Леонид Решетников: Евроазијска унија као алтернатива ЕУ

 

- Евроазијски савез јесте иницијатива чији је циљ обједињавање бивших совјетских република у један јединствени економски простор. Међутим, он је направљен и као алтернатива за друге земље источне Европе, попут Србије, Бугарске или Чешке. Питање је да ли Србија жели да купи карту за „Титаник“ Европске уније, или да проба чамац Евроазијске уније, јер, као што знамо, „Титаник“ можда изгледа гламурозније, али сасвим сигурно га чека ледени брег, док ће чамац можда и да остане на површини - рекао је директор Руског института стратешких истраживања др Леонид Петрович Решетников на предавању које је организовао Центар за руске студије на Филозофском факултету у Београду.

Он је констатовао да се садашња руска политика базира на чврстој сарадњи са три међународна фактора, Немачком, која је важан спољнотрговински партнер Русије и земља за коју је највероватније да ће преживети економску кризу у ЕУ, затим са Кином и осталим земљама западног Пацифика попут Тајланда, Вијетнама и Јужне Кореје, и земљама БРИКС-а, у којима су уочљиви кораци који су, премда спори, изузетно позитивни.

Када је у питању политика САД у односу на Русију, Решетников је рекао да нема никакве сумње да ће Русија у америчким очима увек бити конкурент којег треба поразити или макар изоловати.

- За САД је апсолутно небитно да ли у Русији влада комунизам, монархија, демократија или нешто друго, што се дало видети и из скорашње изјаве Хилари Клинтон која је отворено рекла да се не сме дозволити поновно стварање Совјетског Савеза путем Евроазијске уније – истакао је Решетников, додавши да се управо из тог разлога тренутно врши огроман притисак на Украјину да му не приступи, мада су сличним притисцима изложене и друге земље.

Решетников је додао да Русија у овом тренутку није у стању другачије да помогне Србији него нуђењем разних економских пројеката попут „Јужног тока“ и сличних, јер се на тај начин обезбеђује трајније руско присуство у будућности.

- Руски народ је увек био спреман да помогне Србији, и кроз 19. век, у Првом и у Другом светском рату, па чак и деведесетих година када је у сваком руском министарству било по неколико америчких консултаната за које се касније испоставило да су били шпијуни, и та подршка се неће лако променити – рекао је Решетников, закључивши да одлуку о даљем политичком позиционирању Србије треба да донесе само српски народ.

- Конузин је рекао да Руси не треба да буду већи Срби од Срба, а тиме је хтео да каже да ће Русија увек подржати сваку одлуку Србије. Ми знамо да странке које су сада на власти у Србији нису русофилски орјентисане, него да се само тако представљају. Али, битно је да ли српски народ жели да се придружи евроазијском интегративном процесу или не – нагласио је Решетников, додавши да је свестан тога да су српски медији и многе НВО под јаким утицајем америчког и немачког капитала.

- Ми не можемо да кажемо Американцима или Немцима да престану да финансирају медије у Србији, јер они то раде и у Русији. И код нас постоје они који верују тим медијима и њиховим порукама, али већина народа се одлучила за другачије виђење и подржава стварање јединственог економског простора који би објединио све Русе. Главна ствар је дух народа, а не шта нечији медији или организације говоре. Када је тај дух присутан, све је могуће – закључио је Решетников.

Предавању је присустовало око стотинак људи, махом студената, који су излагање пропратили бурним аплаузом.