Песни о любви для женщин. Праздничный выпуск (2013)

 

 

 01. Леонид Портной - Радость Моя
02. Владимир Тиссен - Любимая
03. Михаил Шуфутинский - Глаза В Глаза
04. Паради Сергей - Такая Женщина
05. Андрей Бандера - Огонек любви
06. Забелин - Подожди Немножко
07. Виктор Королев - Карие Глаза
08. Паради Сергей - Твоя Любовь
09. Владимир Белозир - Без Тебя
10. Виктор Калина - Стихи На Снегу
11. Валерий Ермаков - Милая Моя,Поверь
12. Стас Михайлов - Ты Одна
13. Валерий Палаускас - Не Скучай, Калина
14. Игорь Буржуй - За Милых Дам
15. Алексей Хлестов - Люблю Тебя До Безумия
16. Александр Сотник - Плакало Сердечко
17. Николай Озеров - Только Ты
18. Мухтар Хордаев - Если Нет Тебя
19. Валерий Курас - Пьяные Глаза
20. Слава Бобков - Любимая
21. Ян Райбург - Дарите Женщинам Цветы
22. Михаил Французов & Аюб Сабэ - Милая Моя!
23. Вячеслав Корецкий - Ты Самая Обалденная
24. Михаил Шелег - За Тебя
25. Олег Алябин - Сладкая Женщина
26. Леонид Портной - Кто Тебя Создал Такую
27. Валерий Курас - Самая Любимая
28. Александр Шапиро - Вечная Любовь
29. Александр. Серов - Я люблю тебя до слез
30. Mr. Bleden - Ты, Ты, Ты
31. Александр Шапиро - Белые Цветы
32. Олег Лифановский - Милая Женщина
33. Сергей Дымов - Ты Как Океан
34. Игорь Латышко - Я Тебя Люблю
35. Олег Лифановский - Я От Тебя Балдею
36. Генадий Либгардов - Моя Ты Королева
37. Сергей Сидель - Ты Такая Весенняя
38. Алексей Александрин - Для Тебя Одной
39. Влад Забелин - Милая, Любимая, Родная
40. Виктор Горст - Юля-Красотуля
41. Сергей Любавин - Любовь Моя
42. Алексей Брянцев - Я Ждал Тебя Миллионы Лет
43. Александр Стволинский - Женщина Любимая Моя
44. Михаил Бублик - Вместе Мы Обязательно Будем
45. Стас Михайлов - Родная
46. Валерий Палаускас - Моя Любовь
47. Сергей Волоколамский - Дорогая Моя Жена
48. Алексей Брянцев - Мне Не Хватает Твоих Глаз
49. Юра Магомаев - Я Тебя Найду
50. Геннадий Витер - За Любовь Твою
51. Александр Шапиро - Женщина Любимая
52. Артур - Забыть Нельзя
53. Юрий Руденко - Любимая
54. Петр Черный - Я Тебе Дарю
55. Валерий Леонтьев - Не Уходи
56. Сергей Куренков - Я Тебя Рисую
57. Игорь Колюха - Красивая
58. Алексей Брянцев - Я Все Отдам За Твою Любовь
59. Паради Сергей - Золотая Ты Моя
60. Евгений Алтайский - Женщина Любимая
61. Олег Шак - Моя Любимая Жена
62. Александр Шевченко - Подумать О Тебе
63. Алексей Порхачев - Любимая
64. Иван Лови - У Любви Глаза Твои
65. Ян Райбург - Женщина Моя
66. Евгений Росс - Милая, Единственная, Нежная
67. Александр Шапиро - Тебе Не Убежать От Моей Любви
68. Олег Гаврилюк - Я Тебе Позвоню
69. Александр Блик - Огонь Любви
70. Группа Пм - Самая Любимая
71. Сергей Славянский - Любимая Женщина
72. Иван Смелик - Если Бы Ты В Меня Влюбилась
73. Александр Юрпалов - Одну Женщину Люблю
74. Евгений Зима - Где Же Ты, Моя Родная
75. Игорь Пермский - Я Боюсь В Тебя Влюбиться
76. Виктор Калина - Небесная Икона
77. Олег Алябин - Любимая жена
78. Сеня Кривой - Где Же Ты Родная
79. Жорa Затонский - Королева Затона
80. Вадим Тирольский - Милая Моя
81. Александр Шапиро - На Другой Стороне Земли
82. Владимир Захаров - Позволь Тебя Любить
83. Сергей Любавин - Украду Тебя
84. Алексей Порхачев - Тебе Одной
85. Забелин - Не Забуду Никогда
86. Забелин - Милая, Любимая, Родная....
87. Юрий Брилиантов - Милая Женщина
88. Андрей Бандера - Любимая
89. Рождество - Твои Глаза
90. Дмитрий Юрич - Самая Нежная
91. Ян Райбург - А Я Дарю Тебе Цветы
92. Олег Бухарцев - О Тебе
93. Игорь Кандур - Только Ей Одной
94. Рома Заря - Нежная
95. Стас Михайлов - Королева Вдохновения
96. Владимир Захаров - Я Любви Бокал Наполню
97. Арсен Петросов - Не Уходи
98. Сергей Сердюков - Одна На Всей Земле
99. Зиновий Бельский - Я Не Могу Без Тебя
100. Виктор Королев - За Твою Красивую Улыбку

Линк :

http://u732900.letitbit.net/download/20370/13654.11cdc7b1c531f2ac3901db334406/PesLubZhenPrazdVip.rar.html

Pirate Bay коначно на сигурном

 

 

А Америци :

КОСОВО ИЛИ ЕВРОПСКА УНИЈА

НЕМА ДИЛЕМЕ !!!

Благо Србији са оваквим председником...

"Ми, по Уставу, не бисмо смели да препознајемо Косово као некакву специфичну територију изван аутономије, али смо у Резолуцији предвидели, рачунајући да ће нам грађани то одобрити кроз промене Устава, зато што су наши грађани спремни да се тај проблем једном коначно реши", објаснио је Николић.

 

Није јасно,после ове изјаве,на који се Устав Србије односила заклетва коју је као председник дао...на онај по коме "не би смели" или на онај по коме "ћемо одборити" !!!

У сваком случају - производња "Томоваче" му боље стоји од председниковања.

Благо Србији с таквим председником !!!

Цвет граната / Саят-Нова (1968) ДВДРип

Год выпуска: 1968

Страна: СССР (Арменфильм)

Жанр: Киноповесть

Продолжительность: 74мин

Режиссер: Сергей Параджанов

В ролях: 

Софико Чиаурели, Георгий Гегечкори, Авет Аветисян, Спартак Багашвили, Медея Джапаридзе, Оник Минасян, Мелкоп Алекян

Описание: 

"Было такое время: поэтическое — в широком смысле — кино множилось на киностудиях Украины и Грузии. Во второй половине 60-х возникли неожиданные проблемы с реализмом. Социально-политический курс менялся в очередной раз. Пришло время эзопова языка. То Михаил Коцюбинский («Тени забытых предков»), то Важа Пшавела («Мольба»), а то — Нико Пиросманашвили («Пиросмани») вдохновляли постановщиков. На студии «Арменфильм» Сергей Параджанов обратился к личности средневекового армянского поэта Саят-Нова, творившего на армянском, грузинском и азербайджанском языках.

Первоначально фильм назывался по имени главного героя. Однако картина вызвала неприязнь и непонимание кинематографических чиновников. Если в «Мольбе» повествовательное начало смутно угадывалось, то здесь ничего, кроме изысканного маньеризма, орнаментальности и декоративности чиновникам обнаружить не удалось.

Все же картина нашла множество поклонников в среде художественной элиты Советского Союза. Ее вопиющая неангажированность, бесконечная свобода, изобразительное великолепие справедливо восхищали. Картину решили спасти. Ответственную операцию вызвался сделать Сергей Юткевич, поощрявший формальный поиск. Он перемонтировал фильм, выстроив некоторую смысловую последовательность эпизодов-миниатюр, подтянув его к традиционной кинобиографии, насколько это было возможно.

Кроме того, каждому эпизоду были предпосланы титры на русском языке: название и достаточно неуклюжий перевод четверостишия Саят-Новы. Картину переименовали в «Цвет граната». Налицо, таким образом, попытка превратить радикальный авангард в набор квазиэтнографических зарисовок. Начиная с заглавия, вызывают поэтическое умонастроение. Зрители должны были расшифровать авторскую идею по аналогии с «золотом берез» или «рябиновым пожаром».

Абсурд ситуации заключался в том, что широкий зритель, к которому по наивности или глупости подтягивали картину, не стал бы смотреть такое ни при каких обстоятельствах. «Искусство должно быть понятно народу» — ленинская сентенция не давала покоя культурным функционерам. В результате фильм пострадал. Чуть позже пострадал и режиссер, надолго отлученный от работы и свободы.

Но даже в нынешнем виде «Цвет граната» — уникальный культурный феномен. Параджанов разрушил наррацию, предложив вместо «интересной истории» набор живописных шедевров, открыток. Впрочем, подобная трактовка недостаточна. Ведь «открытки» существуют здесь во временном единстве, а декоративное пространство картины, образованное коврами, средневековой архитектурой и актерами в причудливых одеждах, демонстративно отчуждено от унылой, серой, некиногеничной советской действительности.

В контексте отечественной кинопродукции, ориентированной на принцип социалистического реализма в ущерб «принципу удовольствия», «Саят-Нова» воспринимался как возможная альтернатива безобразию и страданию, а значит, как ВЫЗОВ и ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ПРОВОКАЦИЯ.

Неужели жизнь действительно бывает хороша собой? Бывает. Неужели борьба с врагами до последней капли крови — необязательна, а духовная работа — залог спасения и бессмертия? Конечно! Разве ковер, сотканный руками влюбленного в свое дело мастера, выше стенной газеты и партийного листка? Бывают и такие мастера! Жизнь застыла в этом упоительно красивом мире, словно заколдованная злым волшебником. Театр марионеток, парад масок.

Это — ДРУГОЙ мир. Самым обидным, самым пугающим в картине Параджанова было то, что мир этот никак себя не защищает, не обосновывает, не РАССКАЗЫВАЕТ. Он попросту существует, не суетясь, не объясняя собственной необходимости. Он не ищет опоры в морали, исторических коллизиях, социальном неравенстве, классовых битвах и т. п. Он не был даже антисоветским, существовал вне политики, утверждая единственную идеологию — идеологию гедонизма.

Стихи важны в этом мире не сами по себе, а как свидетельство красоты, документ, подтверждающий уникальный опыт инобытия. «Саят-Нова» — это аудиовизуальная ИКОНА. Она отсылает зрителя в иное пространство, в другие времена. Точнее, туда, где «времени не будет»...

Искать в «Цвете граната» традиционное кинематографическое содержание — занятие малопродуктивное. Картина неотчуждаема от советского кино, от советского периода истории, в том числе — от поисков отечественного киноавангарда 20-х. А раз так, полезно вчитать в нее человеческий опыт режиссера, «второго» режиссера, всех тех, кто с нею воевал или на нее молился. (Игорь Манцов)"

 Качество: DVDRip
Формат: AVI
Видео кодек: XviD
Аудио кодек: AC3
Видео: 640x480 (1.33:1), 23.976 fps, XviD Final 1.0.3 (build 37) ~2310 kbps avg, 0.31 bit/pixel
Аудио: 48 kHz, AC3 Dolby Digital, 2/0 (L,R) ch, ~256.00 kbps avg 

Култни филм Сергеја Параџанова који се не сме пропустити !

 

Линк :

http://rutor.org/torrent/229862/cvet-granata_sajat-nova-1968-dvdrip

Хрватски превод за ову верзију филма ( 2 ЦД са 23.976 фпс)

http://yadi.sk/d/cbcxGD-Q336Vv

Дворцы Крыма

 

 

Бахчисарай, Ханский дворец

Воронцовский дворец, южный фасад

Дворец Дюльбер в Мисхоре

Дворец Карасан

Дворец Кичкинэ

Дворец Эмира Бухарского

Ласточкино гнездо

Ливадийский дворец

Массандровский дворец

Массандровский дворец

Охотничий дом Юсуповых

Северный фасад Воронцовского дворца

Утес, дворец княгини Гагариной

Феодосия, дача Стамболи

Юсуповский дворец в Кореизе

У току је трећи светски рат

 

 Овог месеца навршава се 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ). Србија мора да памти и одаје почаст жртвама агресије НАТО међу којима су две трећине били цивили. Не сме да заборави ни огромна разарања, ни последице осиромашеног уранијума који наставља да узима свакодневни данак у животима људи. Агресија почива на лажима од којих је једна да је то била „хуманитарна интервенција“. Друга је да је агресију изазвао Слободан Милошевић.  Рамбује је био ултиматум САД гори од ултиматума Аустроугарске 1914. Захтеван је пристанак на капитулацију и окупацију целе СРЈ. Док се у име агресора понављају лажи о „хуманитарној интервенцији“, „плану потковица“, масакру у Рачку“, „колатералним жртвама“, Србија има још већу моралну обавезу да понавља и брани истину – да је агресија НАТО злочин против мира и човечности, да је то био освајачки рат, да су чланице НАТО прекршиле Повељу УН и основне норме права и морала, да су убиства деце, убиства цивила у Грделици, на мостовима у Варварину и Муринама, убиства запослених у медијима  – злочини у злочину.

Циљ лажи је да се се лидери НАТО оправдају за стравичне злочине које су починили, а да се жртве принуде да прихвате кривицу. Мало је оних који верују у лажи агресора. Чудно је и болесно да се адвокатима агресора даје толики простор и доминација у медијима. Чији су то медији, може ли се у  медијима у Србији обезбедити  „минутажа“ за интересе Србије?

Као озбиљан европски народ дужни смо да памтимо људске жртве у одбрани од агресора, у ратовима за слободу. Победи савезника у Првом и Другом светском рату српски народ дао је неизмерљив допринос. Победа над фашизмом и нацизмом је темељ и саме Европске уније у који су уграђене и огромне српске жртве. Србија не сме да дозволи да је данас било ко понижава и уцењује да би се примакла неком датуму и Европској унији, да би се одрекла Косова и Метохије!

 

 

Тешко ми је да замислим да се у Бриселу воде било какви преговори о компромисном решењу за Косово и Метохију, по најмање, преговори о статусу према Резолуцији СБ УН 1244. Бриселски „преговори“ нису ништа друго до технологија Запада – САД, В. Британије и Немачке – за изнуђивање једностраних уступака Србије и њихово претварање у документ изван и изнад Резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Србија у Бриселу нема шта да добије, има много тога да јој се отме. Датум је фатаморгана, мехур од сапунице. Мами-концесија.

Фаталне грешке

 

Прва је грешка што су разговори са колосека УН пребачени на колосек ЕУ. Србија је тиме саму себе лишила подршке Русије и Кине, као, верујем, и подршке већине несталних чланица Савета безбедности, отежавајући своју, а јачајући позицију Приштине. Тиме ништа не добија, а губи много? Шта се догодило са СФРЈ и СРЈ чији су проблеми „решавани“ искључиво на колосеку ЕУ? Да ли је стратегија „подели па владај“ напуштена са одласком Геншера и Солане, или је добила убрзање? Друга грешка је што је прихваћен „дијалог“ на највишем нивоу. То се у свету не ради. То је слично као када би голман на фудбалској утакмици изашао на центар да изведе почетни ударац остављајући небрањену капију за собом. Највиши нивои су последњи који преговарају. Кад врх погреши, нема тога ко ће га исправити. То је аксиом у међународном преговарању.

 

 

 Трећа је грешка веровање да у преговорима посредује Европска унија. У Бриселу није реч о преговорима, није реч о посредовању, нити је реч о улози ЕУ. У Бриселу одлучују САД, као највећа европска сила, Немачка, као друга, и В. Британија као трећа. Француска је активни посматрач. Присуство Рикера у Бриселу је израз одлучујуће улоге САД. Пристајање Србије на концесије које изнуђују ове силе, треба, поред осталог, да отклони нејединство унутар ЕУ у области спољне и безбедносне политике. Да релативизује, или сасвим уклони, несагласност Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра. Нешто слично као што је СФРЈ била натерана да својом судбином плати јединство ЕУ у Мастрихту. На страну што у Бриселу нико не посредује, већ САД, ВБ и Немачка, преко Ештонове, намећу своју вољу Србији. Без опасности да им се у то „мешају“ Русија, Кина или било ко други.

 

 

 Четврто, Тачи не преговара, не чини и неће чинити никакве концесије. Он зна да то није његов мандат. Његово је да одбија и чека да му западне силе формално предају резултате у виду признавања независности од стране Србије, што је више у интересу Запада, него и њега самог.  Да ли ће тзв. преговори довести до заједничке декларације, меморандума или формалног споразума о добросуседству, немешању и признавању суверенитета и територијалног интегритета „потписница“, или „страна“ није толико важно. Важна је суштина – признање независности Косова и Метохије од Србије. Говори се о гаранцијама које би пратиле „компромис“. Једнострани уступци Србије нису, нити могу бити компромис. Шта би онда уопште значиле гаранције – права, или само обавезе за Србију? Ко би их дао? Хоће ли Србија тражити да „компромис“ гарантује СБ УН, или ће се задовољити гаранцијама ЕУ, „квинте“? Какво је искуство Србије са гаранцијама западних сила до сада? Поштује ли Запад гаранције које је дао Србији (СРЈ), Републици Српској? Тражи се паковање које би једностране уступке Србије српској јавности представило као „компромис“. Тачију (читај – САД, ВБ, Немачка) није важна форма. „Преговори у Бриселу“ тешко да су у суштинском смислу било шта више од „креативне“ репризе Рамбујеа 1999. и Беча 2006-7.

 

Агресија 1999 – освајачки рат НАТО 

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година био је освајачки рат. Освајање Косова и Метохије био је непосредни циљ. Агресија је настављена разбијањем СРЈ, а данас се наставља и разбијањем Србије. Бриселски „преговори“ имају за циљ да консолидују циљеве агресије НАТО од пре 14 година. Ко сме и жели да види, закључиће да је САД, ВБ, Немачкој и Западу (читај НАТО и ЕУ) важније „независно Косово“ на челу са бившим вођом терористичке ОВК, него Србија. Жао ми је што вођство Србије не сме, или не жели да види да поменуте земље безобзирно понижавају Србију и српски народ и Србију. Не морамо добити ниједан датум, ниједно чланство, али бисмо морали да сачувамо једино достојанство, слободу и пријатеље који нас не уцењују и не понижавају.

Тачно је да је покрајина Косово и Метохија врло богата лигнитом и стратешким минералима као што су никл, злато и други неопходни за развој нових технологија и индустрија. Ипак, сматрам да је главни циљ освајања и отимања покрајине геостратешки – експанзија НАТО на Исток, према руским границама, успостављање база за контролу Каспијског басена, Кавказа и Блиског истока. Стратешки циљ је слабљење и разбијање Русије, овладавање богатствима Сибира. Оправдавање постојања НАТО после ере хладног рата и демонстрација САД да су и даље највећа европска сила без које је Европа немоћна – такође су били мотиви агресора.

Постоје документа која потврђују да је непосредни циљ САД био да се агресијом 1999. оправда  распоређивање америчких војних снага на Балкану и да се на тај начин исправи пропуст генерала Двајта Ајзенхауера током Другог светског рата. То објашњава подизање америчке војне базе „Бондстил“, код Урошевца, највеће у Европи, успостављање, после „Бондстила“ , три америчке војне базе у Бугарској, четири америчке војне базе у Румунији и многе друге. У Европи данас има далеко више страних војних база него у време врхунца хладног рата, надметања капиталистичког и „комунистичког“ система и постојања Варшавског пакта. Куда води и шта су циљеви милитаризације Европе данас?

Агресија НАТО 1999, и Американци то признају, била је потребна и као преседан за оружане нападе НАТО, или појединих њених чланица, без одлуке Савета безбедности УН, било где на планети, у било које време. Уследиле су као што је познато, оружане интервенције и агресије на Авганистан, Ирак, касније, на Либију, недавно, на Мали. У току је посредни (by proxy) оружани напад (преко терориста и најамника) на Сирију. Бивши командант НАТО за Европу, генерал Весли Кларк у интервју једној америчкој телевизији је потврдио да Пентагон има листу земаља против којих се планирају оружани напади, укључујући Иран.

Почетак трећег светског рата „ниског интензитета“

На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. Контрола стратешких путних праваца и тржишта такође је део исте стратегије. Било би превише поједностављено ако би се рекло да се ради о специфичним, или како то амерички стратези кажу, „уникалним“, случајевима. Иза „дрвећа уникалних случајева“ треба распознати „шуму“, односно, стратегију глобалне контроле богатстава на планети. У досадашњем току, рат се води на три континента. Са освајачким циљевима, „вољно“, или невољно, у том рату учествују НАТО, као највећи војни савез на свету, ЕУ која је прихватила стратегију НАТО, три од пет сталних чланица СБ УН, шест од осам чланица Г-8. Евентуално заоштравање светске кризе и настојања богатих да терет накнаде за своје губитке оружаном силом пренесу на друге делове света могло би досадашњој „шуми“ „уникалних“ ратова дати сасвим нове обрисе.

Из интервјуа Српској ТВ ЦГ, 1. март 2013.

  

Живадин Јовановић 

( Преузето са сајта НСПМ )