Джунгли (2012) БДРип

 

 

 

Информация о фильме: Название: Джунгли Год выхода: 2012 Жанр: мелодрама, комедия, приключения Режиссер: Александр Войтинский

В ролях: 

Сергей Светлаков, Вера Брежнева, Александр Макогон, Александр Половцев, Марина Дюжева, Михаил Ефремов, Ирина Медведева, Ампорн Панкраток, Соонтри Кхумжулла, Сомсак Падуга
О фильме: 

У Сергея и Марины в семейной жизни наступил кризис. Во время одной из ссор, они решают поехать в экзотическое путешествие. Всю дорогу между супругами не утихают ссоры, которые в конце концов приводят к тому, что они оказываются на необитаемом острове, затерянном в океане. Вместо того чтобы вместе бороться за выживание, наши герои продолжают выяснять отношения, постепенно переходя к настоящим боевым действиям. В довершение несчастий оказывается, что остров населен племенем воинствующих туземцев.

 Выпущено: Россия
Продолжительность: 01:23:27
Субтитры: нет

Файл:
Формат: AVI
Качество: BDRip (источник: HDClub / Blu-ray / 1080p)
Видео: 720x304 (2.37:1), 23,976 fps, XviD build 65 ~2037 kbps avg, 0.39 bit/pixel
Аудио: 48 kHz, AC3 Dolby Digital, 3/2 (L,C,R,l,r) + LFE ch, ~448 kbps avg
Размер: 1489.67 Mb

Линк :

http://rutor.org/torrent/254119/dzhungli-2012-bdrip-ot-hqclub-licenzija

САМО НА ОВОМ БЛОГУ !!! Српски превод (латиница),усклађен и усаглашен са верзијама филма са 23.976 Фпс,рађен на основу оригиналног руског превода.

Овај превод аутор НЕЋЕ постављати на другим сајтовима,блоговима или форумима и свако ко то чини нема сагласност аутора превода.

http://yadi.sk/d/OsIJ8ZKF2dis3

Война командармов. Чуйков против Паулюса (2013) САТРип

 

 

Информация о фильме
Название: Война командармов. Чуйков против Паулюса
Оригинальное название: Война командармов. Чуйков против Паулюса
Год выхода: 2013
Жанр: Документальный
Режиссер: Денис Мищук


О фильме:
Битва за город, судьба которого решалась в штабах двух генералов, одному было приказано взять Сталинград, другому его защитить. Этот фильм посвящен 70-летию победы в Сталинградской битве.

Страна: Россия
Продолжительность: 00:44:57
Озвучивание: оригинал

Файл
Качество: SATRip
Формат: AVI (XviD)
Видео: 720х544, 25 fps, ~2000 kbps
Аудио: 48 kHz, MP3, 2ch, ~128 kbps
Размер: 688.36 MB

 

 

 

Линк :

http://u1037325.letitbit.net/download/55529.536c20aee747c06ac5b977b1fa13/Voina.komandirov.avi.html

Игорь Саруханов - Черные, белые полосы (2012)

 

 

 01. Черные, белые полосы
02. Твоя ладонь
03. Искренность
04. До утра
05. Свидание
06. Девушка
07. Южная история
08. Кораблик
09. На расстоянии распахнутых ресниц
10. Одно твое слово
11. Красавица
12. Мне посчастливилось любить
13. 8 Марта

Линк :

http://u1459509.letitbit.net/download/14075.11ce35f7bfa26cac9e2dceaf467c/Saruhanov_-_2012_-_CHernye_belye_polosy.rar.html

Ю-Питер - Ю-11ИТЕР (2013)

 

 

 01. Ударная Любовь
02. Сердце камня
03. Десять шагов
04. Израяврай
05. Колесницегонитель
06. Элизобарра-Торр
07. Зверь
08. На берегу
09. Дети минут
10. Князь тишины
11. Триллипут
12. Гибралтар-Лабрадор

Линк :

http://u25037731.letitbit.net/download/59659.56d6c20e145389ae7f4c4a3f5d90/Yu-Piter_Yu-11ITER_2013.rar.html

Земфира - Жить в твоей голове (2013)

 

 

 01. Жить в твоей голове
02. Без шансов
03. Деньги
04. Кофевино
05. Чайка
06. Если бы
07. Похоронила
08. Река
09. Кувырок
10. Гора 

Линк :

http://u20252941.letitbit.net/download/40503.467d139e6963345303d45b70e3cb/zemfira.rar.html

БУНА ПРОТИВ ГРАНИЦЕ

 

ДАНАС ЈЕ СРЕТЕЊЕ

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

 

 

 

Али,Србија је за свој празник изабрала дан када је донет тзв.Сретењски устав и тако је дан доношења устава постао важнији од дана када је почео Први Српски Устанак.

 

Ви како хоћете,али мени је УСТАНАК био и остао важнији од устава,јер да се није устало и кренуло у борбу против Турака,дахија и ПОТУРИЦА ни "Сретењског устава" не би било.

VA - Лучшие цыганские песни и романсы XX века (3CD) (2003)

 

 CD 1 - Лучшие цыганские песни и романсы начала ХХ века

01. Глаза - Варвара Панина

02. Мы были молоды с тобой - Варвара Панина

03. Ай да кон авэла - Хор ресторана Стрельна

04. Жалобно стонет - Нина Дулькевич

05. Верная-манерная - Наталья Полякова

06. Распошел - Александр Давыов

07. Я цыганкою родилась - Анна Христофорова

08. Шаленочка - Анна Христофорова

09. Тэрды шатра - Д. Мархоленко

10. Бродяга - Лиля Чёрная

11. Малярка - В. Вербицкая

12. Доханэ - М. Скворцова

13. Зачем я влюбился - М. Черкасова

14. Цыганские пляски - Р. Мелешко, В. Поляков, Иван Ром-Лебедев

15. Сэр амарэстэ - С. Андреева

16. Я так тебя люблю - Е. Хапаева

17. Чайная роза - Е. Шишкина

18. Лебединая песня - Е. Шишкина

19. Свадебная цыганская песня - К. Ананьев, Н. Михайлова

20. Луны волшебной полосы - К. Ананьев, Н. Михайлова

21. Я цыган-удалец - Лиля Чёрная, Иван Ром-Лебедев

22. Кумушка-кума - Н. Панкова, С. Шишков

CD 2 - Лучшие цыганские песни и романсы середины ХХ века

01. Не вечерняя - Н. Панкова

02. Деревня - Ж.Савельев

03. Сено ворошил - З.Кикина

04. Дуй чурья - З.Кикина

05. Сосница - Н.Волшанинов

06. Вано-гуливано - Леонсия

07. Заборо - Н.Васильев и А.Васильев

08. Хабарка - С.Тимофеева

09. Эй, ромалэ - Н.Жемчужный

10. На марэнти - Радда

11. Сыр барвалэс - В.Васильев

12. Цыганская фантазия - А.Колпаков

13. Прост меня за все - В.Туманский

14. Я ехала домой - Р.Волшанинова

15. Цыганская венгерка - П.Деметр

16. Частушки - Р.Джелакаева и П.Деметр

17. Ветер - М.Шишков

18. Шылалы балвал - М.Шишков

19. Не смущай - Р.Эрденко

20. Шурьяки - Р.Эрденко

21. Кумушка - С.Орехов

22. Все как прежде - Н.Эрденко

CD 3 - Лучшие цыганские песни и романсы конца ХХ века

01. Бричка - Цыганский талисман

02. Снова слышу голос твой - Цыганский талисман

03. Кай ёнэ - Цыганский талисман

04. Ванёнок - Цыганский талисман

05. Гуля - Фортэс

06. Дро вэш - Русска Рома

07. Мар-мар - Русска Рома

08. Смоленские сосны - Русска Рома

09. Хасиям - Русска Рома

10. Хоп-хоп - Русска Рома

11. Крылья - М. Оглу

12. Ай, люли - ИЛО

13. Дрома - ИЛО

14. Беговые кони - ИЛО

15. Кхэлыбнытка гиля - ИЛО

16. Расступись земля сырая - Н. Васильев

17. Кай о бэрги - Н. Васильев

18. Соколовский хор у яра - Н. Эрденко

19. Фортэс - Н. Эрденко

20. Гори, гори, любовь цыганки - Н. Эрденко

Линк :

http://depositfiles.com/files/7b9jrx7pu

На данашњи дан: Донета одлука о подизању Првог српског устанка

 

 На данашњи дан 1804. године на скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета је одлука о подизању устанка против Турака. За вођу је изабран Карађорђе Петровић.

 Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције за ослобођење од вишевековне турске владавине и поновно успостављање државности Србије. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук, а основе државности у устаничкој Србији постављене су радом Народне скупштине, Правитељствујушћег совјета и доношењем законика. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који ће најзад довести до обезбеђивања аутономије Србије.

Данас је Свети Трифун

Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.

Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је "у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија".

Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

 Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, меанџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.

Преминуо Мића Орловић

 

 Милоје-Мића Орловић, први водитељ Дневника, дугогодишњи новинар, уредник и водитељ РТС-а, преминуо је данас у Београду. Симболично, на дан када је пре 55 година телевизија, и званично, постала Радио-телевизија Београд.

Телевизија Београд је 23. августа 1958. године емитовала први ТВ Дневник информативно-политичког програма чији је водитељ био Мића Орловић.

О том искуству је једном приликом рекао: "Био сам клинац, али клинац са већ богатим радијским искуством, па нисам имао трему. Сам себи сам објаснио да је камера стаклени прозор кроз који ћу да гледам, тражећи погледом моје камермане. Био је то добар потез, јер сам се тако опустио и имао утисак да се заиста обраћам својим гледаоцима. Пренос је завршен без иједне грешке", рекао је Орловић.

Распутин / Raspoutine (2011) ДВДРип

Название: Распутин Оригинальное название: Raspoutine Год выпуска: 2011 Жанр: Исторический, драма, биография Выпущено: Франция, Россия, B-Tween Продолжительность: 01:42:27 Озвучивание: Дублированное [чистый звук]
Режиссер: Жозе Дайан

В ролях: 

Жерар Депардье, Владимир Машков, Фанни Ардан, Анна Михалкова, Ирина Алфёрова, Филипп Янковский, Данила Козловский, Константин Хабенский

 Описание: 

 Фильм посвящен последним годам жизни Григория Распутина, его взаимоотношениям с семьей последнего русского императора Николая II.

Линк :

http://rutor.org/torrent/250001/rasputin_raspoutine-2011-dvdrip-chistyj-zvuk

Српски превод (латиница),усклађен и усаглашен са овом верзијом филма.

http://yadi.sk/d/C0xFQ4Dq2a5yz

Сергей Безруков в программе «Сергей Есенин. Исповедь»

 

 

 К 115-летию со дня рождения и 85-летию со дня смерти Сергея Есенина.

3 октября в Концертном зале имени П.И.Чайковского актер Сергей Безруков и Национальный академический оркестр народных инструментов России имени Н.П.Осипова под управлением Владимира Андропова представляют литературно-музыкальную композицию на стихи Сергея Есенина.

 Не жалею, не зову, не плачу, Все пройдет, как с белых яблонь дым. Увяданья золотом охваченный, Я не буду больше молодым. - С.А.Есенин

 Актер читает следующие стихи Сергея Есенина:

01. Отрывок из биографии поэта
02. Гой, ты, Русь, моя родная!
03. Я покинул родимый дом
04. Быть поэтом - это значит тоже
05. Хулиган
06. Исповедь хулигана
07. Заметался пожар голубой
08. Дорогая, сядем рядом
09. Руки милой - пара лебедей
10. Воздух прозрачный и синий
11. Я спросил сегодня у менялы
12. Ты сказала, что Саади
13. Мы теперь уходим понемногу
14. Я усталым таким еще не был
15. Свищет ветер, серебряный ветер

Прозвучали песни на стихи:

1. Пряный вечер
2. Не бродить, не мять в кустах багряных
3. Частушки
4. Закружилась листва золотая
5. Я помню, любимая , помню
6. Листья падают, листья падают
7. Есть одна хорошая песня у соловушки
8. Вижу сон. Дорога черная

 «Сергеем меня назвали в честь Есенина, – в одном из интервью рассказывает Сергей Безруков, – и в честь деда моего по отцовской линии – Сергея Степановича Безрукова.»

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=3193435

Време стида

 

Познато је да људи углавном не воле да гледају или да се присећају мучних догађаја из своје прошлости и живота. Имам утисак да ће се на сличан начин – разуме се, под не сасвим извесном претпоставком да преживимо као народ – Срби изузетно ретко и нерадо присећати овог периода своје историје. (При том уопште не мислим само на актуелну или претходну владу, мада је, факат, за њиховог мандата дошло до убрзања појава и тенденција којих ће се, уверен сам, у будућности потомци сећати с нелагодом и стидом.)

Када сам први пут чуо да се захтев за потпуним одустајањем од српског суверенитета над Косовом и Метохијом пореди са Де Головим повлачењем из Алжира било ми је смешно. Но, убрзо сам схватио да је ђаво однео шалу и да је ту, заправо, реч о озбиљном пројекту, који се нуди као смоквин лист за овдашње политичаре. Весна Пешић је у том погледу направила и корак више, поредећи Ивицу Дачића не само са Де Голом него и са Черчилом, што је теза коју је лакше навести него покушати смислено и озбиљно коментарисати. (На страну што су, што је посебна и посебно тужна тема, Французи теже поднели одустајање од своје омиљене колоније него што највећи део српске такозване елите жали за губитком своје историјске и симболичке постојбине.) 

Но, оставимо се Черчила и Де Гола. Поштено говорећи, како год иначе вредновали Недићеву историјску одговорност и улогу, готово да нема сумње да је за неке наше постпетооктобарске политичаре (па и за велик број оних који о политици јавно говоре и пишу) генерал Недић, такорећи, национална величина. При чему је посебно симптоматично што је управо Ивица Дачић својевремено енергично захтевао уклањање слике („квислинга”) Милана Недића из зграде Владе Србије.

И да не буде неспоразума, не ради се овде ни о каквом пледоајеу за превредновање Недићевог лика и дела (мада је прилично јасно да ће барем део послератних оптужби на његов рачун морати да буде преиспитан и ревидиран). Уз све њихове мане, слепе мрље и идеолошка ограничења, мислим да Србија треба да буде поносна на оба своја слободарска покрета у Другом светском рату и да се не гура међу оне који морају да фалсификују и измишљају своју мање-више непостојећу антифашистичку традицију. Дакле, не ради се овде о Недићу, већ онима који се дан-данас згражавају над његовом „издајом”, а нису свесни да – у најбољем случају и у најповољнијој интерпретацији – спроводе управо његову политику „прагматизма” и „реализма”. И да то чине у много мање апокалиптичним околностима – па онда и са много мање оправдања – него што су биле оне у којима је деловао поменути генерал.

 Стицајем околности, овде је опет у центру пажње Ивица Дачић. Али, правде ради, није ту у питању само он. Зато и јесте помало отужно кад видим како се разне „велике” и „бескомпромисне” патриоте острвљују само на Дачића, при томе веома пажљиво и у широком луку заобилазећи (или чак отворено хвалећи) „првог потпредседника” владе. Иако већ и врапци знају да је заправо он, Александар Вучић, алфа и омега свих тренутних политичких процеса у Србији, укључујући ту и ово последње „евроинтеграцијско” убрзање, а да је премијер – мада га то, разуме се, не амнестира – ту углавном само (не)вољни извршилац. 

Зато не могу а да не поделим чуђење директора московског Института за стратешка истраживања Леонида Решетњикова (што је, узгред речено, само последња у низу његових стратешких функција) када се пита и констатује како: 

„Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постане члан Европске уније... Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене... Европа пуца по свим шавовима, а упорна жеља српске владе, укључујући и председника Николића, да уђе у ЕУ, личи ми на покушај да се укрца на брод који тоне”. 

Овим речима се нема много шта додати. Али ипак остају неке недоумице у вези са руским ставом поводом тог питања, и нарочито дилема око руских потеза и, евентуално, конкретније руске подршке уколико би, којим чудом, српска политика попримила другачији смер. 

И док се српска политичка криза полако расплиће и са њом разне домаће и стране политичке зверке остављају свој траг, једна друга српска држава, односно „ентитет”, годинама релативно успешно бије тешку битку за свој опстанак. И пример те борбе би у неком смислу могао бити поучан случај и путоказ националним снагама са обе стране Дрине. Милорад Додик је, наиме, показао да је могуће рећи „не” и политички преживети – па се чак и изборити за неке националне интересе у условима (фактичког) међународног протектората. Наравно да је и тамо било пропуста и грешака. Али уз повремено неразумевање и негодовање сопствене јавности и неких овдашњих патриотских кругова, руководство РС је последњих година вешто комбиновало руску спољнополитичку и економску подршку, као и (не)принципијелно тактичко савезништво са бе-ха Хрватима, Израелом и неким конзервативним (антиисламским) америчким круговима.

Додик, што је посебно упечатљиво с обзиром на његов позамашни габарит, подсећа на ходача по жици развученој изнад дубоке провалије. Делује трапаво, изгледа као да му ту није место – али на неки чудан начин опстаје и не пада, без обзира на то што има много заинтересованих да ту жицу интензивно љуљају.

Нада(ј)мо се само да одлучни и мучки ударац неће стићи из Београда!? 

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”

Ђорђе Вукадиновић

Жить (2012) ДВДРип

Информация о фильме
Название: Жить
Год выхода: 2012
Жанр: драма
Режиссер: Василий Сигарев

В ролях: 

Яна Троянова, Алексей Филимонов, Ольга Лапшина, Евгений Сытый, Анна Уколова, Марина Гаврилова, Саша Гаврилова, Дмитрий Куличков, Яна Сексте, Ирма Арендт
О фильме: 

Человек умеет чувствовать, страдать, любить. Он умеет принять свою судьбу, даже когда та отнимает самое ценное — близких. Отнимает вместе со смыслом жизни и с желанием жить. Отнимает вместе со всем миром. Но герои фильма не готовы мириться со своими потерями. Они бросают судьбе вызов, объявляют ей войну и доходят в ней до человеческого предела. И идут дальше, по-своему побеждая…

Файл Формат: AVI (XviD) Качество: DVDRip Видео: 1357 kb/s, 720x384 Аудио: AC3, 384 kb/s (6 ch)

 

 

 

 

 

 

Линк :

http://rutor.org/torrent/235646/zhit-2012-dvdrip-licenzija

Српски превод (латиница),усклађен и усаглашен са овом верзијом филма.

http://yadi.sk/d/KkwRgRXW2Xou9

"Дан заљубљених" - шта је то у ствари ?

Од пре пар година појавио се и у Србији неки нови "празник" - Дан заљубљених.

О чему се у ствари ради...

Свети Валентин је био епископ и мученик, а живео је у 3. веку. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије II.

Касније је цар Јулије I у 4. веку над његовим гробом подигао базилику, и од се тада тај светац почео славити међу хришћанима.

У 15. веку је овај светац повезан са празником заљубљених (дан заљубљених), што се одржало до данас.

Дан Светог Валентина код католика је 14. фебруар.

 

 

 

Зашто је Дан заљубљених, дан свеца Валентин смештен средином фебруара? 

 

Веза према том датуму, том добу могу бити следеће:

Код Старих Грка је од средине јануара до средине фебруара био месец Гамелион у којем се обележавала светост брака Хере и Зевса.

У Античком Риму је 15. фебруар био дан кад се славио Луперкус, бог плодности (често приказиван полугол, обучен у кожу јарца). Девојка коју би глумац који је персонификовао Луперкуса дотакнуо, била би уверена како ће бити плодна.

У средњем је веку средина фебруара је била тредиционално сматрана као доба кад се паре птице.

 

Православна црква светог Валентина прославља 30. јула по старом, односно 13. августа по новом календару с још једном разликом да се овај светитељ у православној цркви не прославља као заштитник заљубљених.

 

Из Охридског порлога владике Николаја Велимировића:  

Свештеномученик Валентин. Био епископ у Италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани царства небеског.

И онда ?! Свети Валентин као католички празник наметнут је као "Дан заљубљених"...

Мој савет :

БУДИТЕ ЗАЉУБЉЕНИ СВИХ 365 ДАНА У ГОДИНИ  И СВАКИ ДАН СЛАВИТЕ КАО ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ !!!

Немојте дозволити да вам се туђи и страни празници намећу и подмећу као нешто што се подразумева !!!

Валерий Леонтьев - Там, в сентябре (1992)

Валерий Леонтьев - Там, в сентябре (1992)

01. Там, в сентябре
02. Полёт на дельтаплане
03. Вернисаж
04. Доктор Время
05. Маргарита
06. Белая ворона
07. Разноцветные ярмарки
08. Исчезли солнечные дни
09. После праздника
10. Зелёный свет
11. Птица в клетке
12. Полюбите пианиста
13. Грешный путь
14. Поздно
15. Кабаре

Линк :

http://disk.yandex.com/public/?hash=kxjuMRt1sdDsgkw/7IEszGKetvJMGwn7GLGjfn9jo5A%3D

ИЗЈАВА ДАНА

Дачић: Када сам се виђао с Радуловићем, није био криминалац, касније је то постао ...

Или...после нашег сусрета постао је криминалац...

Хор Сретењског манастира из Москве у Србији