петак, 19. октобар 2012.





ПОСЕТИТЕ САЈТ СТРАНКЕ РУСА СРБИЈЕ !!!

http://www.strankarusasrbije.rs/


Контакт

Драган Цветковић

моб.тел: 064/172-8-657

Анатолиј Стогов

моб.тел: 063/524-916


E-mail:info.stranka.rus@gmail.com

Web: www.strankarusasrbije.rs


ПИБ: 107685564
МБ: 17840959


ДЕВИЗНИ ТР: 375-1101200000483-33, Mосковска Банка Београд
ДИНАРСКИ ТР: 375-343-06, Московска Банка Београд


Адреса:

Врваринска бр.7

11000 Београд, Србија
 ИЗВОД  ИЗ ПРОГРАМА “ РУС”


Први потпредседник странке
Анатолиј Стогов


Политичка странка Странка Руса Србијеу даљем тексту “РУС” је организација грађана руске националне мањине у Србији, који су слободно и добровољно
удружени основали странку ради остваривања политичких циљева демократским обликовањем воље грађана и учешћа на изборима.

  Својим радом и политичким деловањем  “РУС“ на политичкој сцени Србије посебно и превасходно је усмерена на представљање и заступање Руске националне мањине и заштити и унапређењу права те националне мањине у складу са Уставом, Законима и међународним стандардима, урађеним оснивачким актом, програмом и статутом политичке странке.

 “РУС“  је странка модерне европске левице, демократске орјентације, чији су основни политички принципи и деловање засновани на вредностима модерне демократије , политичкој и правној једнакости, људским и грађанским правима и слободама, утврђеним и поштованим процедурама, пруларистичком друштву политичке и економске конкуренције , слободне јавности и независних медија, слободних удружења и од Владе независних организација.

За  „РУС“ грађанин је суверен политички  субјект, неспутаваних инцијатива, и по прописаним процедурама бира своје представнике.





 Выписка из программы партии РУС



Политическая партия русских в Сербии, далее по тексту «РУС» есть организация граждан русского национального меньшинства в Сербии, которые свободно и добровольно основали партию для осуществления политических целей демократическим изъявлением воли граждан и участия в выборах.

Своим занятием и политической активностью «РУС» на политической сцене Сербии первым делом нацелена на представление и защиту прав русского национального меньшинства согласно Уставу, Законам и международным стандартам, учредительным документам, программе и статуту политической партии.

«РУС» - современная европейская партия левого толка, демократической ориентации, основные политические принципы которой базируются на  современных демократических ценностях, политической и правовой тождественности, людских и гражданских  правах  и свободах, утвержденных и уважаемых процедурах плюрализма в политической и экономической конкуренции, гласности и независимости прессы, свободных союзов и независимых от государства организаций.

Для «РУС» граждане являются суверенным политическим субъектом, неограниченных инициатив, и по прописанным процедурам, выбирают своих представителей.

Рай - Жёлтая луна (1990)

 

 

 01. Призрачный рай
02. Жёлтая Луна
03. Лей ливень, лей
04. Сначала
05. Анжелика
06. Давай будем вместе
07. Если всё это ложь
08. Остановись
09. Танцуй
10. Наше лето кончилось
11. Солнечный луч




Линк :


Руска вотка

 

 

 Велики кнез Владимир, пре него што је примио Хришћанство и покрстио народ 988.г , разговарао је с представницима разних вера да би одабрао најбољу. Када је чуо да Муслимани забрањују употребу алкохолних пића, одговорио је : „ Вино је весеље за Русе, ми не можемо без њега“.


До појаве вотке Руси су пили : вино, квас, медовину и ол ( пиво).
Термин вотка ( руски водка) је облик староруског деминутива речи вода. Осим вотке у употреби су и други деминутиви: водичка, водица и водочка од којих прва два односе се на воду, а трећи је синоним за вотку. Ово пиће разликује се од већине других жестоких напитака по томе што се етил-алкохол добијен вишеструком дестилацијом или ректификацијом разблажи водом. Сада је јасније  одакле тај назив.
Вотка је настала половином 15.века у Московском великом кнежевству. Почетком тог века црква и остали велики земљопоседници у Русији преузели су из Византије тропољни начин обрађиванја земље. Земља се делила: за озимне усеве, за јаре усеве и парлог( одмарање земље) с правилном променом унутар трогодишњег циклуса. Такав поступак обраде земље је омогућио не само довољно житарица за исхрану (принос се удвостручио), већ и вишак који је искоришћен за израду јефтиног пића. Његовом настанку предходила је и појава дестилације у Русији, новине у производњи алкохолних пића. Ова технологија је била позната  Кинезима, Аристотелу, усавршили су је Арапи у раном Средњем веку, италијански и француски монаси примењују је у 13. столећу, а почетком 15. века пренета је у Русију.

Први назив за вотку је био варено вино, а потом крчма. Израз ватрено вино настао је у 16. столећу и одржао се дуго. Употребљавани су и следећи термини: хлебно вино, горко вино, житно вино. Реч вотка  први пут се помиње у 17. веку и то у значењу лека. Након тога је синоним ватреном и хлебном вину, да би тек крајем 19. столећа постала званичан и преовладавајући термин.

Основна сировина за израду вотке је више векова била раж. Од 19 века користи се и пшеница. У тренуцима кризе и ратова производила се и од кромпира или репе. Познаваоци ове проблематике тврде да се најбоља вотка добија од зрна ражи , а као додаци користе се: пшеница, јечам, овас и хељда, у разним међусобним пропорцијама, али количина додатака треба да буде свега неколико процената.

Вотка справљена од житарица не изазива агресивно понашање и тешке мамурлуке као она од кромпира или репе.

Златно доба вотке било је у време Јекатарине Велике. Осим државне вотке која је продавана народу, само племићи су имали право да је производе за своје потребе и то уз чврсто обећање владарки да ће квалитет бити висок. Била је чувена вотка Шереметјевих , Рјумјанцевих , Разумовских.
Царица се није стидела да ово пиће поклони Фридриху II, Густаву III или Волтеру, Гетеу и Канту. Тада се није водило рачуна о рентабилности, већ искључиво о квалитету. Вршили су више узастопних дестилација, сваки пут само до половине почетне запремнине, а остатак су бацали. После друге дестилације додавали су коагуланте за пречишћавање вотке, свеже млеко или беланца. На шест ведара бидестилата (ведро око 12,5 литара), сипали су једно ведро млека или пола ведра беланца. Затим су ту смесу дестилисали трећи пут и додавали у њу воду и често разне ароматичне траве или воће. После тога вршили су и четврту дестилацију. Водку су пречишћавали и помоћу угља  букве, липе, храста.
Најбогатији племићи су, због престижа, имали вотке с ароматичним додацима чији називи почињу словима комплетне руске азбуке. Дешавало се да у време празничних гозби домаћин организује забавну игру. Наливао је у чашу по неколико десетина капи разних ароматизованих вотки. Гост је требало да погоди садржај таквог „ коктела“.



Индустријска производња почиње у другој половини 19. века. Прве приватне фабрике биле су „ Удовица М.А.Попова“ – Москва, „ Петар Смирнов“- Москва, „ А.Ф. Штритер“- Санкт Петербург. Када је уведен четврти по реду државни монопол формирано је 1902 .г преко 350 великих фабрика вотке широм Русије. Међу којима је најпознатији московски „Кристал“.
Власти су одредиле да је руска вотка производ добијен само из зрна житарица са четири узастопне дестилације, а затим разблажен до 40° (градуса – запремински проценти) водом. Тај састав је патентиран 1894. г као руска национална вотка „ Московскаја особаја“. Требе разликовати руску јединицу мере за јачину алкохолног пића градус од нашег града. Један град је 2,5 запреминских процената, односно 2,5 пута је већи од  једног градуса. Поменути начин обележавања јачине вотке одржо се све до седамдесетих година прошлог века када, под утицајем америчког и западноевропског тржишта прелазе на означавање запреминским процентима .

Да би се израдила права руска вотка потребни су: ражани слад, житарице, квасац и пречишћена изворска вода. За разлику од појединих амаеричких и западноевропских произвођача Руси најчешће не користе дестилисану воду јер вотка тада губи аутентичан укус. Све компоненте морају имати специфичне особине. У својим књигама о вотки Пахљопкин и Иванов  слажу се да биолошки и географски разлози не омогућавају производњу руске вотке ван одређених територија Русије.
Поједини произвођачи вотке као што су Смирнови и Горбачови емигрирали су после Револуције у западну Европу и САД. Тамо су наставили посао. Та пића су била високе чистоће и лепо амбалажирана, али без карактеристичних особина руске вотке.

Када  је Русија ступила у Први светски рат, почетком августа 1914.г , забрањена је производња вотке, а етил- алкохол је коришћен искључиво у техничке сврхе.
Декретом Совјетске власти крајем 1917.г продужена је забрана трговине вотком док је трајао грађански рат. Тек од 1925.г дозвољена је продаја овог пића.
Почетком Великог отаџбинског рата против Хитлера, министарство одбране наредило је да сваки борац на фронту добије дневну порцију од 100 грама вотке . Произвођачи овог пића тврде да је вотка подизала борбени елан војника и да је подједнако допринела победи над Фашизмом као „ Каћуша“.
После рата, уведен је унифициран технолошки поступак производње вотке у СССР и коришћење активног угља за пречишћавање. Све је то обезбедило висок квалитет пића. Руске вотке као што су : „ Стаљичнаја“, „Московскаја особаја“ и друге освајале су златне медаље за квалитет на међународним сајмовима ( Брисел, Берн, Лајпциг).
Бојећи се конкуренције , амерички и западноевропски произвођачи покренили су кампању бојкота руске (совјетске) вотке. Тврдили су да је производња овог пића почела раније код њих него у СССР?! Ова лакрдија је ипак одбачена. Озбиљнији проблем је настао када су Пољаци почели убеђивати светску јавсност да је њихова „ Горзалка“ ( првобитан назив за пољску вотку) настала пре руске.
Решењем међународног арбитражног суда 1982.г коначно је потврђено право СССР на рекламу и продају пића под називом вотка и коришћење слогана „ Само вотка из Русије је права руска вотка“. Поједини произвођачи из неколико земаља рекламирали су и продавали своја пића под називом „Руска вотка“.
Током Перестројке, Горбачов је Указом о борби против пијанства и алкохолизма ограничио слободну продају вотке , позатварао је многе фабрике алкохолних пића, искрчио је винограде у Грузији, Молдавији, Ставропољском крају и на Криму. Као последица непромишљеног поступка прорадиле су нелегалне фабрике за справљање нискоквалитетног пића што је изазвало честа тровања.
Шта је обичан народ мислио о Указу Горбачова најбоље говори анегдота . У дугом реду за куповину вотке један човек гунђа „ Доста ми је, идем у Кремаљ да убијем Горбачова“, после сат времена враћа се, а суседи у реду питају га „ Шта, убио си га?“. „ Ма какви . Тамо је још већи ред “.

Распадом Совјетског Савеза, руске власти дозвољавају производњу и продају вотке и до крајности либерализују тржиште без ваљане државне контроле. Поред квалитетних вотки појавили су се домаћи фалсификати и стране квази водке. Увидевши грешку председник Јељцин потписује 1993.г Указ о увођењу државног монопола над трговином водком. Донели су потребне прописе , обновили стандарде и увели акцизе.

Важећи руски стандард за контролу квалитета ( ГОСТ Р 51355 -99) предвиђа производњу вотке јачине : 40,0 – 45,0 ; 50,0 и 56,0 % запреминских.
Овај стандард обезбеђује висок ниво чистоће. Квалитетна вотка не сме да садржи штетних компонената више од : 0,03% метил-алкохола ; 5,0 мг/л  паточног уља и 4,0 мг/л алдехида, све рачунато у односу на безводни алкохол.
Осим обичних вотки производе се и посебне ( ароматизоване ) јачине 40,0 – 45,0 %. Произвођачи се углавном одлучују за израду традиционалне 40% вотке.

У Русији се сада годишње произведе око 140 милона декалитара овог пића што је приближно 10 л  по глави становника.
На руском тржишту има преко хиљаду наименовања домаће и стране вотке. Највише се увози из Украјне .
При куповини треба бити обазрив и прво прикупити информације о садржају штетних компонената, због могућег фалсификата проверити како чеп заптива флашу( да не проклизава) , како су залепљене етикете ( да нема набора и  да је  лепак  равномерно нанет). Уколико нисте сигурни купујте познате марке проверених произвођача у специјализованим продавницама алкохолних пића.
У вези с вотком постоје разне легенде и  обичаји .Када Руси желе  да дају до знања да су пили или хоће да попију куцкају прстом благо по сопственом врату. Кажу да овај гест потиче још од времена Петра Великог. Један мужик учинио је неку велику услугу цару. Петар га је питао шта жели као награду. Одговор је био – дозвола да може бесплатно пити вотку по целој Русији. Ставили су му металну огрлицу с царским жигом. Мужик је по крчмама само прстом показивао  жиг и пио до миле воље.
Многи руски и совјетски писци волели су да попију чашицу две више : Николај Њекрасов, Александар Куприн, Александар Фадејев, нобеловац Михаил Шолохов, Андреј Платонов. Новинар и писац Сергеј Довлатов често је пио до изнемоглости. У причи „ Музеј“ пише „Једанаестог дана почео сам да халуцинирам. То нису били ђаволи него изобличене мачке. Беле и сиве, неколико комада. Потом је на мене пала киша црвића. На стомаку сам добио розикасте пеге, Кожа на длановима почела је да се гули. Нестало је пића. Нестало је новца. Нисам имао снаге да се премештам нити да реагујем“.



Више од 150 грама вотке дневно је штетно, а преко 250 грама је опасно.

Вотку не треба поистовећивати са алкохолизмом. Корени нису у вотки, већ у људима.
При употреби 50 до 75 г овог пића дневно не долази до негативних промена у организму здравог човека и дешавају се само стимулативни процес. Треба водити рачуна да не дође до зависности и постепеног повећања дневне дозе. Мала количина вотке је профилактички потребна посебно зими у Русији. Од давнина у народној медицини вотка се употребљавала не само као дензинфекционо средство већ и као лек.
Историчар Костромаров каже: „ Руси чим осете неку болест попију вотку с бибером или туцаном паприком (перцовка), поједу лука и оду у сауну. То је била универзална терапија за све болести“.
Вотку треба пре употребе охладити на 8 – 10 ° С и пити полако, малим гутљајевима, а не као што већина чини наискап. Понекад се наквасе чашице и заједно с флашом вотке ставе у замрзивач. Уљаста вотка попијена из чашице с кристалићима леда на стаклу представља интересантан доживљај.
Вотка се пије обавезно уз мезетлуке и јела од : меса ( кувана говедина, печена свињетина, шунка, сланина, хладна прасетина, телетина и свински језик) ; рибе ( кавијар, димљена јесетра, смуђ и штука, сушена моруна, свеже сољени лосос, бајкалска младица); поврће ( кувани кромпир, печурке, парадајз и кисели краставац). По речима Антона Чехова, научници су две стотине година покушавали да пронађу добро и јефтино мезе уз вотку за масовну употребу и ништа боље нису могли да измисле од давно примењиваног у те сврхе киселог краставца. Ироничне речи познатог писца садрже велику дозу истине јер је кисели краставац био и остао најчешћи пратилац вотке.
Не препоручује се њу пити уз сир и кувану рибу.
Вотка је данас једно од најпродаванијих жестоких пића у свету. Предњачи америчка „ Смирноф“ јер се често користи за израду разноврсних коктела који су на западу изузетно популарни.
На крају, препоручујемо да уколико се нађете у Русији и желите да сазнате више о добром националаном руском пићу посетите музеје о вотки у Москви, Санкт Петербургу или Смољенску.


Необычная свадьба в русском стиле

 


Эту пару зовут Николай и Ольга. Молодые люди решили, что их знаменательный день обязательно должен быть особенным. А так как они придерживаются здорового образа жизни, стараются вносить в нее обычаи наших предков, то свадьбу решили сыграть в старо — русском стиле. Это состояние их души. Оля и Коля твердо уверенны, что нужно возрождать все наше, русское. Обряды, одежду, обычаи, уклад жизни. Но не только сама свадьба, но и свадебные наряды у них будут старинные.


Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле
Необычная свадьба в русском стиле

четвртак, 18. октобар 2012.

Русская Песня - Ой Да, Закипучий Ключ (1984)





01 - Ой да, закипучий ключ

02 - Пчелочка златая

03 - Горело поле (1)

04 - Не было ветру

05 - У нас по Дону

06 - До чего ветер додует

07 - Да на покосе

08 - Ой да лети, пташка

09 - Да и чей-то конь

10 - Полно вам, снежочки

11 - Калина

12 - В амбар за мукой

13 - Горело поле (2)

14 - Грушевские казаки

15 - Ой да не в синем море

16 - Да за горушку солнышко

17 - Ай да за горою

18 - Соловка

19 - Туман яром

20 - А шо сказали у Ивана

21 - Мы не здешние

22 - И шли тучи, и шли хмарые








Линк :

Сваки други ученик и студент против ЕУ

 

 

 У главном граду против евроинтеграција 41 одсто, у Војводини 35, а централној Србији 34 одсто !!!



 Највећи број противника уласку Србије у Европску унију живи у Београду, а међу њима је највише младих рођених између 1982. и 1992. године. Готово две трећине грађана сматра и да власти Србије ни по коју цену не би требало да признају независност Косова и Метохије. Ово показују резултати истраживања које је од 18. до 25. септембра за Београдски центар за безбедносну политику урадио Цесид.



 Чињеницу да се млади људи противе евроинтеграцијама, истраживачи објашњавају тиме да је реч о младима који су одрастали у време режима Слободана Милошевића, па тако нису ни имали прилике да запамте неко боље време. Међутим, они који су у Милошевићево време били већ стасали, а сада имају између 30 и 39 година, углавном су за ЕУ. Међу овом генерацијом је однос снага 54:28 одсто у корист присталица евроинтеграција. Њихова приврженост ЕУ објашњава се чињеницом да је „чланство у ЕУ била алтернатива Милошевићевом режиму”. Сваки други ученик или студент (54 одсто), како показује истраживање, против је уласка у ЕУ док је сваки трећи (36 одсто) за чланство у ЕУ.



Када је реч о образовној структури, европски пут Србије, како показује истраживање, највише подржавају високообразовани (53 одсто) и они са завршеном средњом школом (49 одсто). Истовремено сваки трећи грађанин са универзитетском или средњошколском дипломом је противник ЕУ.
У главном граду живи више евроскептика него у Војводини или централној Србији. Истраживање показује и да су Београђани подељени (41 одсто је за, а 40 одсто против) када је реч о уласку Србије у ЕУ. Највише присталица ЕУ живи у Војводини (50 одсто), а затим у централној Србији (48 одсто). Са већим примањима повећавају се и симпатије према ЕУ. Тако је међу онима који зарађују више од сто хиљада динара месечно за чланство у ЕУ чак 63 одсто. А 46 одсто оних који имају плату мању од двадесет хиљада динара такође подржавају европски пут Србије.




Присталице Демократске странке и ЛДП-а су најватреније присталице приступања Србије ЕУ, а више поборника него противника ЕУ је и међу гласачима УРС-а, коалиције СПС–ПУПС и ЈС и странака националних мањина па и међу гласачима ДСС-а. Код ових странака је заступљеност оних који се противе чланству у ЕУ на приближном нивоу. Највећи противници евроинтеграцијама Србије су гласачи Двери (81 одсто), а затим следе гласачи СРС-а (66 одсто) и СНС-а (48 одсто).
Када је реч о Косову и Метохији 11 одсто грађана сматра да Србија може признати КиМ само уколико то води ка чланству у ЕУ. Такође, сваки једанаести грађанин мисли да би влада требало да призна независност КиМ одмах.



ЗАКЉУЧАК ?!

 

 

Алексей Глызин - Крылья любви (2012)

 

 

 01. Пять минут
02. Небо Италии
03. Крылья любви
04. Непокорная
05. Новый год
06. Осенние вечера
07. Ухожу от тебя
08. 33 коровы
09. Нет тебя
10. По лабиринтам
11. Где ты
12. Без пяти осень
13. Ах, этот вечер
14. По лабиринтам (ремикс)







Линк :

Николай Носков - Полная коллекция хитов (2012)

 

 

 01. XXIII век
02. Волшебная комната
03. Дождь
04. Игра в любовь
05. Миллион лет до нашей эры
06. НЛО
07. Ночь
08. Ну и дела
09. Поединок
10. Best of Best
11. Dark Horse
12. High on Love
13. Hold the Line
14. Hope Dies Last
15. Limit of Love
16. Mercy
17. Miracle
18. Mother Russia
19. Power of Beauty
20. ReckLess
21. Wintry Evening
22. Романс
23. Блажь
24. Дай мне шанс
25. Лунный танец
26. Мой друг
27. На Руси
28. Сердца крик
29. Солнце
30. Ты не сахар
31. Я не модный
32. Я тебя люблю
33. Белая ночь
34. Как прекрасен мир
35. Паранойя
36. Примадонна
37. Снег
38. Стекла и бетон
39. Счастливей сна
40. Узнать тебя
41. Я - твой DJ
42. Я тебя прошу
43. В рай
44. Доброй ночи
45. Дышу тишиной
46. Зимняя ночь
47. Исповедь
48. Это здорово
49. Очарована околдована
50. Зачем
51. Иду ко дну
52. Любовь и еда
53. На меньшее я не согласен
54. По пояс в небе
55. Побудь со мной
56. Спасибо
57. Тальяночка
58. Фенечка
59. Я не верю
60. Action
61. Bang
62. Child of the Wind
63. Danger
64. Fortress
65. Hit Me with the News
66. My Generation
67. Peace in Our Time
68. Sometimes at Night
69. Try To Find Me
70. Within Your Eyes







Линк :

Анастасия Приходько - Заждалась (2012)

 

 

 01. Заждалась
02. Безответно [feat. Валерий Меладзе]
03. Одиночество
04. Побегу по радуге
05. Люли люли
06. Любила
07. Три зимы
08. Action
09. Смогла
10. По волнам
11. Ясновидящая
12. Все за тебя
13. Вспыхнет свет
14. Между нами небо [feat. David]
15. Мамо







Линк :

Петиција јавних личности за укидање аутономије Војводине!

 

 Застава Српског Војводства из 1848 године


Саопштење групе интелектуалаца

У закључку Четврте земаљске конференције Комунистичке партије Југославије из 1934. године истиче се да ће на развалинама Југославије настати независне државе у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори, Македонији, Косову и Војводини. Уочи 80-годишњице ове конференције примећујемо да од свих седам поменутих тада искључиво географских територија данас само једна није покушала да постане самостална држава, док су све остале то покушале вољом тзв. западне међународне заједнице и кршењем међународног права у последњих 20 година. Једина са овог „визионарског списка” КПЈ коју страни центри моћи још увек нису инспирисали на независност јесте Војводина. После најновијих најава о „врућој јесени у Војводини”, оснивању „аутономашког фронта” и „референдуму у АП Војводини 2018”, јасно је да старе комунистичке матрице још увек живе и теже дефинитивном остварењу.

Када се подсетимо распада бивше Југославије, формирања нових држава од бивших југословенских република и непрестаног скраћивања територија српског народа, а посебно у светлу покушаја разбијања Србије кроз отимање Косова и Метохије, закономерно закључујемо да ће тај процес бити настављен и у Војводини. Стварање државе у држави на територији Војводине увелико је на делу кроз спровођење антиуставног Статута и Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, а такође противуставна Војвођанска академија наука и уметности ради на стварању новог, „војвођанског идентитета”. После увршћивања Војвођанина у категорију нације на Попису становништва 2011, остало је још само измишљање „војвођанског језика” и „војвођанске цркве” да би се процес формирања „нове нације” заокружио. Стајати немо и повучено пред очигледношћу овог процеса води у даљу националну погибао и државотворну пропаст српског народа.

Прави разлог успостављања војвођанске аутономије је политичко и територијално раздвајање Срба. Постојећом територијално-политичком аутономијом даље се разбија национално јединство српског народа. „Нова обележја” Војводине не сведоче српско историјско наслеђе, док Војводина чак има и Развојну банку Војводине коју нема Србија као држава. Обични грађани тако добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине. То је један од најјачих доказа да овде није у питању никаква регионализација и децентрализација већ стварање новог ентитета, специфичне државе у држави, федерализација Србије и класичан, већ толико пута виђени пут у сепаратизам.

Зато подржавамо политички захтев Српских Двери за укидање аутономне покрајине Војводине, као политички сувишне и економски штетне административне јединице.

Проф. др Василије Крестић, академик
Проф. др Коста Чавошки, академик
Проф. др Смиља Аврамов
Др Јован Пеин, историчар
Милорад Црњанин, новинар
Милорад Вукашиновић, новинар и публициста
Момир Лазић, књижевник, уредник листа „Збиља”
Александар Арсенин, стручњак за информационе технологије, Нови Сад
Остоја Симетић, уредник сајта Српског културног клуба Нови Сад
Горан Игић, новинар, Кикинда
Милан Мародић, драмски уметник, Суботица
Бошко Бошков, драмски уметник, Суботица
Проф. др Љиљана Чолић
Проф. др Љубомир Протић
Проф. др Мила Алечковић
Др Срђа Трифковић, историчар
Др Драган Хамовић, књижевник
Мр Зоран Чворовић
Мр Владимир Димитријевић, публициста
Мр Слободан Јанковић, истраживач Института за међународну политику и привреду, Београд
Владан Вукосављевић, дипл. правник
 
 

 

среда, 17. октобар 2012.

Српска Војводина и њене мањине

 

 

Повереништво Двери у Сремској Митровици организује књижевно вече и промоцију књиге „Српска Војводина и њене мањине“ Момчила Суботића.


У оквиру кампање против аутономије Војводине, која происходи из политичког захтева Двери за укидањем аутономије у северној Србији, повереништво у Сремској Митровици организује књижевно вече и промоцију књиге „Српска Војводина и њене мањине“ Момчила Суботића
Књижевно вече ће се одржаати 17.октобра (среда) у 18часова у библиотеци „Глигорије Возаревић“. Учесници књижевне вечери су :
- др Момчило Суботић (политиколог);
- др Јован Пејин (историчар);
- др Никола Жутић (историчар);
- др Гојко Маловић (историчар).
Књига представља својеврсну монографију Српске Војводине и састоји се из три дела.Први део књиге се односи на положај Срба у Хабзбуршкој монархији и идеји и пракси српске аутономности/државности у Угарској држави.
Крајем Првог светског рата долази до уједињења са Србијом, чиме је борба војвођанских Срба остварила свој национални идеал, а Српска Војводина је извршила своју мисију.Очекивало се да се српско „војвођанско“ питање више неће отварати, али није било тако.
Други део бави се конструисањем „војвођанског питања“ од стране хрватских политичара из ХСС-а Радића, Мачека као и њихових српских помагача, „војвођанера“ али и Јосипа Броза који наставља политику ХСС-а .
Трећи део бави се политичким и историјским положајем припадника националних мањина.

Дођите, да бисте схватили где су корени данашње кризе !!!

уторак, 16. октобар 2012.

Историјски догађај без трагичних последица...



Сергей Любавин - Лучшее (2011)

 

 

 CD1
 
01. Последняя любовь
02. За той волной
03. Чувства
04. Цветок
05. Украду тебя
06. Любовь моя
07. За любовь
08. Караван
09. Ласточка
10. Счастливые глаза
11. Эта женщина
12. Свадьба
13. Дочка
14. Пара лебедей
15. Ау
16. Разводят
17. Журавль
18. Волчонок
19. Брату
20. Джони
21. Прощание с Айседорой
22. Кабак (памяти Есенина)

CD2
 
01. Мачо
02. Ностальгия
03. Кружится снег
04. Звезда ненаглядная
05. Рейс 9208
06. Синее глаза
07. Грешница
08. Казанская осенняя
09. Такси
10. Макаров
11. Застольная
12. Брат вестовой
13. Ништяк, девочка
14. Лебедь белая
15. Лучшие ноги
16. Вискарь
17. Грустная
18. Миша-щелк
19. Полонянка
20. Лебеди
21. Первоходка
22. Фонарики ночные
23. Сон








Линк :

Владимир Шишкин - Тени на стене (2012)

 

 

 01. У поздней осени
02. Хмурый купол
03. Цветы для прохожей
04. До свидания
05. Измена
06. Теплоход
07. Вечер разочарований
08. Ранняя зима
09. В городе зим
10. Ласковое море
11. Мне казалось...
12. Тени на стене
13. Ты есть у меня
14. Уйти и не вернуться
15. Прости-прощай







Линк :

Кино - Герой баррикад (2012)

 

 

 01 - Blood Type (Группа крови,англ.)
02 - Атаман
03 - В наших глазах
04 - Война
05 - Группа крови
06 - Дальше действовать будем мы
07 - Мама, мы все сошли с ума
08 - Невесёлая песня
09 - Перемен
10 - Песня без слов
11 - Последний герой
12 - Стук







Линк :

недеља, 14. октобар 2012.

У Пријепољу обележена стота годишњица ослобођења старе Србије

 

 Пре сто година српска војска ушла је у Пријепоље и на тај начин донела слободу после вишевековног ропства. Тим поводом данас је откривен обновљен споменик ослободиоцима. Споменик је открио Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина.


 „Данас се клањамо у част нашим прецима који су дали своје животе витешки, а из њихове крви синула је слобода“ казао је Аничић. Мишљења је да духовна снага Стевана Немање, Светог Саве, Карађорђа, Његоша и косовских јунака још увек пламти у српској души и даје наду да се истраје и опстане.
„Доћи ће време да Косово не буде српска покрајина, већ ризница српске душе заувек. Наша је дужност да у то верујемо, јер само тако можемо бити народ достојан поштовања“ казао је Аничић. Он сматра да оно што смо изгубили морамо вратити и оживети.





Мишень (2011) ХДРип









Жанр: драма, фантастика, арт-хаус
Год выпуска: 2011
Продолжительность: 02:40:48
Режиссер: Александр Зельдович

В ролях:
 
 Максим Суханов, Джастин Уодделл, Виталий Кищенко, Данила Козловский, Даниэла Стоянович, Нина Лощинина

Описание: 
 
Россия, 2020 год. В стране торжествуют стабильность и процветание, найден уникальный вариант общественного устройства, гарантирующий справедливое распределение общественных благ.
Герои фильма принадлежат к элите страны. Они обеспечены, влиятельны и, казалось бы, счастливы. Но их молодость уходит, а любовь со временем потеряла былой накал. Они не могут с этим смириться и отправляются в горы Алтая, где по слухам есть заброшенный с советских времен астрофизический комплекс — накопитель космических частиц. Местные жители называют его проще — мишень. Тот, кто проводит в центре мишени какое-то время, вновь обретает молодость и остроту чувств.
В Москву герои возвращаются совсем другими, абсолютно счастливыми людьми. Но вместе с чувством бесконечной свободы и силы до предела обостряются черты характеров и скрытые страсти героев. Каждый из них оказывается один на один со своим взбунтовавшимся «я».
 
 
 
Качество видео: HDRip
Формат видео: AVI
Видео: 688x384 (1.79:1), 24.000 fps, XviD build 65 ~1162 kbps avg, 0.18 bit/pixel
Аудио: 48 kHz, MPEG Layer 3, 2 ch, ~128.00 kbps avg
 
 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Линк :
 


Српски превод (латиница),усклађен и усаглашен за ову верзију филма.


 Моја Лена 2020.године