ово је само делимично истина. Јер у прогнози од недеље 11. маја само се помињу обилне падавине за среду 14. и четвртак 15. маја (од 40 до 60л/м2), али не и толика њихова количина која може утицати на поплаве. Једноставно, од РХМЗ-а нисмо могли чути никакво драматично упозорење. Њихове процене количине падавина озбиљно су варирале: видимо да се у недељу спомиње „40 до 60л/м2“, у уторак „20-50л/м2 и више“, а у среду „60-90л/м2 и више“ (ово „више“ може да значи и 100 и 150, и ко зна колико литара кише по квадратном метру). РХМЗ је у четвртак јавио да су „у Београду са 107,9, Лозници 110 и Ваљеву 108,2 литара по метру квадратном кише, забележени апсолутни максимуми дневне количине падавина у историји мерења“ (дакле, пало је отприлике два пута више падавина него што су прогнозирали који дан пре тога). Зато се поставља оправдано питање: да ли је РХМЗ могао раније, тј. на време, да предвиди историјски рекордне падавине? Ако јесте, неко у РХМЗ мора да одговара. Ако није, питамо се зашто није? Зашто нема апаратуре која је потребна да се тако велика количина падавина правовремено и прецизно предвиди, ако је већ недостатак те апаратуре можда био проблем? У том случају мора да одговара неко изван РХМЗ-а, очигледно из државних органа који су задужени за набављање те опреме, али и из РХМЗ-а зато што су обманули јавност да су на време знали за претећи обим падавина (осим ако дан раније није „правовремено“). Сви знамо за непоуздане и промашене временске прогнозе РХМЗ-а које нас често иритирају. Али, све то није страшно док не се не десе овакве трагедије које односе људске животе и имовину. Стога је крајње време да се покрене питање шта то РХМЗ уопште (не) ради, и шта ми као грађани то плаћамо?










Упркос овоме, одговорност РХМЗ-а свакако није највећа. Јер, бар у уторак РХМЗ је упозорио на обилне падавине и пораст водостаја на многим рекама у следећа два дана. Речено је да се „на Сави код Шапца водостај налази изнад границе редовне одбране од поплава са тенденцијом пораста од четвртка“, а да ће „на Колубари водостаји прећи границу редовне одбране од поплава у среду, а границу ванредне одбране током четвртка“. У среду је начелник сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић упозорио локалне самоуправе да „наредна 72 сата буду у стању потпуне приправности“. Међутим, како су се понашали (о претећој поплави обавештени и упозорени) носиоци локалне самоуправе, градске и републичке власти, шта су све изјављивали и (не) чинили? Њихова неодговорност и неозбиљност пљуштала је као и она киша са свих страна. Тако је у среду „председник општине Обреновац и шеф штаба за ванредне ситуације Мирослав Чучковић рекао да тај штаб непрестано заседа и да је спреман на ангажовање људи, машина и опреме за отклањање последица бујичних наноса“. Колико је штаб за Обреновац био спреман показало се у четвртак ноћ и у петак, када је поплава у Обреновцу прогутала и унесрећила хиљаде људских живота и нанела несагледиву материјалну штету. Штаб је тек на седници у четвртак увече донео одлуку да се направе одбрамбени насипи на три локације[1], дакле, читава два дана (?!) након што је РХМЗ упозорио да ће Колубара у четвртак пробити границу ванредне одбране од поплава. Наравно, већ је било касно, те ноћи је подивљала река почела да потапа Обреновац. Толико о „потпуној приправности“ обреновачке власти која им је била наложена. Такође, са исте седнице је јављено да чланови Штаба „апелују на грађане да без преке потребе не напуштају своје домове“. Не морамо да истражујемо да ли је Чучковић лично обавештен пет сати раније да ће водена бујица стићи у Обреновац те ноћи, и да ли је игнорисао озбиљност тог упозорења, како се може чути у јавности. Већ ово несумњиво и драстично кашњење у започињању одбране од поплаве, упркос упозорењу РХМЗ-а, и званичан апел за ненапуштање домова, довољни су да се покрене питање одговорности носилаца власти у Обреновцу.











На жалост, Чучковић није био усамљени случај; још неки представници власти су се „истакли“ у својој неодговорности. Рецимо, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић је у среду навео да „по подацима Оперативног центра, неће бити знатног повећања водостаја Дунава и Саве“. Није нам јасно о каквом „Оперативном центру“ је реч, и како његови подаци могу да противрече извештају РХМЗ-а од претходног дана да се „на Сави код Шапца водостај налази изнад границе редовне одбране од поплава са тенденцијом пораста од четвртка“. У четвртак министар рударства и енергетике Александар Антић, за разлику од лежерног Младеновића, упозорава да „Србију у наредним данима очекује озбиљна драма са реком Савом“. Дакле, изјаве представника градске и републичке власти директно противрече једна другој. То (још једном) говори о потпуној неусклађености државних органа и хаотичном стању у коме се наша држава налази.










Штета од дилетантских државних апаратчика била би мања да имамо озбиљнију војску која је значајан фактор у овим ситуацијама, када се води својеврстан рат против природне стихије. Јер војска се обучава за борбу у ванредним околностима, у које спада и савладавање тешких природних препрека и непогода. Али, каква држава, таква и војска, бар кад је реч о „демократској“ држави у којој постоји „цивилна контрола“ војске. А каква војска, такав и њен начелник Генералштаба. Унезверен и преплашен, изгледао је као да га је сама поплава избацила.










Наравно, треба споменути оног „Првог“. На самом почетку ове катастрофе он је изјавио да „нико не може да победи воду и ватру и зато је најважније да сачувамо људске животе“. Премијер се тиме јасно оградио од своје и одговорности свих осталих носилаца власти за оно што нам се десило. Уз то, људски животи нису сачувани, бар не многи (а о причињеној материјалној штети да не говоримо). Ми наравно не можемо победити воду. Али можемо победити поплаву, или бар значајно умањити њене разорне учинке. И то је пре свега дужност и задатак државе, а не самоорганизованих грађана чије је храбро и пожртвовано ангажовање умањило очигледне пропусте државе и спречило још већу несрећу. Јер ако су самоиницијативно и напречац окупљени грађани први позвани да решавају овакве кризе, шта ће нам онда држава, боље да је се ослободимо као вишка и терета.




Да ли је нормално да држава тражи од грађана или неког другог помоћ за песак, амфибије, службена возила и гориво за хеликоптере? Шта је са људима запосленим у њеном апарату и њеним ресурсима? Има ли их уопште или су сви разграбљени и растурени као Алајбегова слама? Шта је са Законом о ванредним ситуацијама из 2009. који је био основ за доношење Националне стратегије у овој области, а у коме се каже да „Република Србија обезбеђује изградњу јединственог система заштите и спасавања” (члан 2), а посебно се потенцира одговорност владе за све аспекте управљања ванредним ситуацијама[2]? Шта је са Оперативним планом за одбрану од поплава који „обухвата укупно 3.500 километара насипа и других заштитних објеката и 53 бране са акумулацијама“? Боље би било да премијер одговори на ова питања уместо што нервозно реагује на сваку легитимну критику државних органа и представника власти, и потура властиту и њихову одговорност под тепих, говорећи у хвалоспевима о министрима, службама, читавом систему. На жалост, стварност је битно другачија. Овде се показало да је држава потпуно неспремна и дугорочно незаинтересована за питање безбедности и заштите сопствених грађана. Како ће и бити кад политичка елита има „важније“ бриге. Које ће министарство, који управни одбор, коју агенцију свако од њих зграбити? Које ће поглавље, 23, 24 или 35, отворити у преговорима са ЕУ? И тако редом, „заиста“, све сами „горући“ проблеми који „витално“ дотичу и интересују већину грађана, за разлику од неких тамо киша и поплава.









Сада је тренутак да се запитамо и можемо ли научити нешто из прошлости, из искустава и сведочанстава ранијих генерација које су се такође у неким несрећним тренуцима бориле против поплава. Медији ових дана подсећају на те случаје, а на нама је да извучемо поуку. Сазнали смо да је, на пример, Пожега била суочена са поплавом 1965. године[3]. „Имали смо срећну околност да је у две пожешке касарне био пук војске“, каже Милован Стојковић, секретар општине те 1965. године. „Од 2005. у Пожеги нема стациониране војске, а тачно 49 година касније, у четвртак 15. маја 2014., Пожега је избегла поплаву ширих размера, захваљујући бедему који је пројектовало Водопривредно предузеће ‘Морава’ из Чачка 1966. године. Бедем је пројектован за стогодишње, а одолео је ових дана и хиљадугодишњим падавинама. Директор водопривредног предузећа Морава Раде Радовановић каже да је бедем у Пожеги изграђен за годину дана приручним средствима. Слични пројекти сада се могу завршити много брже моћним машинама и стручњацима које Србија има“.









Исте 1965. године Војводина се чак 106 дана борила против поплава[4]. У тада снимљеном документарном филму посвећеном овом догађају се може чути: „Поподневни одмор заменили смо лопатама, ашовима и џаковима. Мало рекерације ништа не шкоди, иначе били смо већ заборавили на оне фронтовске радне акције…Рат против Дунава. То је рат у коме се непрестано смењује и учествује 250.000 правих бораца са ранцем на леђима, ћебадима, чутурицама и храном за 3 дана…Ово је већ 50. дан како је једини посао Бачке Паланке да спрече Дунав да не уђе у град. Дунав је прескочио један насип, дочекали су на другом, прескочио је други, дочекали су га на трећем…Узалуд тражите. Никога нећете наћи на овим плочницима, на овим улицама, и трговима новосадским. Сви су тамо на насипима…Армија је од првих дана на насипима. На сваком другом ратном месту је војник. На подизању насипа у спречавању поплава учествује 15.000 припадника Југословенске Народне Армије, са око четири стотине специјалних машина“. Рефрен који су грађани-борци певали током изградње насипа био је „Нови Саде, Нови Саде, где су ти бригаде? Отишле су, отишле су, насипе да граде!“









„Комплексно и вишенаменско уређење вода у Војводини постигнуто је изградњом Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав који је у функцији од 1977. године. За одбрану од поплава изграђено је 1362км насипа и других заштитних објеката којима се од великих вода штити око милион хектара земљишта са 260 насеља и други бројни објекти“[5].



На крају овог подсећања споменимо Обреновац, место које је највише погођено овогодишњом поплавом, а које се нашло на удару водене стихије и 1981. године. О обреновачким поплавама такође постоји документарни филм[6]. У њему се наводи: „У одбрани од поплаве 1981. узели су учешће територијална одбрана и цивилна заштита. Ангажовано је 11.000 људи, већа штета је избегнута добром координацијом водопривредних организација. Имали смо јаке организације, ‘Бора Кечић’ је за само 6 сати подигао 150м савског насипа, ‘Комграп’, ‘Драган Марковић’ са својом механизацијом, сви су били укључени, функционисало је као један штаб, једна целина. Било је ангажовано 5 највећих југословенских фирми, за 100-годишње воде“. На крају филма директор водовода Обреновца из времена ове поплаве Миленко Мијалковић мудро каже: „Ми морамо да чувамо насипе, ако их не чувамо, може да се деси поплава гора него што је била“. На жалост, то се и десило ове године, Мијалковића из власти није имао ко да чује.








Закључујемо да државни службеници, од локалног до републичког нивоа, очигледно нису извукли поуку из прошлости и ових сведочанстава о њој. Постојећи насипи нису чувани, о изградњи стотина метара и километара нових да не говоримо (иако то предвиђа Оперативни план за одбрану од поплава). Војска је расходована, и ових дана је мобилисала свега пар стотина својих припадника (30 пута мање него што је нпр. било војника ЈНА у одбрани Војводине од поплава 1965. године). Територијална одбрана и цивилна заштита су угашени (а неки су се тек сад сетили да су нам можда потребни, као и радне акције). Предузећа, са својом механизацијом, су уништена. Укратко речено, више нема ко да брани ову државу и њене грађане од природних непогода, остале непријатеље да не спомињемо (по властима након 5. октобра, ми их ни немамо, напросто нам сви желе добро и пружају помоћ). Зато нам ове слике из прошлости, које показују да се бар чинило све што се могло, изгледају данас као права утопија. Правовремено реаговање, изузетно висок степен мобилизације и организованости, свеопшти дух заједништва и солидарности, и синхронизовано деловања грађана и државе, је нешто што можемо само да сањамо са оваквим носиоцима власти које „одликују“ неодговорност, некомпетентност и јавашлук. Док они сневају неке футуристичке и фантазмагоричне пројекте типа „Београд на води“, испред нашег носа нам се десила стварност Србије под водом.









Ова тренутна поплава нам је последња опомена. И за њу неко из власти мора да одговара, и то не само обичном сменом или оставком (а и то се дешава крајње изузетно упркос њиховим устима пуним „одговорности“). У супротном, са оваквима какви јесу, трагедије сличне овој непрестано ће нам се понављати. Јер са њима може да нас очекује само – потоп.





[1]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=15&nav_

category=16&nav_id=848561




[2]http://www.nspm.rs/politicki-zivot/sistem-na-papiru-nestrucnost-na-delu.html




[3]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0

%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/160241

2/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%BD%D

0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%

BA%D0%B0%D0%BE+%D0%B8+1965.+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%

D0%BD%D0%B5.html




[4]http://www.palo.rs/multimedia/uncategorized/pogledajte-kako-je-organizovano-106-

dana-odbrane-od-poplava-u-vojvodini-1965-godine/184380/?mid=9319




[5]http://www.vodevojvodine.com/sr/16/VODNI%20RESURSI/133/ISTORIJA%

20VODOPRIVREDE.htm







[6]http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/466198/LEKCIJA-IZ-ISTORIJE-Sve-obrenovacke-poplave






Марко Копривица




НСПМ




Tекст и фотографије у целости преузете са :




http://www.srbijadanas.net/sa-njima-potop/

ВАЖНА НАПОМЕНА : Као што видите аутор овог блога не "лицитира" бројем жртава у поплавама,не говори о "хиљадама мртвих" и сходно томе не шири панику и лажне вести.

Што се евентуалног информативног разговора код надлежних државних органа тиче аутор овог блога је за њега потпуно спреман у свако доба дана и ноћи.

Сведочење из прве руке: Шта се заиста дешавало у Обреновцу?

 

 

 Новинарка Бојана Анђелић провела је скоро два дана заробљена у поплавама у Обреновцу. Читав један дан нико им није пришао у помоћ

 

Безбрижно је отишла на спавање у четвртак, јер Обреновац није био споменут као критична тачка, у вестима које је гледала, испричала је.

Како је рекла, сирена која је пуштена из ватрогасног дома се јако слабо чула, и могли су је чути само људи у центру града.

„Сирена се јако слаба чула у 5 сати и то је моменат када ја излазим на прозор и видим воду, на паркингу… У том тренутку нико не би помислио да би та вода могла да нарасте на 2, 3 негде и пет метара…као што се касније и десило.“

Она је испричала да су станари њене зграде сви изашли на паркинг, да препаркирају аутомобиле и вратили се у станове, и да је у то време њима вода била до чланака.

Анђелићева је оценила да би у Обреновцу био хаос да су се четири сата пре тога чуле сирене и да је наложена евакуација.

 „Мислим да би то био страшан хаос…Евакуација је била важна за људе који живе у нижим спратовима, у кућама, у насељима која су највише погођена – Великом Пољу, Белом Пољу, Шљивици… Међутим, МАГ је њих информисао о томе, али нису имали толико времена за евакуацију колико је речено“.

„Провели смо 48 сати тако изоловани, и срећом, станари моје зграде нису били паничари, па смо се добро организовали да поделимо залихе воде и хране“, прича нам.

„У 5х ујутру, 5.30, вода је до чланка, и онда је почела само да расте… Чујете само хук воде, који не стаје…У неверици сте, приземље је поплављено, ми смо сви стајали на степеницама и пратили воду, комшије из приземља су прешле на више спратове…“

„Били смо без струје, без воде, мобилни телефони нису функционисали, тешко се успостављала веза са било ким… Дакле, то је петак ујутро… Слушате вести на радију да стиже помоћ, али ви не видите ниједан чамац… Али страшно је кад схватите да је дошла ноћ, а да вама нико није ни пришао, ни да вам донесе воду… Јави се осећај да нема никога, а у позадини чујете само хук воде која не стаје…“

Она је рекла да је помоћ стигла у суботу ујутро, око 10 сати… „Донели су нам воду и храну, воду и хлеб, преко терасе и прозора дају нам пакет, па ми дајемо другима у згради…Рекли су нам: не брините, останите ту, ту сте најстабилнији… То и јесте било тако, јер су то добре зграде из седамдесетих… Онда су, након тога, у насеље почели да долазе чамци…“

Она је рекла да су на кровове зграда људи стављали беле чаршаве, како би тиме дали сигнал да им треба помоћ, али и „да не види да је то дало неке резултате“. Онда су чамци пролазили, а да нам са њих ништа нису говорили, прича она и додаје да су тек нешто пре поднева у суботу дошли по децу и мајке. „Деца су евакуисана између 11 и 12 сати у суботу, а ми око 16.30 по подне, а људе је страх стигао тек када су изашли“, прича додајући да је вероватно постојало приоритетнијих места за евакуацију.

Бојана Анђелић је раније писала о насипима, колико се улаже у њих, да ли се улаже… Каже да је разговарала с многима од надлежних и да су сви они говорили да имају проблем, али је основни проблем недостатак пара… „То ми сада апсолутно није довољан изговор“.

„Прво смо били тужни, а сада смо и љути„, прича нам о својим осећањима, након свега што је са својом породицом и суграђанима преживела. „Видим да многи окривљују локалну власт, а она је на крају хијерархије. Прво иду Србијаводе, Београдводе, Сектор за ванредне ситуације, Град Београд, па тек на крају општина Обреновац…“

 

 

А како је закључила, Колубара је претходно скренула пажњу на себе када је поплавила градове не тако далеко од Обреновца.

 

 

Проблем је био, како је рекла, и у џаковима у Обреновцу. Млади људи су дошли, да помогну у одбрани, али било је на почетку само 100 џакова.

Извор: Б92

Варя Демидова - Красиво (2 CD) (2013)

 

 

 

Свой день рождения певица и композитор Варя Демидова отметила «Красиво». Ведь в декабре на лейбле «Навигатор Рекордс» вышел второй альбом певицы именно под таким названием. Он состоит из двух CD – «акустика» и «электричество». Саундродюсером акустической части альбома выступил Шура Би-2, а электрическую часть Варя Демидова спродюсировала самостоятельно.

Творчество Вари Демидовой не шаблонно, оно свободно от рамок и форматов, и потому – свежо и интересно. Глубокая лирика, нежный голос, интересные аранжировки, владение музыкантом игрой на фортепиано – эти составляющие обратили на себя внимание серьезных музыкальных критиков, которые уже ставят новому альбому Вари самые высокие оценки.
Волшебная фортепианная музыка, интригующая поэзия, волнующий искренний голос исполнительницы — альбом, состоящий из 2 CD, станет настоящим украшением дискографии для истинного меломана!
В альбом вошел и трек «Автобан», написанный певицй на злобу дня, уже вызвавший неоднозначную реакцию со стороны критиков и слушателей, а также несколько интересных дуэтов.

Варя Демидова — певица из плеяды «новых нежных», тихих и вкрадчивых инди-поп-исполнительниц, вызывающих невероятный восторг профильной прессы, но не умеющих добиться медийности и выхода на новый уровень популярности. Лена Кауфман, Женя Любич, Алина Орлова… список можно продолжать: все они невероятно хороши, но вершиной народной узнаваемости для них является участие в «Фабрике звезд» или съёмка в рекламе мобильного тарифа. Варя Демидова обратила на себя внимание сотрудничеством со «Снегирями» и работой с группой «Би-2» над каким-то из «Нечётных воинов»: Шура Би-2 вообще очень любит привлекать непризнанных инди-гениев — к взаимной пользе и удовольствию обеих сторон. Про Демидову, которая не только певица, но и пианистка (родилась в Перми в 1980 году, до музыкальной карьеры работала инженером-озеленителем, настоящая фамилия — Тимченко), узнали, её сольные альбомы послушали. Многие получили удовольствие — и лишний раз убедились в том, что подобной музыке в нашей стране уготована довольно тесная резервация.

Новая пластинка Вари Демидовой состоит из двух частей — «Красиво. Акустика» и «Красиво. Электричество». (Возможно, в этом зашифровано поздравление с 60-летием Бориса Гребенщикова, в начале 80-х выпустившего подряд магнитоальбомы «Акустика» и «Электричество».) Насчёт звучания и настроения «Акустики» как бы заранее всё понятно — но Варя Демидова начинает с разрыва шаблона: первая песня «Автобан» смешна, беззаботна и позитивна, почти как «Если любовь в сердце твоём» из саундтрека «Оттепели». «Автобан» универсален в смысле радиоформатов, однако до программных директоров он, похоже, пока не дошёл. Дойдёт ли? В «Третьем Зачатьевском» Варя возвращается к фортепианным балладам, от которых отвлекается только в «считалочке» «Коробочка» и в дуэте с Шурой Би-2 под названием «Рано»: эта композиция звучит как хороший мюзикловый номер или как добрая рождественская песня (не по смыслу, но по настроению). В остальном ожидания полностью оправдываются: блюзы, печальные романсы, много фортепианных аранжировок. Как и обещал заголовок пластинки, это красиво, неглупо, нежно, «атмосферно» — но недостаточно для захвата Вселенной, даже некрупной. На этот захват работает ещё один дуэт с Шурой — «Красиво» с совершенно завораживающим припевом, а прочие вещи, видимо, останутся достоянием верных поклонников.

Трек-лист «электрической» части не полностью совпадает с контентом «Акустики» — очевидно, некоторые песни, по замыслу певицы, смотрятся только в одном из вариантов, а некоторые решено представить в разных прочтениях. Так, «Голову врага», «PFM» и «Серый блюз» в некамерных аранжировках прозвучали, на мой вкус, более полноценно. При этом дополнительные инструменты не меняют песни до неузнаваемости, почтительно уступая приоритет клавишам Вари. Зато на «Электричестве» обнаружились две композиции, которые доказывают способность певицы Демидовой выйти за рамки инди-сегмента. Это «Песня про оленя», намекающая на большой потенциал в создании песен для детей, и «Bell», которой можно иллюстрировать гипотетическое научное исследование под названием «Российская поп-музыка, какой мы бы хотели её видеть».

Треклист:

CD1 Акустика

 

01. Автобан (02:59)
02. Третий Зачатьевский (02:25)
03. Рано feat. Shura Би-2 (03:12)
04. Серый блюз (02:58)
05. Песня о звезде (03:07)
06. PFM (03:01)
07. Голову врага (03:21)
08. Коробочка (02:11)
09. Сибирь (03:30)
10. Играем вальс! (03:19)
11. Красиво feat. Shura Би-2 (05:22)

CD2 Электричество 

01. Весна (05:06)
02. Голову врага (03:10)
03. Жить в доме (03:29)
04. PFM (02:55)
05. Песня про оленя (02:48)
06. Третий Зачатьевский (02:24)
07. Коробочка (02:38)
08. Bell (05:06)
09. Серый блюз (02:48)
10. Как ты провел лето (03:33)
11. Играем вальс! (03:24)
12. Эпилог (03:19)

Линк : http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=4667329

Мужики! (1981) ДВДРип

Жанр: драма Год выпуска: 1981 Продолжительность: 01:32:11
Режиссёр: Искра Бабич


 
В ролях: 

Александр Михайлов (Павел Зубов), Петр Глебов (отец Павла), Вера Альховская (Полина Захаровна Зубова), Ирина Иванова (Полина), Михаил Бузылёв-Крэцо (Стёпка), Александр Павлов (Сергей), Анатолий Солоницын (отец Павлика), Мария Андрианова (тётя Устюша), Светлана Тормахова (инспектор социальной службы РОНО), Леонард Варфоломеев (председатель колхоза), Афанасий Кочетков (дядя Гриша), Алексей Михайлов (Лев Шамрай)


 
Описание: 

Узнав о том, что умерла его бывшая невеста, шахтер Павел Зубов приезжает в родное село. У него на руках оказываются оставшиеся сиротами трое детей. Старшая дочь - его, Павла. Осознание ответственности перед нею приводит Павла к мужественному решению: он становится отцом всем троим детям.



 

Доп. информация: Исходник
Качество видео: DVDRip-AVC
Формат видео: MKV
Видео: 648x530@692x530, (4:3), 25.000 fps, AVC, ~2082 Kbps
Аудио: 48 kHz, AC3 Dolby Digital, 2/0 (L,R) ch, ~192.00 kbps

Линк :  http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=4680892


Српски ( хрватски ) превод,усклађен и усаглашен са овом верзијом филма


http://yadi.sk/d/EIeDLs00R9F54

Истина о страдању у Обреновцу: Хоће ли поплаве однети и Вучићеву мафију? 

 

 

Због застрашујуће медијске цензуре која је заведена у Србији, редакција магазина Таблоид објављује све релевантне чињенице које тешко оптужују председника Владе Александра Вучића и највећи део државног врха, за трагичне догађаје у незапамћеним поплавама које су задесиле нашу земљу, јер је број у штампу морала да пошаље у понедељак, 19. маја

Истину на видело: како је из бране Ровни кренуо потоп Обреновца





Из материјала којим располаже Таблоид, види се криминална бахатост председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, који у ноћи уочи катастрофе прави лумперајку у кафани и каже да ће све бити у реду, да ће „ујутро доћи камион песка из Београда!“.




Такође, ту је и криминална неодговорност локалне власти у Ваљеву, чијом кривицом је дошло до пуцања никада завршене акумулационе бране Ровни, одакле је кренуло скоро пет милиона кубика воде на свој рушилачки пут до Обреновца. На криминалан начин је одговорност са себе покушао да скине и градоначелник Београда Синиша Мали, који је позивао грађане Обреновца „да буду мирни и остану у кућама“, док је погром трајао. Неколико данас касније, покушао је да скине одговорност са себе па је у међувремену та његова изјава и скинута са Интернета. Због свега овога, Таблоид нуди најширој јавности у Србији и региону бројне чињенице које указују на злочиначку нарав српских властодржаца, који и у најстрашнијим тренуцима одбијају да народ суоче са истином.




Поплава Обреновца резултат је расула у држави. Када је брана Ровни изнад Ваљева пукла, и 16. маја из ње кренуло више од три милиона кубика воде, која је протутњала прво Ваљевом, и кренула реком Колубара, из Ваљева је послата знак за узбуну. Вода је до Обреновца путовала шест сати. Поплавни талас се улио и у Тамнаву, која је иза леђа напала Обреновац и насеља. Хиљаде кућа је за пет минута остало под водом!
Упозорен на последице могуће катастрофе, и замољен од сарадника да се огласе сирене за узбуну и нареди евакуација Обреновца и насеља, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић и његов помоћник Небојша Чучковић (његов рођени брат) смејали су се и шенлучили до касно у ноћ!
Чучковић је рекао да су му из Београда објаснили да ће ујутру послати пар камиона песка и да ће све бити у реду. А када је вода поплавила град и насеља, градоначелник Београда је Синиша Мали апеловао да се не паничи, и да људи остану у својим кућама!



У прилогу објављујемо реаговања и сведочења о злоделима ових људи…








Команданти и конкубине


Када је Вучић слетео у Обреновац хеликоптером, дочекали су га Небојша Стефановић, Синиша Мали, Милорад Вељовић, комадант Жандармерије Миленко Божовић, генерал полиције Драгиша Симић, начелник Полицијске управе Београд Веселин Милић…
Вучић им се обратио речима – „Јебаћу вам мајку због овога шта се десило!“.



Треба истаћи да је комадант ПТЈ Горан Драговић, на лице места дошао са ВИП девојком, генерал Симић је довео своју љубавницу, кафанску певаљку. И Начелник ПУ Београда Веселин Милић био је у друштву ВИП девојке (курве).

Жалосно је, али треба рећи да да су припадници жандармерије, САЈ-а и ПТЈ-а дошли у пуној ратној опреми да спашавају из поплаве. То је била скандалозна сцена. Да те вечери није било 76 Руса- врхунских спасилаца, и припадника бригаде полиције са Бановог брда, и спасилачки екипа и ронилачко-спасилачких клубова, нико не би био спашен.

Жалосно је, али се мора истаћи, да су припадници САЈ-а ПТЈ вршили најтежа кривична дела, да су чамцима, уместо да спашавају грађане, спасавали злато из златарских радњи, новац из банака и поште, и великих самоуслуга. Команданте ових јединица, у свакој држави, извели би пред стрељачки строј.

Колико има мртвих, тешко је сада тачно навести, јер у поплављена насеља још није могуће ући,али и зато јер је руске спасиоце неко тенденциозно упутио према Шапцу!

У штампаном издању, које се налази на сајту у овом броју, објављена су сведочења (текст „Време блата и ината“) оних који су, на позив Александра Вучића, кренули према Шапцу, да бране овај град. Они сведоче да је Вучић забранио било какве мере на одбрани од поплаве, чекајући до касно увече да Кризни штаб у Шапцу поднесе оставку, да би Вучић на то место поставио свог интимуса Зорана Бабића, који је смењен одмах, јер се од страха упишао, па је руковођење поверено генералу Љубиши Диковићу.

 

 

Чим је председник Николић замолио руског председника Путина да пошаље помоћ, у Србију су долетела три авиона: са спасиоцима, хуманитарном помоћи и другим потребним средствима за отклањање последица поплаве.

 

Председник Путин је саопштио председнику Николићу да српска влада направи списак потреба у новцу, храни и материјалу, и Русија ће помоћ одмах да пошаље.

 

“Србију на небу чува Бог, а на земљи Русија“, изјавио је руски председник.

 

Али, шизофрени Вучић је забранио да се помиње руска помоћ, и да се само инсистира на помоћи који ће доћи од Европске уније и од његовог пријатеља шеика Заједа, који је обећао десет милиона долара! А Европска унија је најавила да ће доставити помоћ тек након шест месеци, када Србија званично затражи од ЕУ помоћ и докаже колика је стварна штета! Не липши магарче, до зелене траве.

 

У међувремену, Новак Ђоковић је дао новчане помоћи више него цела Европска унија. Дејан Станковић је за само два дана скупио милион евра! Мала Црна Гора дала је вишеструко већу помоћ него Влада САД. Македонија је пружила велику помоћ Србији. Много је анонимних дародаваца из српске дијаспоре који су дали велике прилоге. У Лондону је српске заједница масовно почела да прикупља новац и помоћ у роби и лековима.

 

Али, са Александром Вучићем и његовом болесном дружином Србији нема спаса!


Молимо да прочитате и даљи део текста- сведочанства





Ко ће одбацити кривичну пријаву?





Пише: Александар Синђелић

Сутра ће бити поднета кривична пријава против Чучковића, председника општине Обреновац, због неправовременог деловања у ванредном стању и изазивања опште опасности по грађане општине и њихову имовину због чега су настале последице које сада видимо.

Дакле, још првог дана пред заседање кризног штаба у нижим деловима општине дошло је до изливања воде по улицама а у поједине куће вода је почела да улази у ниже делове. Обзиром да сам имао информације о свему лично сам обишао више места у граду и делове насипа око Колубаре и видело се да вода са друге стране избија чак и подземно. Било је јасно да је поплава неизбежна па сам одмах контактирао неке наше људе да се за сваки случај припреме одмах ко хоће добровољно да интервенише и да зову друге као и да спреме пумпе за воду и гумене чамце итд.

После тога отишао сам до мене узео нешто опреме и у том тренутку чујем да је заказана седница кризног штаба у 23:00 и кренем тамо да им одмах ставим људе на располагање.

Међутим, уместо да видим да се ту нешто ради оно Чучковић држи пропагандне говоре о томе како су спремни и слично док га мокри полицајци и ватрогасци гледају збуњено јер су све своје снаге ангажовали и то није довољно. У том тренутку цео град имао је 4 мале пумпе на располагању и НУЛА џакова песка.

Уместо да Чучковић на жалбу недостатка свега одмах интервенише он је сав срећан изјавио како је општина добила милион и двеста хиљада динара за храну ако неко буде евакуисан у хотел и да ће ујутро допремити из Београда камион џакова са песком да буду спремни да заштите део пута између Барича и Умке.

Напомињем да тај нижи део има 200 метара дужине али је господину математика изгледа прилично слабија страна. После тога седница је распуштена и господин нас је све позвао на ,,дежурство“ у ресторан на ћошку трга код главне поште. Ту успутно попричам са овим људима из кризног штаба и кажем да тог тренутка, у поноћ, има 20 спремних људи са неколико возила који могу доћи одмах а за ујутро могу да спремим око 70 људи са свом поменутом опремом до десет сати. И људи се одушевили, одговара им помоћ и неко пренесе Чучковићу да има спремних добровољаца итд.

Он ме погледа као да сам неки убачени агент и крене да ме испитује зашто ја хоћу да помогнем, одакле сам итд. После тога седну тамо, ја чекам, ждеру 2 сата и када више нису могли Чучковић каже распушта се кризни штаб до сутра у десет и да сви иду на спавање а мени је рекао да нема потребе за добровољцима.

На моје инсистирање да се одмах телефонира у Београд у Сектор за ванредне ситуације да се пошаље нешто џакова дотични није реаговао нити је ангажовао било какву општинску механизацију да заштити град као и објекте од значаја као што су електране и слично иако је законски био у обавези да то уради. После тога ја одем са неким људима на терен и видим да је још гора ситуација. Вратим се до мене и разјавим људима да су ујутро у десет спремни.

И тако тог јутра одем на ту наводну седницу и имам шта да видим. Скоцкао се Чучковић, држи исти говор од претходне ноћи где ће да стигне наводни камион песка али је сакупио више новинара и тако у сред говора застане и упита мене; ,,…Ко сте ви, у ком својству присуствујете овде?“

Ја му одговорим да сам ту да општини ставим одмах на располагање велики број добровољаца и он ми каже да за тиме нема потребе и да нема љутње него да одмах изађем из сале. Иначе седница је била отворена за јавност али је господин очигледно имао нешто против да неко други, осим његове висости њега, организује оно што он није хтео и знао. Ја изађем и распустим седамдесетак људи да иду на друга места по потреби и останем ту да видим шта ће бити.

У међувремену вода је надолазила око 10 цм на сат и поплавила насеље Шљивице за око 30 цм али Чучковић и даље није вршио евакуацију насеља нити је ту воду која навире одатле блокирао било чиме иза канала Тамнаве дужином обилазнице око 1км. У току ноћи око два стање воде Тамнаве у односу на површину пута иза ње било је на два метра висинске разлике и даље је лагано надолазило. Неки су сами покушавали да заштите куће у том нижем насељу и док сам им помагао нико није долазио. Никакве мере одбране нису предузимане. Онда је у једном тренутку нестала струја и наишла огромна количина воде која је потопила то насеље и део Белог Поља и прелила преко те обилазнице за око метар висине и улила се у цео Обреновац. Тек тада огласила се сирена за узбуну. Дакле да је та обилазница, иначе стари насип, заштићена град би био сачуван. Да је постојало било какво раније упозорење и да су људи дежурали дигли би узбуну на време па би се сачували животи. И ево шта је било укратко, да не бих писао километар текста. Углавном, учинићу све да дотични одмах буде ухапшен да одговара за сву насталу штету и све изгубљене животе јер је то лично изазвао својим немарлуком о чему постоје снимци и докази.


Грађани сведоче…


Ако погледате карту, Обреновац лежи између леве стране Колубаре и десне стране Саве, када је почело изливање Колубаре, јер ни Сава више воде није могла да прихвати, једна од ванредних мера је да се пробије брана са десне стране реке Колубаре и да се потопе села која би претходно требало евакуисати и на тај начин да се сачува Обреновац и термоелектрана.

Међутим, нико није хтео ништа да уради јер би био аутоматски одговоран за имовину или животе људи и животиња у тим селима…Чекало се, а киша је непрестано падала. Премда РХМЗ је најавио количину воде у падавинама унапред. Пошто Колубара скреће пре уласка у Саву… Највећа количина воде и највећи проток је на њеној левој страни према Обреновцу. Већа сила воде на левој страни је довела до тога да брана пукне с леве стране 100 метара у дужини и одједном за мање од два сата вода се попела до трећег спрата у зградама. И онај ко је могао да изађе на улицу у том моменту био је потпуно заробљен. Све се излило и према термоелектрани.


(Коментар читатељке портала „Србија данас“ из Обреновца)


Ја сам из Обреновца и могу реци да су Влада и челници направила неколико катастрофалних грешака, које су свако људи платили главом, замислите ви да људе из Обреновца (центра) евакуишу и пребацују на други крај Обреновца који ће бити поплављен за пар сати, а затим губећи драгоцено време, поново евакуишу људе које су већ једном пребацили на други крај Обреновца и тако остављајући ове којима је вода до крова стигла да се сами спасавају, друга ствар да је ово држава а не банана, нас би два дана раније упозорили и све евакуисали! Нека нам је Бог у помоћи.


(Ненад Симић, Обреновац)

Срећа у несрећи, била је надљудска храброст руских спасилаца који су већ првој ноћи пакла, 16. маја, успели немогуће, да по мрклом мраку, без познавања града, спасу на стотине људи од сигурне смрти. Храброст и самоорганизованост народа, бројни анонимни спасиоци, јунаци које јавност никада неће упознати, учинили су да трагедија не буде већа него што је била.
Срећа у несрећи је такође било и преузимање одговорности од стране начелника Генералштаба, Љубише Диковића, који се у Шапцу суочио са Вучићевим дилетантима, схвативши да мора сам да смисли како да одбрани град. И то је учинио.
Посебан скандал је Вучићева отворена игноранција руске помоћи која је на аеродром Ниш стигла (и даље стиже!), у огромним количинама, као и присуство руских јединица за специјалне операције у ванредним ситуацијама. Бунцања о помоћи његовог „пријатеља“, Шеика ел Заједа, још више су огорчиле народ, а кап је прелила чашу када је топло поздравио помоћ Европске уније, која неће стићи још најмање шест месеци, и то у безначајној мери.
Због свега овога, али и због најгорег лудила који је испољавао у најтежим ситуацијама, стављајући себе у први план, уместо да се склони и да омогући онима који знају шта раде, да се лакше организују, отворено је питање даљег опстанка његовог режима.




Национална катастрофа због цензуре Вучићевог режима




(„…Трагедију у Обреновцу нећете моћи да заташкате-сносићете пуну кривичну и политичку одговорност“)


Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.

То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.

До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.

Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну националну катастрофу првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.

Колико пута сте чули изјаве да је ситуација под контролом.

Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти. Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије.

Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци, премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности, јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу..

Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу, пре свега због неспособности актуелне власти, нећете моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у складу за важећим законима!

За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!

(Објављено на Интернет портала „Србија данас“)





(Запис обреновачке новинарке Санеле Јовановић, која је пропатила као у библијском потопу у Обреновцу)




Драги моји пријатељи, поштоване колеге из медија, преклињем вас, немојте да и даље остајемо у медијском мраку и цензури. У току евакуације, са све ћерком од две и по године у рукама, покушавала сам да прикупим што више информација јер сам се задржала око 2-3 сата на месту где су нас из чамаца смештали у аутобусе који су нас возили за Београд. Ту, испред хотела, био је центар збивања, доношења и размењивања информација битних људи који су покушавали да помогну и збрину што више људи. Једном новинар увек новинар- имала сам огромне уши, а ту су била и питања на којих сам чак и успевала да добијем одговоре! Хтела сам да сачекам да мало прође, али нећу да ћутим!

Ово је почетак, мислим да је ово веома битно, најбитније објашњење преписке- Чучко је Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац. Дакле, шест сати пре катастрофе све се знало, људи су спавали, сирена за опасност није било, комшије су се међусобно будиле када је већ било касно за било шта, већ смо бих заробљени и опкољени водом у зградама, а неки нису били ни будни, а били су и ближе првом удару бујице у ниским кућама…




Драги пријатељи и родбино,




Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе. Све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана. Бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем. Немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу или тањир. Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца.

Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве, власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука. При евакуацији, јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас.

Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.

Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова.

И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином.

Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију.

Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим што немамо преки суд у оваквим ситуацијама.

Слободно делите овај текст. Србија треба да зна.


С.Ј.


Срамота, каква „помоћ“
Влада САД „доделила“ је Србији помоћ у вредности од 100.000 долара (73.000 евра?!). Толико у Америци кошта осредња приземна кућа. Да цинизам буде већи, амбасада Сједињених Држава у Београду донирала је 400 врећа – 200 празних и 200 са песком. То је довољно за десетак метара одбрамбеног бедема!
У Фонду солидарности Европске Уније за целу ову годину и за све чланице и кандидате за чланство укупно има 500 милиона евра. Србија би из овог фонда могла да добије нешто новца за санацију штете од недавних поплава, ако успешно прође бирократску процедуру која траје неколико месеци.
Бугарска је пре десетак година такође имала велике поплаве. Процењена штета у овој земљи износила је 150 милиона евра, а из Фонда је добила 12 милиона, значи мање од десет одсто. Србија не може да рачуна ни на толики постотак, јер је штета овде најмање 3,5 милијарди евра, тако да ће наша земља добити тек један до два одсто од те своте.









Милован Бркић



Никола Влаховић



Таблоид








Преузето са : http://www.srbijadanas.net/istina-o-stradanju-u-obrenovcu-hoce-li-poplave-odneti-i-vucicevu-mafiju/

 

 

 ПОМОГИТЕ СЕРБИИ !!!

 

Oгроман одзив Руса за помоћ Србиjи

 

 

 

 

 Aмбасада Србиjе у Mоскви организовала jе прикупљање помоћи за жртве разорних поплава у Србиjи, а одзив на апел jе огроман, пре свега грађана Русиjе.

 

Људи долазе са сузама у очима, зову и питаjу како могу да помогну и шта jе наjпотребниjе, кажу у амбасади где jе одмах по добиjању инструкциjа MИнистарства спољних послова краjем прошле недеље формиран кризни штаб од представника амбасаде и наше диjаспоре.

На саjту амбасаде обjављено jе да се прикупља хуманитарна помоћ, а отворена су и три жиро рачуна у Eвроаксис банци за уплате у рубљама, еврима и доларима.

Kако истичу у амбасади, од петка jе прикупљено око три тоне помоћи у роби, око 15.000 евра у готовини, док jе наjвећа поjединачна уплата на рачуне отворене наменски у банци засад миллион рубаља (око 20.000 евра).

Велики jе одзив и волонтера – то су студенти коjи долазе и помажу у паковању помоћи коjа ће ускоро бити транспортована у Србиjу.

Aмбасада дежура од 10 уjутро до 10 навече, али врата нашег дипломатског представништва остаjу отворена и ако неко дође до поноћи.

Поред робе – а то су душеци, постељина, ћебад, одећа, обућа, антисептична средства, кућна хемиjа, конзервирана храна и друго што jе потребно, људи долазе и даjу прилоге у готовини уз потврду коjу издаjе амбасада.

Tако jе, кажу чланови кризног штаба, jедан припадник наше диjаспоре дао 5.000 евра, док jе jедан Рус дао 100.000 рубаља (око 2.000 евра).

Уз то, наши пословни људи, како наводе у амбасади, разматраjу могућност да се при амбасади формира фонд коjи би преузео на себе финансирање изградње кућа у пострадалим подручjима, посебно у Oбреновцу, коjи би стартовао са око два милиона евра.

Поред места за прикупљање помоћи у самоj амбасади, организована су jош четири пункта у те сврхе – jош jедан у Mоскви, као и у Санкт Петербургу, Kраснодару и Сочиjу.

Aмбасадор Србиjе у Mоскви Славенко Tерзић jе такође ових дана гостовао на десетак водећих руских TВ и радио канала коjи су се на таj начин укључили у акциjу прикупљања помоћи за жртве поплава у Србиjи.

У амбасади кажу да постоjи и могућност да се активира слање СMС порука, што би, ако се реализуjе, свакако обезбедило додатни прилив средстава.

Своj допринос дали су и српски студенти коjи се школуjу на московским универзитетима па су тако jуче помоћ допремили студенти Руског универзитета приjатељства народа (РУДН), а помоћ су прикупили И наши студенти на престижном Mосковском државном институту међународних односа (MГИMO).

ОТКРЫТИЕ КНИГИ СОБОЛЕЗНОВАНИЙ В ПОСОЛЬСТВЕ РЕСПУБЛИКИ СЕРБИИ В РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ

Посольство Республики Сербии в Российской Федерации информирует, что в связи с объявлением трехдневного траура в Р. Сербии, в Посольстве будет открыта Книга соболезнований 22 и 23 мая с 11 до 16 часов.

   
САМАЯ АКТУАЛЬНАЯ ИНФОРМАЦИЯ О НЕОБХОДИМЫХ АРТИКУЛАХ ДЛЯ ЖЕРТВ НАВОДНЕНИЯ В СЕРБИИ

 

Посольство Республики Сербии в Российской Федерации информирует о необходимых артикулах для жертв наводнения в Республике Сербии на данный момент:

- матрасы
- одеяла и пледы
- постельное белье
- раскладные кровати
- гигиенические средства (мыло, зубные щетки и зубные пасты и др.)
- памперсы для детей
- резиновые сапоги (высокие)
- средства для дезинфекции
- вода в бутылках
- консервированная еда
- одноразовые защитные костюмы и перчатки.

Передаем просьбу Красного креста Сербии о том, что на данный момент нет необходимости приносить одежду, лекарства и медицинские средства всех видов.

Вся упомянутая гуманитарная помощь в Москве собирается в Посольстве Сербии ежедневно с 9 часов утра до 10 часов вечера.
   
 

ИНФОРМАЦИЯ О СЧЕТАХ ПОСОЛЬСТВА РЕСПУБЛИКИ СЕРБИИ В РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ, НА КОТОРЫЕ МОЖНО ПЕРЕЧИСЛИТЬ ДЕНЕЖНЫЕ СРЕДСТВА ДЛЯ ПОСТРАДАВШЕГО В КАТАСТРОФИЧЕСКОМ НАВОДНЕНИИ НАСЕЛЕНИЯ СЕРБИИ

 

Посольство Республики Сербии в Российской Федерации информирует, что денежные переводы для пострадавшего в катастрофическом наводнении населения Сербии можно перечислить на счета Посольства в ЕвроАксис банке по следующим реквизитам:

 

 

В рублях:

Получатель: Посольство Республики Сербии в РФ, ИНН 9909064061, КПП 773860001

Расчетный счет: 40807810000000002032

Банк получателя: ЗАО «ЕвроАксис Банк», 123104, г. Москва,

Спиридоньевский пер., д.17, стр.1

БИК 044525193

Кор. счет 30101810600000000193, в ОПЕРУ Москва

 

 

В евро:

Beneficiary: /40807978900000002032

Ambasada Republike Srbije u RF

Bank: EABMRUMM

EuroAxis Bank, Moscow

Intermediary: DEUTDEFF

Deutsche Bank Frankfurt/Main

Details of payment: : Humanitarna pomoć za poplave

 

 

В долларах:

Beneficiary: /40807840300000002032

Ambasada Republike Srbije u RF

Bank:EABMRUMM

EuroAxis Bank, Moscow

Intermediary: BKTRUS33

Deutsche Bank Trust Company America N.Y.

Details of payment: : Humanitarna pomoć za poplave

 

 http://www.moskva.mfa.gov.rs/rus/

 

 

 Посольство Республики Сербии
Мосфильмовская, д.46
119285, Москва

Рабочее время:

Понедельник-пятница: c 09 до 17 часов
Консульский отдел (прием посетителей): 09:30-11:30
Понедельник: 09:30-11:30 (окно)
Вторник: 09:30-11:30 (окно)
Среда: неприёмный день
Четверг: 09:30-11:30 (окно)
Пятница: 09:30-13:00 (окно)

По государственным праздникам Республики Сербии и Российской Федерации Консульский отдел Посольства не работает.

Телефон +7- 495-988-66-45, факс: +7495-988-66-46
Электронная почта:ambasada.moskva@mfa.rs

Консульский отдел
факс:+7-499-147-41-04
Электронная почта:konzularno.moskva@mfa.rs

Как добраться:

Посольство Республики Сербии находится в районе метро станций «Киевская» и «Университет». От метро станции «Киевская» можно добраться троллейбусами номер 17 и 34 и автобусом 119 до автобусной остановки «Мосфильмовская, д.13». От метро станции «Университет» также можно добраться троллейбусом № 34 и автобусом 119.

 

СРБИЈО ЗАПАМТИ !!!

Да ли је Обреновац морао да падне 

 

 

 

Можда се овако катастрофалне поплаве нису могле спречити, али све је више индиција да су људи из Обреновца могли на време да буду евакуисани.

Четири дана пре него што је Колубара потопила Ваљево и Обреновац, а Јадар Лозницу, Хидрометеоролошка служба ране најаве упозорила је да постоји опасност од поплава.

- Послали смо црвени аларм свим надлежним институцијама још у суботу, а река Јадар се излила у среду. Ми смо свој посао одрадили како треба. Могли су часовник да навијају по нашим прогнозама раста Колубаре и Јадра. Мој је утисак да је систем функционисао, али да су размере поплава толике да наши капацитети одбране нису могли да издрже – каже за “Блиц” Дејан Владниковић, координатор хидрометеоролошког система ране најаве упозорења РХМЗ. 

За Топчидерку упозорени 20 сати раније

Милутин Стефановић, директор Завода за заштиту од бујица и ерозије у Институту за водопривреду “Јарослав Чарни”, каже да су “Београдводе” упозориле 20 часова раније да ће Топчидерка да се излије.

  - А шест сати пре него што се излила, најавили смо да ће да се излије. Још је рано да се траже кривци, али кад се све заврши, ту тему треба отворити – каже он.

  Међутим, не мисле сви да је систем функционисао, пре свега јер је, према незваничним информацијама, сигнал за евакуацију становништва Обреновца дат тек 16. маја (у петак) у пола пет ујутро. А сат и по раније неки делови гада већ су били под водом метар и по.

 

Међу њима је Војин Несторовић, директор за корпоративне послове Термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу. Он каже за „Блиц“ да је вече пре упозоравао председника општине Мирослава Чучковића на поплаве.

 

- Предложио сам да се укључе сирене, али Чучковић је мислио да би то изазвало панику! Довољно је, рекао ми је, да иду кајрони на локалној ТВ МАГ. Знајући шта се спрема, то вече сам помахнитало звао пријатеље и упозоравао их да одмах пакују ствари и беже. Велики број њих успешно се евакуисао пре саме катастрофе – рекао је Несторовић за “Блиц”.

Ипак пре председника општине у систему комуникације су водопривредна предузећа и Сектор за ванредне ситуације МУП који одлучује о евакуацији становништва. Начелник Сектора Предраг Марић оценио је за “Блиц” да се катаклизма у Обреновцу није могла спречити.

- Не, није било ни теоретске шансе. То је катастрофа која се није могла спречити и нема људске одговорности за то што се десило – рекао је Марић.

У “Србијаводама“ нам је речено да су за ово надлежне „Београдводе“. Од њих, као и од функционера града Београда, одговор нисмо добили. Такође ни Чучковић није хтео ово да коментарише.

Др Ратко Ристић, редовни професор Шумарског факултета и стручњак за бујице и ерозије, каже да је интензитет могао бити мањи, као и жртве и материјалне штете.

- Изостале су превентивне активности у домену антиерозионе заштите бујичних, сливова, одржавања постојећих објеката, чишћења речних и поточних корита од наноса вегетације и ђубрета – каже Ристић.

 

 

 

Блиц

Русија и Кина коначно склопиле ”гасни брак”

 

 

Преговори између руског Гаспрома и Кинеске националне петрохемијске корпорације (CNPC) водили су се неколико година. И коначно у Шангају, у присуству руског председника Владимира Питина и председника Кине Си Ђинпинга потписан је ”гасни уговор века”.

Предедник руског Гаспрома Алексеј Милер одбио је да наведе цену руског гаса за Кину, позвавши се на комерцијалну тајну. Ипак саопштио је да ће Русија добити од уговора за гас 400 милијарди долара за 30 година. Полазећи од ових цифара, цена за хиљаду кубних метара за Кину износи око 350 долара.

Руски гас ће кренути у Кину 2018. године. Гаспром ће годишње испоручивати у Кину 38 милијарди кубних метара горива са могућношћу каснијег увећања до 60 милијарди кубних метара годишње. Ради порђења, укупан обим испорука руског гаса у све земље Европе ове године ће изнети нешто више од 160 милијарди кубних метара.

Потписавши споразум, Русија је обезбедила своју ”гасну позадину”. Украјина као главни транзитер руског гаса у Европу више пута се одлучивала на уцену, покушавајући да добије или попуст за гас, или политичке предности од стране Москве. До сада Нафтогаз Украјине није платио гасне испоруке за ову годину. Његов дуг на данашњи дан премашује 3,5 милијарде долара. Као политички инструмент притиска на Москву користи се транзитни положај Украјине и ЕУ.

Приликом склапања ”гасног брака” Москва и Пекинг су изашли један другоме у сусрет. Русија је предложила да се прогласи ”порески одмор”, тачније да се анулира порез на експлоатацију сировина за гасна налазишта која ће испоручивати гас по будућем уговору у Кину. А кинеска страна је изјавила спремност да замрзне увозне царине за гас из Русије.

Пошто Европу очигледно брине окрет Русије на Исток, премијер Русије Дмитриј Медведев у интервјуу агенцији Блумберг уверио је европљане да испоруке у Азију неће се вршити на рачун Европе. Ми смо преговарали са Пекингом већ низ година, и реч је о правој, стратешкој сарадњи, срачунатој на низ година, рекао је Дмитриј Медведев:

Веома држимо до наших европских партнера. Тргујемо са њима већ деценијама. То је врло важно и вредно тржиште и ја желим да то сви схвате. Са друге стране, не можемо да испоручујемо наш гас само на европско тржиште. Имамо га довољно да испоручујемо на азијско тржиште које се најбрже развија у свету.

Дугоочекивани уговор са Пекингом је више него комерцијални споразум, сматра начелник аналитичког одељења инвестиционе компаниеј Церих Кепитал Менаџмент Николај Подљевских, то је споразум о формирању потпуно нове инфраструктуре за експлоатацију и транспорт гаса:

Ради се о томе што су испоруке гаса у источном правцу везане за велике инвестиционе трошкове, огромна улагања у изградњу цевовода и пумпних станица и у освајање налазишта. Таква питања се прописују у уговору. То није само уговор за испоруку гаса, већ уговор са елементима инвестиционог учешћа Кине у разради налазишта и постављању цевовода.

Ништа мање важан договор за време преговора руског и кинеског руководиоца у Шангају није био ни договор о томе да ће Русија и Кина увећати обим директних обрачуна у националним валутама у узајамној трговини. То ће важити не само за трговину, већ и за инвестиције и кредитирање.

Кина у последњих неколико година свира прву виолину у напорима да истисне долар са позиције главне валуте за обрачунавање. Она одавно позива на то партнере БРИКС. Кина сматра да коришћење долара као светске валуте за обрачунавање плаћања енергената пружа САД превише неоснованих предности. Споразум Пекинга и Москве да се постепено прелази са нафтних долара на ”нафтне рубље” или ”нафтни јуан” могу овај процес значајно да убрзају. И то ће омогућити да се ојача и стабилизује курс националних валута.