А шта о свему пишу руски медији...

Сербские усилия по возвращению Косова пошли прахом 

 

 

 

Подписанное 19 апреля соглашение между Сербией и Косовым перечеркивает прежнюю многолетнюю позицию Белграда. Сербское правительство пошло на такой шаг под давлением Запада, считает эксперт Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Георгий Энгельгардт

Сербия и Косово договорились нормализовать отношения. Белград и Приштина продвинулись в нормализации отношений, подписав 19 апреля проект договора из 15 пунктов, который в ближайшее время должен быть утвержден в парламентах Сербии и Косова.

Основным итогом соглашения стал отказ обеих сторон блокировать усилия по сближению с Евросоюзом. На заседании министров иностранных дел 26 апреля Сербии предоставят возможность начать переговоры о вступлении в Евросоюз, а Косову - о том, чтобы получить договор об ассоциации.

Почему Белград пошел на нормализацию отношений с Приштиной и насколько это ускорит вступление Сербии в Евросоюз, "Голосу России" рассказал эксперт Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Георгий Энгельгардт.

---

- Не означает ли это, что все прежние усилия напрасны и Сербия делает шаги по признанию Косова?

- Очевидно, что в значительной степени это так. По крайней мере, это существенный отказ от долговременной позиции Белграда о непризнании отделения Косова и позиции о сохранении сербского суверенитета, Сербии над этой территорией, пусть отторгнутой. Соглашение о нормализации отношений, в общем, если это не юридическое признание, а фактическое, то это, наверное, 90 процентов такого признания.

- То есть, если Сербия села за стол переговоров с представителями Косова, то можно сказать, что они признали де-факто, что это чужая территория?

- Вопрос не в том, что они сели за стол переговоров. Представители каких-то политических структур могут садиться друг с другом за стол переговоров. Важно то, о чем они договорились и что они подписали. А подписание соглашения является в огромной степени фактическим признанием.

- Как вы думаете, это больше добровольное или вынужденное решение Сербии?

- На мой взгляд, очевидно, что это вынужденное решение. Причем это вынужденное решение, конечно, конкретно нынешних политических сил, собственно, нынешнего правительства в Белграде, то есть Сербской прогрессивной партии и партии социалистов, потому что обе эти партии в значительной степени уязвимы перед давлением Запада.

В огромной степени именно благодаря этой уязвимости, благодаря тому, что у них, в общем, совершенно несвободны были руки в этих переговорах, они и были вынуждены пойти и пошли на такое решение, в огромной степени перечеркнувшее прежние долгосрочные усилия Белграда.

- Что может последовать за этим решением? В принципе, есть и некоторые позитивные моменты для Сербии. Скажем, предоставление определенной автономии сербским общинам Косова, они смогут иметь свою полицию, суды и школы. Или это лукавство?

- Да, это в известной степени лукавство. Дело в том, что на настоящий момент де-факто все эти территории, северные районы Косова, фактически являются частью Сербии. Когда вы переезжаете эту административную линию, то ничего не меняется: как висели сербские флаги до границы, так они и висят после. Там точно также действуют все административные государственные органы. Там нет ничего, что контролируется Приштиной. То есть говорить о том, что это какой-то выигрыш, что им дали какой-то статус, обеспечили признание статуса Приштины, на мой взгляд, в известной степени это все-таки лукавство.

- Что касается вступления в ЕС. Сербия будет затягивать или будет делать так, как будут говорить в Евросоюзе?

- Сроки вступления в Евросоюз в данной ситуации зависят совершенно не от Белграда. Они зависят от Брюсселя, от всех европейских столиц, которые очень устали от расширения. И Сербия, и Косово - это не Норвегия, не Швейцария, это даже не Голландия и не Австрия. То есть это не благополучные экономики, которые Евросоюз был бы рад получить в свой состав. Это очень проблемные страны, с массой самых разных проблем, которые, вступая в ЕС, рассчитывают на разного рода дотации из Евросоюза.

Вступление таких трудных стран может растянуться на годы, возможно, на десятилетия. По крайней мере, относительно откровенные оценки из Брюсселя говорят о том, что после официального вступления Хорватии в июле 2013 года нынешняя волна расширения прекращается и будет пауза от 5 лет и выше.

Технически эта пауза будет выглядеть следующим образом. Скажем, по той же Сербии, Черногории, каким-то странам, которые постепенно идут по пути евроинтеграции, должны будут обсуждать разные фазы, начнут открывать разные главы европейской повестки дня. С учетом проблем страны, мне кажется, это благодатная почва для долгих переговоров, долгих реформ, повторных оценок. Этого хватит на долгие годы вперед.

- Вообще, это довольно странное решение Сербии. Как вы думаете, может быть, Сербии были сделаны какие-то предложения в обмен на вступление в ЕС?

- В обмен на вступление в ЕС никто ничего Сербии не предлагает. Морковка в виде евроинтеграции - это как раз то, что вешается как стимул перед Белградом. Если говорить о предложениях, то, скорее всего, делаются какие-то предложения конкретным политикам, я имею в виду, например, лидера Социалистической партии Сербии, премьер-министра Ивицу Дачича, лидера Сербской прогрессивной партии Александра Вучича. Этим политикам могут делаться разного рода и личные предложения, и какой-то личный шантаж. Но стране - нет.

Ольга Гаврилова

 

 

 

 

Хашим Тачи: Сербия де-юре признала независимость Косово 

 

 

 Парафирование договора о нормализации отношений между Белградом и Приштиной означает признание независимости Косово, заявил премьер-министр самопровозглашенной республики Хашим Тачи.

По его словам, не опубликованный пока текст документа гарантирует суверенитет и территориальную целостность Республики Косово.

"Договор, который парафировали представители двух государств, де-юре представляет собой признание Косово со стороны Сербии", - сказал он журналистам.

Тачи также ожидает, что страны, которые до сих пор не признали независимость Косово, сделают это как можно скорее, и выражает надежду на скорейшее вхождение непризнанной республики в состав ООН.

 Как сообщил журналистам принимавший участие в переговорах первый вице-премьер Сербии Александр Вучич, в окончательном варианте документа приняты все предложения Белграда, по его требованию был изменен пункт о представительстве Косово в международных организациях.

Также премьер-министры Сербии и края Косово Ивица Дачич и Хашим Тачи  достигли соглашения о функциях сербских общин (муниципалитетов) в Косово, сообщает агентство Рейтер со ссылкой на министра по делам европейской интеграции Косово Влору Читаку (Vlora Citaku).

В своем микроблоге в Twitter Читаку на вопрос одного из пользователей, было ли достигнуто соглашение, написала "Да".

Статус Косово, албанские власти которого в 2008 году в одностороннем порядке провозгласили независимость, на переговорах не обсуждается. Сербский и косовский премьеры при посредничестве главы дипломатии ЕС Кэтрин Эштон пытаются договориться о функциях сербских общин (муниципалитетов) в Косово.

Сербия стремится закрепить за этими территориями специальный статус с как можно большим числом исполнительных и законодательных прав, тогда как албанские власти края видят в этом угрозу своей самопровозглашенной независимости. Все предыдущие встречи окончились безрезультатно.

Албанские власти Косово при поддержке ведущих западных стран провозгласили независимость от Сербии в 2008 году. Технические переговоры между Сербией и Косово при посредничестве Евросоюза начались в марте 2011 года. С октября 2012 года встречи проходят на уровне премьеров. Прогресс в диалоге является одним из главных условий для сближения региона с ЕС.

Между тем, в Брюсселе сообщили, что сербская делегация отправилась в штаб-квартиру НАТО, где будут обсуждаться вопросы отсутствия сербских вооруженных сил в северной части Косово и гарантии безопасности для косовских сербов.

По материалам ИТАР-ТАСС.

Еволуција Александра Вучића

 

„Лажу они који говоре да је Косову призната независност. Они воде исту политику лажи, као и Хашим Тачи и ни у чему се од њега не разликују”

 

 Изјавио је бивши радикал од кога је остала само...

 

Каријера Александра Вучића

 

...

Пре скоро двадесет година (1993), у чланство Српске радикалне странке ушао је и Александар Вучић, младић без животног и радног искуства, маргиналац у сваком смислу, али жељан да буде неко и нешто, и да буде у непосредној близини оних коју су стварно неко и нешто…Ову странку, коју је основала ондашња Служба државна безбедност, на челу са Јовицом Станишићем, масовно су попуњавали људи са друштвеног дна, очајници који су видели своју шансу у ратним околностима и економском хаосу који је задесио Србију. Један од њих је био и млади, фрустрирани и дезорјентисани Александар Вучић, жељан да се са 22 године живота  докаже. Његова срећна звезда звао се Војислав Шешељ који је тих година харао српском политичком сценом. Вучић је одмах почео да истиче свој „прекодрински педигре“, не би ли своме шефу био што ближи.

У врло кратком року, такође те 1993. године, изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

После победе Српске радикалне странке на локалним изборима 1996. године (уз несебичну помоћ Социјалистичке партије Србије и Службе државне безбедности!), постаје и директор Спортско-пословног центра Пинки у Земуну, а функцију министра за информисање запоседа 1998. године, у такозваној Влади народног јединства. Чим је ступио на дужност министра, доноси најмрачнији Закону о информисању који је виђен у савременом, цивилизованом свету.

Увео је драконске новчане казне за новинаре чије се извештавање није уклапало у прописане оквире, независни новинари добили су статус најгорих државних непријатеља. На основу тужби за „противдржавно и подривајуће деловање“ широког спектра, у року од 24 сата доношене су експресне казне за медије у милионским износима.

Током 1988. године, у Скупштини Србије, Вучић више пута напада слободу јавног изражавања мишљења, па је тако запамћена и његова оптужба како су „…неки медији јавно ставили у службу неких светских моћника у вођењу специјалног рата против Србије“.

Одмах потом, као ресорни министар, без поговора спроводи вољу свога шефа Војислава Шешеља, и Шешељевог шефа Слободана Милошевића, те хитро суспендује право на слободу изражавања, укида елементарне демократске принципе и међународно прихваћене норме.

Вучић убрзо показује своје право лице па недељнику Европљанин (чији је власник био покојни Славко Ћурувија) одређује казну у износу од 2.400.000 тадашњих динара због „…већег броја текстова којима се позива на насилно рушење уставног поретка…“.

Две недеље после тога, Ћурувија је и јавно оптужен за издају у државним медијима, што је била својеврсна најава његове ликвидације. Ово убиство још увек није разјашњено, поступак је и даље у току, а сам Александар Вучић никада није позван на информативни разговор, у својству могућег сведока, на околност да је саучествовао у прогону Славка Ћурувије.

Укупне казне изречене по Закону о Вучићевом информисању, износиле су преко 24 милиона тадашњих динара. Послао је чак и свога помоћника, уз пратњу полиције, да ланцем и катанцем затвори дневни лист Данас.

Само две недеље пре доношења најцрњег Закона о информисању у савременој Европи, тадашња Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима на СРЈ, па је Вучићево министарство то једва и дочекало и одмах  „привремено забранило рад“ бројним медијима. Са кабловских мрежа су скинути сви инострани ТВ канали, а земаљским радио и ТВ станицама је забрањено реемитовање иностраних сервиса на српском језику.

Вучићеви шефови били су сагласни око тога „да се мали показао“. За награду, почашћен је чланством у Управном одбору Београдског универзитета, одмах после усвајања такође злогласног  Закона о Универзитету.

Видевши нову „звезду“ на Милошевићевом и Шешељевом небу, одмах је реаговала и америчка администрација, па је Вучића ставила на листу особа којима је био забрањен улазак у САД, високо га истакнувши као једну од најмрачнијих режимских фигура.

Американци су га „рехабилитовали“ тек када је потписан Кумановски споразум 1999. године, и кад је суспендован суверенитет Србије на Косову. Наиме, посматрачи из Вашингтона су оценили да је Вучић „кооперативан“, јер је поднео оставку на све своје функције у знак протеста због отимања Косова, осим на функцију народног посланика, што је касније, са другим члановима Српске радикалне странке објашњавао „националним интересима“.

Био је то јасан сигнал дојучерашњим непријатељима из НАТО пакта, да ће на његов двојни и тројни  морал, а посебно његову жудњу за влашћу, моћи да рачунају (данас, 2012. године, након Вучићевог успона на место министра одбране Србије, ова њихова процена показала се апсолутно тачном!).

Америчко-британски ревидирац

Током октобарског преврата, Александар Вучић остаје по страни (јер други деле функције и фотеље). Нова власт му је одредила да плати и порез на екстрапрофит у висини од скоро 50.000 евра, а у питање је дошао и његов стан од 150 квадрата, који му је 1998. године доделила Влада Србије, који је он потом “откупио“.

У јулу 2004. године, изложен је јавној порузи због неплаћеног рачуна мобилне телефоније (који, по навици, није плаћао 15 месеци)! Ово мало, мизерно „сценско дело“  имало је за циљ да  Вучић испровоцира јавност, којој се обратио, рекавши да је покрио дуг, и пожалио се да има „ниска примања“ у Скупштини Србије.

Те 2004. године постаје и кандидат за градоначелника, а кључни слоган његове кампање био је: „Вучић за метрополу“. Тако обилази сва приградска насеља и промовише себе као урбаног, младог човека, који има визију и који обећава. Био је то, такође, начин да са имиџом „конструктивне опозиције“, опстане (некажњен за недела из деведесетих!) у посланичким клупама нових власти.

На помолу је било једно ново политичко доба у његовом животу, појавили су се нови људи у такозваној демократској коалицији, са многима од њих је склопио врло присна, чак интимна пријатељства, а жеља за бекством од сопствене ружне прошлости надјачала је све у шта се до тада заклињао. Време за скидање Шешељевог беџа са ревера, управо је пристизало… Господин Вучић је, када је Војислав Коштуница први пут изабран за премијера, постао нераздвојан друг са његовим шефом кабинета Александром Никитовићем. Њихова веза је била толико блиска, да би њено описивање задрло и у сферу интиме. Вучић је, осим информација, којима је располагао господин Никитовић, учествовао и у заштити енергетске мафије, тако да је зарадио велики новац. Он је био члан Анкетног одбора народне скупштине Србије, који је испитивао деловање енергетске мафије, али се ућутао чим је преко Никитовића добио велике паре.

Након више од двадесет година на разним државним јаслама, ни сам Александар Вучић се више не сећа које је све страначке и државне функције обављао.

А, био је, између осталог, и члан Административног одбора и Одбора за уставна питања, заменик председника Одбора за Косово и Метохију и Одбора за културу и информисање и много тога још, у свим скупштинским сазивима од 1993. године до данашњих дана. Списак његових улога, функција и звања током двадесет година непрекидног боравка у и око власти, дужи је од бирачког списка осредње општине. Два деценије његовог одрастања и васпитавања у скупштинским клупама, направиле су од њега невероватно наказну личност, препуну нагона и страхова. Између ове две ватре створен је данашњи Александар Вучић, човек који је оболео од власти, који не памти како изгледа нормалан живот и који је огрезао у блуду, неморалу, лажима (у које често и сам верује)…

Непосредно уочи убиства тадашњег премијера Зорана Ђинђића, Александра Вучић је, као најближи сарадник Војислава Шешеља, до детаља био упућен у предстојеће догађаје, па је чак и радио (наравно, опет по Шешељевим инструкцијама) на убрзавању његовог одласка у Хаг, како би избегао евентуалну суодговорност за Ђинђићеву ликвидацију. У знак захвалности за ћутање и кооперацију, Шешељ га награђује посебном „почашћу“. наиме, Вучић постаје његов први правни саветник на самом почетку процеса у Хагу.

Трибунал је, наравно, најпре питао „амерички фактор“ за мишљење, а оно је било више него јасно: Александар Вучић је непожељан у Трибуналу, у било ком својству! У Хагу је то „преведено“ на други начин, па је Вучић званично био опструисан „из процедуралних разлога“.

Тек кад су из САД скинули Вучића са листе непожељних, могао је са својим шефом и да се виђа. Али, тада је већ било касно, Шешељ је у међувремену узео другог правног саветника из своје странке а Вучића коначно препознао као „гују у недрима“ која је спремна да га изда за добре паре. То се убрзо и десило. А, издаја није била мала, „из фундамента“. Растурена је Српска радикална странка до темеља, формирана је Српска напредна странка, уз дискретну помоћ стратега из Демократске странке, који су, заправо, само „одрађивали“ задатак америчке администрације за Балкан, која је хтела да неко „пресвуче“ бивше радикале у „модерну, европску десницу“.

Секс афере, естрада, телевизија…

Тада је и „исковано“ присно пријатељство Александра Вучића и бившег шефа Тадићевог кабинета, Миодрага Микија Ракића, које траје до данашњих дана. Кажу, „несмањеном жестином!“ Једна аналитичка служба амбасаде Немачке у Београду, на ово пријатељство гледа као на „…превише присан однос две особе којима је влада САД поверила задатак пацификације српске политичке сцене…“.   Сам Александар Вучић, своје везе са Ракићем, у јавности је представио као природан след „дугогодишњег пријатељства“. Ракић ни о томе, као ни о многим другим стварима, јавно није говорио. Ипак, Вучићева чежња за естрадом, на видело је избацила много тога, па и ову присну везу. Но, таквих у његовом животу има још, па је међу његовим омиљеним „дружбеницима“ и Борислав Борко Стефановић и још неколико таквих (попут Бранка Радујка, на пример) који су се „енергетски препознали“.  „…Ми смо сви озбиљни људи, сувише одговорни и помало тешки, па би било глупо и замислити да наша приватна дружења користимо за ковање неких завера или политичких коалиција…“, одговорио је Вучић на сумње да је некакве велика завера у питању. Делимично је и био у праву, али „динамика“ њихових виђања, која упућује на конзумирању редовних љубавних веза, говори нешто сасвим друго. Наиме, сви поменути и напоменути, врше високе и најодоговорније јавне функције у Србији. Сви су врло млади или још увек млади, сви су у политику ушли скоро као дечаци, и свима је породични живот или проблематичан или врло комплексан.

Она иста аналитичка служба у амбасади Немачке која је „покривена“ ресорима културне и економске сарадње, о овој групи има занимљиве информације које указују на заједничке послове и на заједничку склоност „пружању и потражњи сексуалних услуга, како хетеросексуалних, тако и бисексуалних и хомосексуалних“.

Информацију о склоностима ове и неких других „интимних група“ из врха српске политике, а посебно оне која је окупљене око Александра Вучића, немачка „обавештајна заједница“ на Балкану понудила је и своме министру спољних послова, г. Гиду Вестервелеу (такође хомосексуалцу), приликом његовог доласка у Београд у фебруару 2012. године. Кад је у неформалној комуникацији са својим „информаторима“ још нешто сазнао о „групи слободоумних“ из врха српске политичке сцене, Вестервеле је своју реторику попунио оптимистичким изјавама, пуним охрабрења за „српски пут у Европску унију“.

Али, кад је Вучић у питању, та ствар очито није „од јуче“. Наиме, још 2008. године, Београдом је кружио један снимак на коме се јасно види да је он „у сагнутом и компромитујућем положају“! Јер, некако се у „уличној дистрибуцији“ нашао и један порно-филм са Вучићем, тадашњим генералним секретаром Српске радикалне странке. Све је било снимљено у такозваном ММС формату (дакле, мобилним телефоном). Више стотина људи је тог дана окретало бројеве редакција дневних листова специјализованих за ту врсту скандала, попут Курира, тражећи тај „драгоцени материјал“. Многи су нудили повелике суме новца само да дођу до његове „суштине“.

Од како се ослободио ауторитета Војислава Шешеља, Александар Вучић нема граница у личној промоцији коју је свакодневно форсирао до гађења. Његова сатница на телевизији Пинк (и сличним, „веселим“ телевизијама) након 2005. године, постаје неподношљива. Појављује се у свакој емисији, шета од информативног до забавног програма, импресиониран је развратом у тим јавним кућама, збуњен је количином сексуалних слобода невиђеном понудом мушке и женске проституције али и наркоманијом свих нивоа, од оне елитне, кокаинске, до оне хероинске, за сиротињу…

Према информацијама којима баратају у једној од тих „телевизијских установа“, Вучић је и сам постао повремени корисник такозване интравенозних опијата (није прецизирано каквих), што је постало видљиво и у његовим јавним наступима. Према бројним опскурним особама из „високе проституције“ поставио се заштитнички, па је неке од њих запошљавао у страначким медијима, али и у самој странци. Једну порно-глумицу замало није „унапредио“ у народног посланика, али му је она сама донела „изабране радове“ на видео-касети, па је одустао од те идеје, схвативши да би га то скупо коштало. Али, без обзира на све, Вучић се, на известан начин, поставио као подводач појединим страначким и ванстраначким пријатељима, па је та ствар пар пута доспела и до јавности.

Позната је афера са  проститутком у Скупштини коју је скупштинско обезбеђење привело без докумената, и која је нудила своје услуге једном народном посланику Српске радикалне странке, а по одобрењу Александра Вучића, док је још био генерални секретар те странке. Ових навика, није се одрекао ни кад је формирана Српска напредна странка. Напротив, озбиљно је „појачао активност“. Постао је истински макро, ставио се у службу „корисника и давалаца услуга“. Одатле па до његовог „посредног“ разумевања Драгана Ђиласа, није било далеко. Преко једног страначког функционера СНС, њих двојица размењују информације, склапају договоре о сезонама „лова и ловостаја“ (време кад се међусобно нападају и кад је примирје), уговарају послове и провизије од послова…

Договор пуни кесу

Истина је, Александар Вучић је чак два пута могао да ушета у градску скупштину Београда, али је оба мандата добио Ђилас! Случајно или не, Ђилас је први мандат градоначелника Београда добио тако што је у договору ондашњих радикала и Демократске странке, у Новом Саду склоњен са те функције Борислав Новаковић, а на његово местом постављена Маја Гојковић. Коштало је, и Ђилас је платио. Све говори да је и ове, 2012. године, платио договорену суму и да ће тек да плати новце, услугама, функцијама и компензацијама. Вучићева реторика јасно говори шта се у међувремену десило! Ако он данас тврди да је Ђилас изабран вољом грађана, а сви знају да је вољом социјалиста једва остао на месту градоначелника, онда је већ примио вишемилионску „сатисфакцију“. та је лаж морала да има своју цену.

Са друге стране, не треба заборавити ни то да је овај пресвучени радикал део једне колективне психологије коју је изградила некадашња Државна безбедност под командом Јовице Станишића, који је и био истински творац ондашњих радикала а садашњих напредњака. Наиме, тај човек и та Служба, увели су на велику сцену српски „плебс“ у ту странку са Шешељем на челу, али са јасним циљем да никада, баш никада не смеју да преузму суштинску власт у држави. Овај страх, дубоко укорењен у искомплексираној личности Александра Вучића, доминантан је и одлучујући фактор у свему што чини. Прецизније речено, он ће узети новац, окупиће своје гејеве и своје проститутке, неће излазити из телевизијских студија, али, кад је власт у питању, он мора некоме да буде подређен!

Време ће показати да је Србија добила још једну дубоко патолошку личност у државним врховима и, на жалост, спрема се да преузме један од најделикатнијих ресора, министарство одбране. Његов последњи одлазак у Вашингтон, показује како Америка воли мале и сервилне типове које увек може да стави на „црну листу“, да их потом „стави на бело“, да ради са њима шта хоће и да их усмерава како хоће. Досадашњи министар одбране, курсиста без академског покрића, шверцер оружја, уништитељ српске одбрамбене моћи, главни архитекта потпуне пропасти војно-грађевинског комплекса, Драган Шутановац, оставиће Александру Вучићу на поклон све започете криминалне послове. Не треба сумњати да ће их Вучић доследно наставити. Јер, да је друкчије, оптужница против досадашњег војног министра била би већ написана.

Александар Вучић, његово срце и душа су у Демократској странци. Његова дружина  је његова нова породица. Бранко Радујко, Миодраг Ракић, Небојша Стевановић, Марко Ђуришић често су окупљени. Бело мађарско вино, томпус, разгажени, у друштву младих и лепих момака.

Господин Вучић ниједном речју није поменуо Бориса Тадића, Ракића, Срђана Шапера као “лоше момке“. Он је јавно поручивао: „Када кажем да су жути лопови, и да све покрадоше, не мислим ту на Бориса Тадића, Драгана Ђиласа и Срђана Шапера“! Жути јесу лопови, али не и њихове вође!

Миодраг Ракић је Вучића користио као тоалет папир. Али, Александар је био задовољан количинама новца којима је снабдеван од врха Демократске странке. Бранко Радујко и Драган Ђилас плаћали су за штампање дневног листа Правда, чији директор је била службена жена Вучићевог омиљеног момка Небојше Стевановића, кога је унапредио и за подпредседника странке. По Ракићевом налогу Вучић је наговорио Томислава Николића на бесмислен штрајк глађу.  По налогу Миодрага Ракића, БИА је морала званично да потврди да господин Вучић није агент британске обавештајне службе!

Српска напредан странка ће у наредних неколико месеци да се распадне. велики интригант је тако конципирао ову странку, као вечну слушкињу Демократске странке. Барем је у то Вучић веровао. Није никаква тајна да се Томислав Николић напао у неприлици, јер је Вучић вешто стварао своју мрежу подмлатка странке, спреман да га заскочи. Ваљда се Николић толико уплашио да је у страначке органа довео сву најближу родбину и пријатеље, за које је био сигуран да га неће издати.

Након Николићевог повлачења са чела странке, већина његових следбеника покренула је на Главном одбору питаје одговорности Александра Вучића за лоше изборне резултате у Београду, чију листу је предводио, али је Тома одлучно стао на Вучићеву страну. Иначе, свака критика на Вучићев рачун,  нервирала је Николића, и он је то у корену сасецао.

Распад ове партије је неминован, јер  Александар Вучић је спремна да завади два ока у глави. Сви значајни људи, образовани и са угледом у друштву, изоловани су, и практично им је стављено до знања да морају да оду из странке! Остаће само гола гомила Вучићевих момака, који се јебу у дупе и користе дрогу.

На седници Главног одбора СНС-а, Вучић је пре две недеље поручио разочараним следбеницима да  „Тома и ја ћемо остати заједно, до краја живота“! И, заиста, председник Србије има патолошки страх од Вучића. Нема никакве сумње да је Александра снабдевао Николића огромним количинама новца, али, толики Томин страх је несхватљив и његовим најискренијим пријатељима. Јер, Вучић јавно не може рећи да је корумпирао шефа своје партије.

Опонашајући Бориса Тадића, Александар је напустио жену, и живи,  са извесном Тамаром, уредницом на Пинку. Због ње је спречени наркоман Жељко Митровић отпустио уредницу Татјану Јордовић, искористивши Вучићеву заштиту да отера, без отпремнине и  исплаћених плата, још 200 запослених. Митровићева империја је задужена са више од 110 милиона евра, и он се нада да ће Вучић наредити банкама да га одблокирају!

Када овај број буде у продаји, Александар Вучић замениће на министарском положају Драгана Шутановца. Обојица нису служила војску, а Вучић ће бити и први европски министар одбране који је педер! Да ли је случајно Вучић министар војске, а Томислав Николић њен врховни комадант? Да ли че овај двојац, без кормилара, раскомадати Србију, како то, већ злокобно, најављује Вучић из Вашингтона?

(Наставак у следећем броју)

 Специјални сведок

Александар Вучић се, осим са својим интимним пријатељима, састајао тајно и са специјалним тужиоцем за организовани криминал, Миљком Радисављевићем, али, је јавност о томе само нагађала. Ипак, према савршено прецизним подацима из врха једне обавештајне службе, реч је била о томе да је, уствари, Тужилаштву за организовани криминал позвало Вучића да се изјасни „о сусрету једног високог државног функционера са Луком Бојовићем у кафеу „Приве“ у Београду 2008. године“, али је Вучић Тужилаштву ускратио тако важну информацију уз образложење да би „…откривањем имена тог политичара који је упозорио Бојовића да побегне из Србије, био угрожен живот једне особе“!  Потом су Вучић и Радисављевић склопили договор о обостраном ћутању у вези ове ствари, под изговором да ће то тако бити „док траје истрага“.

Може и овако и онако

Више пута је Александар Вучић у току последње предизборне кампање говорио да су Млађан Динкић и  његов УРС-а упропастили земљу, да је Динкић штеточина и гробар српске економије и да ће га по доласку на власт ухапсити, а такође и Ивицу Дачића, оптужујући га за афере. „Ни Бог не може да нас натера у владу са СПС-ом“, галамио је Вучић.

Сад само да им узмем паре!

„…Тројица министара су дала између 650.000 и милион евра, сад се туку јер не знају на кога сам мислио. А један је дао 1,2 милиона, али он није министар, него високи партијски функционер. Што бих ја то пријавио, пријавили смо јавности и чекамо да се они сами пријаве, а онда ћемо у септембру да их питамо одакле им толики кеш!“

(Александар Вучић, 23. јула 2011. „Политика“)

Уф, и те жене ?!

На сајту Јутјуб под насловом „Искрено о женама у СНС“ , Александар Вучић показује шта мисли о женама у сопственој странци. Ту показује колико су мушкарци милији, колико је ојађен због „инвазије жена по европским стандардима“…

„…Да објасним неке принципе да бисте разумели зашто смо имали толико проблема у састављању листе. Под број један ми смо морали да имамо 84 жене, од тих жена можда је 20 заслужило да буде на листи. У првих сто кандидата, од 30 жена можда је 5 или 6 реално заслужило да буде на листи. Из простог разлога што ми имамо 29 председника окружних одбора и сви су мушки, а немамо ниједну жену! Имамо председнике градских одбора и сви су мушкарци. Дакле, жене су много лакше пролазиле и ту ће бити много неправди…“.

Вучић грми на седници СНС

(Београд, 24 март 2012)

„…Неки од вас мисле да су много паметнији од нас, и мисле да могу да се играју са нама, пинг-понг лоптице. Ваљда замишљате да смо морони и Томислав и ја. Један шаље поруку Томиславу Николићу: „…Можда сам ја погрешио због тога што сте мислили да сам ја Ацин човек…“, а други пошаље поруку мени и каже: „…Е, Тома је угурао све оне своје, ти си нас оставио на цедилу, и тако даље“.

…Никада више овде неће да буде састанака на којима ће неко да каже, овде се више не питају Тома и Аца или не знам ко… Јер ћемо да се питамо! Нема проблема, следећи пут ћемо да се разиђемо, а можете и одмах то да урадите! Хоћете ли ви да се питате сад, а да се не питају Тома и Аца? Пошто су многи од вас слали поруке на различите адресе, неки Томи против мене, неки мени против Томе!“

Неспособни али напредни!

„…Међу првих сто кандидата на листи СНС налази се 21 неспособни посланик, 30 неспособних жена и 11 чланова Председништва којима је посланичка функција важнија од живота…“. Какво мишљење грађани Србије треба да имају о СНС ако и он сам признаје да првих 62 кандидата на листи за народне посланике не заслужују да буду у парламенту?!

„…Увек сте били лопови. Преваранти, бандо црвена!“

(Александар Вучић,  Ивици Дачићу, на манифестацији „Хомољски мотиви“ у Кучеву, 13. август 2011. године)

О издаји и издајницима

Правительство Сербии поддалось на шантаж ЕС и сдало Косово и Метохию!

 

 

 

Движение Двери требует отставки Правительства во главе с Дачичем из-за сдачи Косова и Метохии.

 Правительство Сербии под многонедельным давлением ЕС сегодня в Брюсселе согласилось признать Косово и участвовать в окончании формирования государственности тнз. Республики Косово. Хотя это соглашение ещё не ратифицировано Парламентом Сербии и официально не подписано, оно в перспективе пагубно и значит, что впервые в истории государство добровольно отказалось от части совей территории. Этот шаг Правительств Сербии означает государственный переворот, непосредственно отказалась уважать Конституцию и предала государственные и национальные интересы Сербии.

Движение Двери полностью поддерживает позицию сербского народа на Косово и Метохии, который решительно отвергает предательское соглашение из Брюсселя. За этим соглашением стоит не Сербия, а Ивица Дачич и Александар Вучич. Эти люди, из-за нарушения предвыборных обещаний и антиконституционных действий должны выйти в отставку или предстать перед судом.

Необходимо, наконец, чтобы власть прислушалась к народу и объявила референдум по вопросам Косово и Метохии и ЕС. Двери в последующем периоде согласуют свои действия с другими патриотическими политическими организациями, которые противятся брюссельскому соглашению, а особенно с сербами на севере Косово и Метохии и их легальными представителями. Без применения на Косово и Метохии соглашение не существует.

Борьба ещё не окончена и предательская политика так легко не воплотится в реальность. О данном соглашении срочно должен высказаться Президент Сербии Томислав Николич,  Парламент Сербии, Сербская Православная Церковь, сербы из Косов и Метохии, как и сербская общественность.

Движение Двери в эти дни будет на рубеже защиты интересов Косово и Метохии. Мы требуем отставки Правительства Сербии из-за принятия антиконституционного соглашения.

Информационная служба движения Двери

ВЛАСТ ИЗДАЛА ДРЖАВНЕ И НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ НА КОСОВУ

 

 

Садашња власт је прихватила да укине државу Србију на Косову и Метохији, изручи српски народ на милост и немилост албанским сепаратистима и прода територију Косова за ништавни датум за почетак преговора са ЕУ. Ова власт је државоубица јер је уништила српске државне институције на Косову. По овом споразуму више не постоји држава Србија на Косову и Метохији, већ Срби треба да живе под законима и влашћу лажне државе Косово. Власт је издала државне и националне интересе на Косову и Метохији и тиме нанела Србији кобан ударац са страховитим историјским последицама.

Ни НАТО агресија, ни велике западне силе нису могли да нам нанесу толико зла колико данас власти Србије наносе зла сопственом народу и сопственој земљи. Оно што није пошло за руком непријатељима Србије, да униште и укину српске институције на Косову, пошло је за руком актуелној власти.

Сада када се власт окренула против Србије и свог народа морамо се мирним путем и упорно супротстављати овом отвореном и бесрамном насиљу над Србијом. Морамо на сваки начин подржати наш народ да одбрани институције државе Србије на Косову, што је он храбро и одлучно све ове године и чинио. И поред овог последњег чина предаје Косова, није све изгубљено. Борба за државу Србију и за Косовo као њен саставни део не може и не сме да престане. Демократска странка Србије се отворено супротставља овом срамном споразуму и стаје на страну свог народа који се на Косову бори за своју државу Србију.

 

 

 

ПРОТЕСТ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ, ПОНЕДЕЉАК 22. АПРИЛ 2013.

 

 

 Окупљање у 15.00 на Платоу испред Филозофског факултета, шетња до Владе Србије и предаја захтева у 15.30.

МИ СМО...

ВЕЋИ...и од тебе...

...мислим,овако...на слици...

Србија је парафирала "споразум" са Приштином...награда следи...

Срби са севера КиМ: Договор из Брисела за нас неће важити!

 

 

На заједничкој скупштини четири општине севера Косова и Метохије окупљени представници Срба поручили су да договори које Дачић направи у Бриселу нико нема намеру да прихвати!

 У Звечану је данас одржана заједничка седница четири скупштине општине са севера Косова и Метохије, на којој је присуствовао и Крстимир Пантић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Крстимир Пантић, али и саборци Двери са овог простора. Представници Срба на северу Косова поручили су данас државном врху да не потписује споразуме који су штетни за Србе и додали да нико од њих неће учествовати у спровођењу договора који су супротни Уставу Србије.

“Нико на северу Косова не жели да учествује у спровођењу евентуално постигнутог споразума у Бриселу. Нека (премијер Србије) Ивица Дачић дође, узме споразум који ће евентуално потписати у Бриселу и нека га заједно са (косовским премијером) Хашимом Тачијем спроведе на Косову”, Крстимир Пантић.

Пантић је на седници свих одборника са севера Косова у Звечану казао да се плаши да ће данашња рунда разговора Београда и Приштине у Бриселу бити “дан Д”.

Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток: "Александар Вулин нам је јуче рекао да ако се договор усвоји, он то нее прихватити и да ће се придружити на роду са Косова и Метохије". Ристић је додао да треба кренути у прикупљање потписа за референдум Косово или ЕУ. Ако већ режим нешто треба да да, нека да Дедиње за ЕУ, а не Косово.

1. Легитимно изабрани представници народа потврђују своје раније ставове и вољу грађана изражену Референдумом из фебруара 2012. године о неприхватању институција тзв. Репбулике Косово и одлучно изјављују да остају у саставу Репбулике Србије.

2. Српски народ и грађани Репбулике Србије су једини носиоци суверенитета и нико нема право да супротно њиховој вољи потписује споразуме и друга акта о успостављању власти непризнате државе тзв. Републике Косово на делу Републике Србије.

3. Одборници четири Скупштине општине доносе одлуку о прикупљању потписа ради расписивања Референдума у Репбулици Србији, на коме ће се грађани изјаснити да ли су за очување Косова и Метохије у саставу Репбулике Србије или за прихватање наметнутих услова ради добијања датума о почетку преговора за приступање Европској унији.

У Звечану, 19.04.2013.

Председник Скупштине општине:

Косовска Митровица: Ксенија Божовић
Звечан – Момчило Гвоздић
Зубин Поток – Стеван Божовић
Лепосавић – Славко Стефановић

СРБИЈА И "ДАТУМ"...

Сергей Стороженко и Люсьен - Каштановые пряди (2013)

 

 

 01. Меня ищут менты
02. Каштановые пряди
03. Венчаны на небесах
04. Без тебя я просто умру
05. Стопарики
06. Сделай мне приятно
07. Мост калиновый
08. Водка
09. Новогодний хит
10. Девочка из Ханты-Мансийска
11. Вопрос
12. Конфеточка

Линк :

http://u1325253.letitbit.net/download/92094.9a9d5592b3a1a4ae57dd740c1619/Storozhenko_Lyusen_-_Kashtanovye_pryadi_2013.rar.html

Алексей Архиповский - Дорога домой (2013)

 

 

 1. Intro (14:02)
2. Vanya (4:06)
3. Beauty (8:56)
4. Insomnia (7:20)
5. Cheloveche (14:13)
6. Rain (8:54)
7. Road Home (5:21)
8. Eastern (5:14)
9. Cinderella (7:28)

Линк :

http://dfiles.ru/files/wv4cwsm3c

Сергей Матвеев - Где любовь живёт (2013)

 

 

 01. Старый двор
02. Океан любви
03. Рейс 19-03
04. Прощай, Париж
05. Хочу в Анапу
06. Осени начало
07. Никогда не проси
08. Не нужно слов
09. Где любовь живёт…
10. Путешествие
11. Счастье
12. Жаль, что не сказал
13. Я ждал тебя

Линк :

http://u1325253.letitbit.net/download/26636.2cc2b0f387aadbe03cb7a53e5562/Matveev_-_Gde_lyubov_zhivyot_2013.rar.html

Ника Ратомская и Мантра - Не рок-н-ролл (2013)

 

 

 01. Весна
02. Папины дочки
03. Эндорфины
04. Дура
05. Когда зима
06. Дай мне свою руку
07. Русская рулетка
08. Министерская должность
09. Гарри Поттер жив
10. Просто будь со мной
11. Мастер есть в каждом из нас
12. Не рок-н-ролл
13. Отпусти меня с моим ветром 

Линк :

http://u25037731.letitbit.net/download/30264.3b891b87fc348da090ee13e81cc9/Nika_Ratomskaya_i_Mantra_Ne_rok-n-roll_2013.rar.html