Сведочење из прве руке: Шта се заиста дешавало у Обреновцу?

 

 

 Новинарка Бојана Анђелић провела је скоро два дана заробљена у поплавама у Обреновцу. Читав један дан нико им није пришао у помоћ

 

Безбрижно је отишла на спавање у четвртак, јер Обреновац није био споменут као критична тачка, у вестима које је гледала, испричала је.

Како је рекла, сирена која је пуштена из ватрогасног дома се јако слабо чула, и могли су је чути само људи у центру града.

„Сирена се јако слаба чула у 5 сати и то је моменат када ја излазим на прозор и видим воду, на паркингу… У том тренутку нико не би помислио да би та вода могла да нарасте на 2, 3 негде и пет метара…као што се касније и десило.“

Она је испричала да су станари њене зграде сви изашли на паркинг, да препаркирају аутомобиле и вратили се у станове, и да је у то време њима вода била до чланака.

Анђелићева је оценила да би у Обреновцу био хаос да су се четири сата пре тога чуле сирене и да је наложена евакуација.

 „Мислим да би то био страшан хаос…Евакуација је била важна за људе који живе у нижим спратовима, у кућама, у насељима која су највише погођена – Великом Пољу, Белом Пољу, Шљивици… Међутим, МАГ је њих информисао о томе, али нису имали толико времена за евакуацију колико је речено“.

„Провели смо 48 сати тако изоловани, и срећом, станари моје зграде нису били паничари, па смо се добро организовали да поделимо залихе воде и хране“, прича нам.

„У 5х ујутру, 5.30, вода је до чланка, и онда је почела само да расте… Чујете само хук воде, који не стаје…У неверици сте, приземље је поплављено, ми смо сви стајали на степеницама и пратили воду, комшије из приземља су прешле на више спратове…“

„Били смо без струје, без воде, мобилни телефони нису функционисали, тешко се успостављала веза са било ким… Дакле, то је петак ујутро… Слушате вести на радију да стиже помоћ, али ви не видите ниједан чамац… Али страшно је кад схватите да је дошла ноћ, а да вама нико није ни пришао, ни да вам донесе воду… Јави се осећај да нема никога, а у позадини чујете само хук воде која не стаје…“

Она је рекла да је помоћ стигла у суботу ујутро, око 10 сати… „Донели су нам воду и храну, воду и хлеб, преко терасе и прозора дају нам пакет, па ми дајемо другима у згради…Рекли су нам: не брините, останите ту, ту сте најстабилнији… То и јесте било тако, јер су то добре зграде из седамдесетих… Онда су, након тога, у насеље почели да долазе чамци…“

Она је рекла да су на кровове зграда људи стављали беле чаршаве, како би тиме дали сигнал да им треба помоћ, али и „да не види да је то дало неке резултате“. Онда су чамци пролазили, а да нам са њих ништа нису говорили, прича она и додаје да су тек нешто пре поднева у суботу дошли по децу и мајке. „Деца су евакуисана између 11 и 12 сати у суботу, а ми око 16.30 по подне, а људе је страх стигао тек када су изашли“, прича додајући да је вероватно постојало приоритетнијих места за евакуацију.

Бојана Анђелић је раније писала о насипима, колико се улаже у њих, да ли се улаже… Каже да је разговарала с многима од надлежних и да су сви они говорили да имају проблем, али је основни проблем недостатак пара… „То ми сада апсолутно није довољан изговор“.

„Прво смо били тужни, а сада смо и љути„, прича нам о својим осећањима, након свега што је са својом породицом и суграђанима преживела. „Видим да многи окривљују локалну власт, а она је на крају хијерархије. Прво иду Србијаводе, Београдводе, Сектор за ванредне ситуације, Град Београд, па тек на крају општина Обреновац…“

 

 

А како је закључила, Колубара је претходно скренула пажњу на себе када је поплавила градове не тако далеко од Обреновца.

 

 

Проблем је био, како је рекла, и у џаковима у Обреновцу. Млади људи су дошли, да помогну у одбрани, али било је на почетку само 100 џакова.

Извор: Б92