Государственный Русский народный хор М.Е. Пятницкого - Русские народные песни(2011)

 

 

 Парт 1

01. Возле речки, возле моста
02. Мимо моего садику
03. Степь, да степь кругом
04. Утес
05. Загорелась во поле калина
06. Поехал казак на чужбину
07. Ой, в Таганроге
08. Когда мы были на войне
09. Ой, гармонь моя, гармоха
10. Села девка посидела
11. Святые России
12. Не кукуй, кукушечка
13. Ой, то не вечер
14. Костромской трепак
15. Со вечора
16. Вдоль по улице
17. На горе казаки стояли
18. Ой, вставала я ранешенько
19. Я на печке молотила
20. Матушка Россия
21. Я горжусь тобой, страна
22. Частушки под диликанье
23. Как по горкам по горам
24. Кабы знал я, утопился
25. В камышах лебедушка
26. Коробейники
27. Летел голубь
28. Из-за леса, из-за рощи
29. Разбойничья
30. Полынь-трава
31. Плач-сухопляс
32. Ой, давным-давно

  Парт 2

33. Сроду-сроду
34. У Иванова подворьица
35. Молодцы-удальцы
36. На березе ворон кряча
37. Как уехал муж у поле
38. Воробушка-воробей
39. Как теперь она тебя уважит
40. Зачем солнце рано пало
41. Стой во поле, роща
42. А мы просо сеяли
43. Вы горы
44. Песня о Коломенском
45. Колыбельная
46. Со вьюном я хожу
47. Сибирская подгорная
48. Пасхальные песни
49. У нашей Кати
50. Как под Киевом, под Черниговым
51. За реченькой диво
52. По диким степям Забайкалья
53. Голосочек закатимый
54. По лужеченьку
55. Ой, да ты взойди
56. При долинушке
57. Сама иду по каменю
58. Вниз по матушке, по Волге
59. Ольга в лесе была
60. Вдоль да по речке
61. Далеко-далеко

Линк :

Парт 1

http://depositfiles.com/files/kornnmao3

Парт 2

http://depositfiles.com/files/aw8oew75j

ИЛИ

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=3931060

Убить дракона (1988) ДВДРип

Год выпуска: 1988
Жанр: Драма
Продолжительность: 01:55:52
Режиссер: Марк Захаров

Сценарий: Марк Захаров, Григорий Горин.

В ролях: Александр Абдулов, Олег Янковский, Евгений Леонов, Вячеслав Тихонов, Александра Захарова, Виктор Раков, Александр Збруев, Франк Мут, Семен Фарада, Александр Филиппенко, Андрей Толубеев, Ольга Волкова, Джамбул Худайбергенов, Василий Петренко

Описание: 

О странствующем рыцаре Ланцелоте, бросившем вызов Дракону, о противостоянии человеческого достоинства деспотизму, тирании, реакции.

Один из самых сильных, глубоких фильмов, которые я видел. Фильм, конечно, не только про тоталитаризм, а вообще о человеческой природе, природе чел. общества. Могу смотреть его снова и снова. По моему скромному мнению, сценарий Г.Горина и М. Захарова глубже, чем сама пьеса Е. Шварца - особенно рассуждения о свободе, да и вообще.

Качество: DVDRip
Формат: AVI
Видео: 656x496 (1.32:1), 25 fps, XviD MPEG-4 ~1606 kbps avg
Аудио: 48 kHz, MPEG Layer 3, 2 ch, ~192.00 kbps avg

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=1101023

САМО НА ОВОМ БЛОГУ ! Српски превод (латиница),усклађен и усаглашен,рађен на основу руског оригиналног титла.Превод НЕЋЕ бити постављан на друге сајтове,форуме и блогове и свако ко то чини НЕМА сагласност аутора овог превода.

http://narod.ru/disk/59963812001.65eda61dcee14a1372814478b88402cc/Ubit%20Drakona.rar.html

Художник  Леонид Николаевич Виноградов

 

 

Леонид Николаевич родился  в 1938 году в Костромской области. С 1968 года - Член Союза художников СССР. Учился в Костромском художественном училище с 1956 по 1961 год. С 1968 года - активный участинк зональных, республиканских, всесоюзных и зарубежных художественных выставок. Персональные выставки проходили в Костроме (1975, 1978, 1988), в Ярославле (1989), в Туле (1990), в Москве - Международный Художественный Фонд (2010).

Работы хранятся в Государственном Русском  Музее, Государственной Третьяковской галерее, Костромском, Ярославском, Тульском, Новосибирском  музеях изобразительных искусств,  в частных коллекциях России, Германии, Испании, Японии, Китая, США.

 

Потребан Вам је превод текста са руског на српски или са српског на руски језик? На правом сте месту!

 

Вам нужен перевод текста с русского на сербский и с сербского на русский язык? Вы попали на правильное место!

 

Преводилачке услуге укључују следеће:

 

- писмени превод са руског на српски језик;
- писмени превод  са српског на руски језик;
- усмени превод са руског и на руски језик;
- редактура превода са руског на српски језик.

Переводческие услуги включают следующее:

- письменный перевод с русского на сербский язык;
- письменный перевод с сербского на русский язык;
- устный перевод с/на русский язык
- редактирование перевода текста с русского на сербский язык.

Имам преводилачко искуство у следећим областима:


- право
- грађевина
- медицина
- пољопривреда
- економија
- берза
- музика
- филм

У меня опыт перевода в следующих областях:


- право
- строительство
- медицина
- сельское хозяйство
- экономика
- биржа
- музыка
- фильм

Контакт :

Бранко Ивић,дипломирани правник

ivicenator@gmail.com

brankoivic@rambler.ru

brankoivic@yandex.ru

Телефон :

+381 64 595 81 20

+381 61 674 63 25

 

Ярос - Урал (2008)

01. Пляски Лешего 05:32
02. Славянский День 06:15
03. Месяц над Светлым Бором 05:43
04. Песнь Дождя и Земли 03:51
05. Конница 06:42
06. Торум 06:24
07. Батька Урал 06:08
08. Матушка Зима 03:37
09. Уральский Воин 04:45

Линк :

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=1483695

Елена Ваенга - Лучшие Песни (2012)

 

 

 01. Лапки
02. Ванечка
03. Внутри
04. Кокаин
05. Жаль
06. Абсент
07. Цыган
08. Ты
09. Скучаю
10. Монашенки
11. Мостики
12. Ну, где ты был?
13. Тайга
14. Косолапая любовь
15. Скучаю
16. Жаль
17. Золотая рыбка
18. Желаю
19. Цыган
20. Невеста
21. Оловянное сердце
22. Любимый
23. Флейта
24. Белая птица
25. Реснички
26. Девочка
27. Мостики
28. Ордынка
29. Клавиши
30. Неформат
31. Океаны
32. Мосты
33. Не забывай
34. Наливай
35. Папа нарисуй
36. Перон
37. Мамочка
38. Города
39. Кони
40. Гуцулочка

Линк :

http://letitbit.net/download/46735.4eea6792f1848123d6bcb955edfd/vaenga_luch.rar.html

Годишњица емитовања ТВ програма

 

 

Телевизија Београд је пре тачно 54 године, у 8.50, почела да емитује програм. РТС још један јубилеј дочекује са добрим резултатом – најгледанији је и прави најквалитетнији програм.

Пре 54 године, на данашњи дан, у 8.50, почела је да ради прва телевизија у земљи - Телевизија Београд. Први дневник трајао је 15 минута, а емитован је из репортажних кола. 

 

"Добар дан, драги гледаоци. Радосни смо што можемо да вас поздравимо преко телевизијског екрана, из нашег новоотвореног студија у Београду. Наш програм неће тећи сасвим глатко и без грешака. Надамо се да ћете нас разумети", сећа се Оливера Живковић речи којима се прва обратила гледаоцима 1958. године.

Београђани су програм могли да гледају на 80 телевизора постављених у граду. Телевизија се од тог дана развијала, мењала, постајала све чешћи гост у домовима.

Да буде и радо виђена допринео је Милан Вукос, који је најдуже био њен генерални директор, од 1972. до 1985. године.

"Економски смо били снажни, тад је била претплата коју је већина грађана плаћала. Јавни сервис је, без сумње, најјача и најбоља телевизија, иако има проблеме којих у моје време није било", рекао је Вукос.

"Није проблем правити добру телевизију која неће бити гледана ни правити лошу телевизију која ће бити гледана. Проблем је правити добру телевизију која ће се гледати. Јавни сервис се труди да то ради", каже Милан Вукос.

Прославила се телевизија, али и ТВ лица. Једно од најпознатијих, Миодраг Здравковић, памти се и по томе што је гледаоцима саопштио да је умро Тито. Каже, веровали су у будућност телевизије, али нису схватали њен значај.

"То је било чудо једно, за све нас. Било је тешко јер је почетак, нико није имао искуство, али је било и лепо. Постали смо одједном славни, нас неколико. То је била огромна популарност која се тешко савладава разумом", сећа се Миодраг Здравковић.

Још један јубилеј РТС дочекује са добрим резултатом - Радио-телевизија Србије је најгледанија и прави најквалитетнији програм.

Истраживања показују да је од 20 најгледанијих емисија на свим телевизијама, чак 18 приказано на програмима РТС-а. Међу њима су домаће серије, политичке емисије, недавно одржане Олимпијске игре и, наравно, Дневник.

У Србији регистрована Руска партија Србије

 Русская партия Сербии

 

У регистар политичких партија Србије под бројем 91. уписана је Руска партија Србије. Српска православна црква уступила је новој партији у Сремским Карловцима простор укупне површине 3 хиљаде квадратних метара. Овде ће се налазити руководство партије и центар за све Русе који живе у региону.

Према речима председника Руске партије Србије Драгана Цветковића, партија сада има 1850 чланова, од којих је 1370 руског порекла. Међу циљевима партије су борба за очување руске културе у Србији, залагање за повратак руског језика у образовни систем Србије и отварање руске школе у Београду.

Према Цветковићевим речима, у Србији данас живи између 250 и 300 хиљада људи руског порекла, претежно у областима око Беле Цркве, Крагујевца, Ниша и Новог Сада.



 

 ИЗВОД ИЗ

РЕГИСТРА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

 

91.Странка Руса Србије скраћени назив:РУС датум оснивања:10.04.2012. датум доношења решења о упису: 12.07.2012. седиште:Београд, Варваринска 7 заступник: Драган Цветковић

Курска битка: почетак краја Трећег Рајха

Курская битва 1943

 

 23. августа 1943. завршена је гигантска битка која је коначно преокренула ток Другог светског рата.

 

По својим размерама, по ангажованим снагама и средствима, по интензитету, резултатима и војнополитичким последицама Курска битка је једна од кључних битака Другог светског рата.

У хронологији Другог светског рата Курска битка заузима посебно место. За њу се каже да је преокренула ток рата. Био је то крај немачке офанзиве. После контранапада совјетске армије код Москве и битке за Стаљинград то је била трећа операција која је коначно решила исход сукоба између СССР и Трећег рајха. Чак и ван историјског контекста, Курска битка сама по себи представља упечатљиву страницу историје ратовања. Она се проучава на многим војним академијама у свету као пример добро организоване одбрамбене операције која је фактички прерасла у највећу тенковску битку Другог светског рата.

По мишљењу многих војних историчара, током целог рата СССР је извео само две тако успешне одбрамбене операције. Тако сјајан успех као у Курској бици постигнут је још само у Мађарској, код језера Балатон. Додуше, то је било у фебруару 1945, када Хитлерова војска већ више није била толико моћна као две године раније, када су немачке снаге јуришале на истурене курске позиције са циљем да окруже и униште неколико совјетских армија. Хитлер је у пролеће 1943. још увек имао привидну шансу да преокрене ток рата. Ипак, то је био само привид, јер је тада већ прошло време када су совјетске дивизије упадале у немачке обруче: Црвена армија је већ тако научила да ратује, да Немачка више није имала никакве шансе.

У пролеће 1943, када је немачка команда мислила да изведе операцију „Цитадела“, стање на фронтовима се већ стабилизовало. Сви су схватали да после Стаљинграда Немачкој није довољна само велика победа. За Хитлера је у тој ситуацији једини излаз био да Црвену армију потуче до ногу.

Већина Европљана није знала ни где се налази Курск, али Хитлерова жеља да се освети Русима за Стаљинград била је толико велика, да је због тога и изабрао овај град за главни правац офанзиве. Хитлеру је била потребна политичка победа која би немачкој армији повратила углед „непобедиве армаде“.

Међутим, совјетска команда је успела да сазна не само место на коме ће Хитлер извршити офанзиву, него и главне правце његових напада. Ти подаци су добијени у марту и омогућили су да припреме за одбрану курских истурених позиција започну далеко пре почетка операције „Цитадела“.

У предстојећој бици Хитлер је, према сведочењу немачких војсковођа, полагао велику наду у нову оклопну механизацију, рачунајући да ће му она надокнадити хронични недостатак тенкова и људства. Па ипак, ни „Тигрови“, ни „Пантери“, ни „Фердинанди“ нису одиграли одлучујућу улогу у операцији „Цитадела“. Број „Тигрова“ (свега 150) није одговарао потребама армије. Пред саму битку је стигло 210 „Пантера“, али се испоставило да су они врло непоуздани – у току битке у квару су остала 162 тенка. Зато су „Фердинанди“ пребачени на предње положаје, иако је њихова позиција требало да буде иза тенковских колона. Напади „Фердинанда“ често су се завршавали на минским пољима, где су онеспособљене машине постајале лака мета за совјетске противтенковске топове.

Немачка офанзива почела је 5. јула, али не онако како су Немци замислили. Совјетска армија је имала податке о томе где се налазе немачке дивизије које треба да започну офанзиву, па је по њиховим положајима отворила артиљеријску ватру. Битка је трајала око 50 дана и завршила се 23. августа 1943. победом Црвене армије.

 У Другом светском рату је било много догађаја који се могу сматрати почетком краха Трећег рајха. Конкретно, многи руски и западни историчари сматрају да је сам напад Немачке на СССР био тренутак после кога су дани нацистичке Немачке били одбројани. Битка код Москве, Стаљинград, Курск – све те славне победе приближиле су Црвену армију Берлину. У октобру 1941, у бици код Москве, постало је јасно да блицкриг није успео, а крајем 1942. и почетком 1943, после битке за Стаљинград, цео свет је сазнао да совјетска армија може да зада смртан ударац немачкој армији. И заиста, 1943. године код Курска немачка армија је задобила такав ударац, од кога се више није могла опоравити. Сви поменути датуми су подједнако значајни за историју, све су то били кораци ка Победи и степенице којима је совјетски војник хитао ка врхунцу своје славе.

 

Хор Донских Казаков п/у С. Жарова - Избранные песнопения Православной церкви  (2005)

 

 

 01. Тропарь Рождества Христова глас 4
02. Кондак Рождества Христова Д.Бортнянский
03. Величание Рождества Христова
04. «С нами Бог» А.Кастальский Солист Г.Шандоровский
05. «Помощник и покровитель…» «Безсеменнаго зачатия…» Ирмосы Покаянного канона прп. Андрея Критского Д.Бортнянский
06. «Чертог Твой вижу, Спасе мой…» Эксапостиларий Страстной седмицы. Д.Бортнянский
07. «Се Жених грядет в полунощи…» Киевский распев. Аранжировка С.Жарова Солист 0В. Морозов
08. Трисвятое Обиход
09. «Благообразный Иосиф…» Тропарь Великой Пятницы Болгарский распев
10. «Вечери Твоея Тайныя…» А.Львов Аранжировка С.Жарова. Солист М.Бажанов
11. «Да молчит всякая плоть…» песнопение Великой Субботы. П.Турчанинов
12. Сугубая ектения А.Гречанинов
13. «Богородице Дево, радуйся…» С.Рахманинов
14. «Со святыми упокой…» К.Шведов
15. «Аллилуиа…» «Упокой, Господи…» Из панихиды П.Чесноков
16. Утренняя молитва «Днесь день покаяния…» — из «Детского Альбома» П.И. Чайковского
17. «Небо и земля ныне торжествуют» (колядка) Солисты: Л.Луговский, М.Ольховой, В.Магнушевский
18. Щедривка (колядка)
19. «Во Иерусалиме» (или Добрий вечiр, щедрий вечiр) Солисты: М.Бажанов, А.Левченко, В.Магнушевский.

Линк :

http://depositfiles.com/files/jr7kw55oe

Женский крестьянский костюм Воронежской губернии

Девичий праздничный костюм. С. Клеповка Павловского уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол

Девичий праздничный костюм. С. Клеповка Павловского уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол

Женский праздничный костюм. С. Русская Тростянка Острогожского уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол.

Женский праздничный костюм. С. Русская Тростянка Острогожского уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол.

Девичий костюм. С. Новая Ольшанка Нижнедевицкого уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол.

Женский праздничный костюм. Начало XX века. Хут. Дивногорье Острогожского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Начало XX века. С. Медово Богучарского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Девушка в головном уборе. "Венец" - девичий головной убор. Конец XIX- начало XX века. С. Новая Ольшанка Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Начало XX века.  С. Афанасьевка Бирюченского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Конец Х1Х-началоХХ века. С. Веселое Бирюченского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Девичий костюм. Конец XIX-начало XX века.  С. Афанасьевка Бирюченского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Праздничный костюм молодой женщины. Рубаха с «золотым ремнем». Конец Х1Х-начало XX века. С. Афанасьевка Бирюченского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Праздничный костюм молодой женщины. Рубаха с «золотым ремнем». Конец Х1Х-начало XX века. С. Афанасьевка Бирюченского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм.Начало XX века. С. Шубное Острогожского уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С.Россошь Нижнедевицкого уезда. Из коллекции Богучарского частного музея русского народного костюма и кукол.

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С.Россошь Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Костюм девочки. Начало XX века. С. Россошь Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Костюм девочки. Начало XX века. С. Россошь Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Начало XX века. С. Ерышовка Павловского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Девичий праздничный костюм с запаном с рукавами. Конец XIX-начало XX века. С. Клеповка Павловского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Девичий праздничный костюм. Конец XIX - начало XX века. С. Клеповка Павловского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм с «запаном с ленками». Конец XIX - начало XX века. С. Клеповка Павловского уезда. Из коллекции ВОКМ. 

Женские праздничные костюмы сел Клеповка Павловского уезда и Веселое Бирюченского уезда. Конец XIX - начало XX века. Из коллекции ВОКМ.

Девичий костюм. Конец XIX-начало XX века. С. Новая Ольшанка Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Начало XX века. С. Новая Ольшанка Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Первая треть XX века. С. Кочетовка Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Конец XIX- начало XX века. С.Краснолипье Коротоякского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С. Першино Нижнедевицкого уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С. Кондрашкино Воронежского уезда. Из коллекции Музея народной культуры и этнографии ВГУ.

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С. Левая Россошь Коротоякского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Девичий костюм. Начало XX века. С. Липовка Бобровского уезда. Из коллекции ВОКМ

Девичий костюм. Начало XX века. С. Липовка Бобровского уезда. Из коллекции ВОКМ

Женский праздничный костюм. Первая треть XX века. С. Тишанка Бобровского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Начало XX века. С. Пчелиновка Бобровского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женский праздничный костюм. Конец XIX-начало XX века. С. Никольское Воронежского уезда. Из коллекции ВОКМ.

Женская праздничная одежда. Конец XIX-начало XX века. С. Чертовицкое Воронежского уезда. Из коллекции ВОКМ