четвртак, 28. новембар 2013.

Дневник путешествия в Московию (1698 и 1699 гг)

 






































 

М.И. Глинка - Руслан и Людмила

 

 

 

 

 


Исполнитель: Хор и оркестр Большого театра, дир. К. Кондрашин



Либретто М. И. Глинки и В. Широкова, при участии Н. Маркевича, Н. Кукольника, М. Гедеонова. По одноименной поэме А. Пушкина

Светозар, великий князь киевский - В. Гаврюшов,
Людмила, его дочь - В. М. Фирсова,
Руслан, киевский витязь, жених Людмилы - И. И. Петров,
Ратмир, князь хазарский, жених Людмилы - Е. Вербицкая,
Фарлаф, витязь варяжский, жених Людмилы - А. Кривченя,
Горислава, пленница Ратмира - Н. И. Покровская,
Финн, чародей - Г. М. Нэлепп,
Наина, колдунья - Е. Корнеева,
Баян, певец и гусляр - С. Я. Лемешев,
Голова - хор басов,
Черномор, злой волшебник - без слов.
Витязи, бояре, сенные девушки, рабы черномора, карлики, ундины и др. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

среда, 27. новембар 2013.

Ренесанса усташтва у Хрватској

 

 






Покренута петиција за избацивање Хрватске са Мундијала

 

 

Како преноси хрватска агенција Хина, петицију је покренула организација Нефеш Хаја, која се писмом обратила и Међународној фудбалској федерацији (ФИФА). Писмо је објављено на енглеском и српском језику, на ћирилици, а потписала га је Мира Јовановић.

- Доста је било. Шимунић је четири пута рекао "За дом", а публика је одговорила "спремни" - фразу која је била поздрав током Другог светског рата, за време усташког про-нацистичког режима. Замислите да неко из немачке репрезентације у Берлину изговори "Зиг хајл". Био би то велики скандал и свет би веровао како се враћа у време нацизма - каже се, између осталог, у писму.

Организација Нефеш Хаја захваљује се ФИФА што је покренула дисциплински поступак против Шимунића и још једном затражила од међународне фудбалске федерације да одлучно реагује против расизма и говора мржзње. Ова оргаизација тражи да ФИФА размисли о искључењу Шимунића и Хрватске са Мундијала у Бразилу 2014.
Петицију за избацивање Шимунића и Хрватске са СП је до јуче потписало 4.000 људи. Шимунић је после утакмице баража против Исланда пре осам дана извикивао усташки поздрав, што је публика прихватила и скандирала заједно са њим.

Усташки режим је под озлоглашеним поздравом "За дом спремни" починио нечувене злочине над Србима, Јеврејима, Ромима и Хрватима антифашистима током Другог светског рата, када је у концентрационим логорима у Хрватској побијено на стотине хиљада недужних жртава.  

Јавно тужилаштво Хрватске је због ширења расне мржње казнило Шимунића са 3.200 евра. Шимунић је свој поступак покушао да одбрани "љубављу према домовини". ФИФА је покренула дисициплински поступак и саопштила да ће ускоро објавити резултате истраге.



ПРИДРУЖИТЕ СЕ !!!



ПОТПИШИТЕ ОВУ ПЕТИЦИЈУ !!!



ПОКАЖИТЕ ДА ВАМ ЈЕ СТАЛО !!!



Линк :  



Валерий Коровин - Удар по России. Геополитика и предчувствие войны (2013)

Прошлое России — отвергнуто, настоящее — невыносимо, будущее — непредсказуемо. Нынешний неопределенный статус России — это и есть главная угроза потери ею своей идентичности и суверенитета. В такой ситуации удар по России возможен, утверждает автор книги, известный геополитик и евразиец Валерий Коровин.

Непоследовательность действий России позволила США разгромить Сербию, вторгнуться в Афганистан, Ирак, Ливию, лишить суверенитета Египет, взорвать Сирию и присутствовать на Кавказе, неумолимо продвигаясь к нашим границам. Против России используется "стратегия анаконды" — постепенного "удушения", и она близка к завершению. 

Книга-предупреждение Валерия Коровина написана ярко и аргументированно. По сути, автор утверждает, что Третья мировая война уже идет, и конечной целью главного агрессора — США — является Россия. При этом автор не исключает и прямого военного удара по территории России, описывая ход возможной военной операции и ее последствия. Хочется верить, что в своих мрачных прогнозах он ошибается…







СВИМА КОЈИ ДОВОЉНО ВЛАДАЈУ РУСКИМ ЈЕЗИКОМ САВЕТУЈЕМ ДА ПРОЧИТАЈУ ОВУ КЊИГУ !


Књиге садржи детаљну анализу онога што је Русија на глобалном плану чинилa,што чини и што би требала да чини у будућности.Посебно добро је обрађено питање распада Југославије,НАТО бомбардовање и Косово. 


Књига је у пдф. формату.


понедељак, 25. новембар 2013.

Украјина и ЕУ

 

Трошкови евроинтеграције „већи од добити“

 

Одлука Кијева да причека са потписивањем споразума о асоцијацији са ЕУ изазвала је буру негодовања у европским структурама, али реално гледано постоји читав комплекс економских и политичких фактора који су приморали председника Виктора Јануковича да не жури са евроинтеграцијом. 

 


Испоставило се да су нови односи са ЕУ сувише скупи за Украјину.
Раније је премијер Николај Азаров изјављивао да ће Украјину много коштати асоцијација са ЕУ, јер би само на увођење технолошких стандарда Европске уније Кијев морао да потроши од 100 до 160 милијарди евра у наредних десет година. Украјина за то нема новца.

У опасности је била и трговина. Откако је активиран процес евроинтеграције обим извоза из Украјине у Русију је опао за 25%, саопштио је за издање „Газета.Ru“ Олег Ногински, председник управе украјинске асоцијације „Снабдевачи Царинске уније“.



„Страдала су сва предузећа на југоистоку земље“, жали се Колесниченко, посланик Врховне Раде из Партије региона која подржава председника. Почев од августа ове године Украјина сваког месеца губи 15-20 хиљада радних места. Промет робе у истом периоду мањи је за 30-40 милијарди гривни, изјавио је потпредседник владе Украјине Јуриј Бојко.

Москва смарта да ће зона слободне трговине између ЕУ и Украјине нанети ударац руској економији. Русија ће у том случају бити принуђена да уведе јединствену царинску тарифу и пооштри правила царинске контроле како би заштитила унутрашње тржиште од реекспорта робе из Европе и Турске. Сада се за све производе из Украјине (осим белог шећера) примењује поједностављени царински поступак и нулта стопа царине.
Раније су украјински медији саопштавали да ће потписивање споразума о асоцијацији донети Украјини 487 милиона евра, а Европи 391 милион евра, али те бројке су биле неосноване и појавиле су се у оквиру медијске кампање коју је финансирала ЕУ.
Присталице Царинске уније наводе конкретније бројке. „Придруживањем Царинској унији Украјина би годишње уштедела од 6 до 9 милијарди годишње само на укидању увозних и извозних царина за нафту и гас, док би олакшани пласман украјинске робе на тржиште Царинске уније донео украјинској економији још 2-3 милијарде евра“, сматра Ногински.

За Украјину је гас најболније питање. Украјина може да рачуна на озбиљно снижење цене само у случају интеграције са Русијом. У том случају ће она добити гас по унутрашњој цени, исто као Белорусија (170-180 долара за хиљаду кубних метара), а томе треба додати и транзит кроз украјинску територију.

Олег Ногински сматра да украјински произвођачи приликом ступања у Царинску унију могу да конкуришу и у продаји оружја руској армији, а у ту сврху ће до 2020. из буџета Русије бити издвојено 600 милијарди евра. „Сада украјински оружари могу да покрију 40% тих потреба, што значи да украјинска економија у наредним годинама може да заради 200 милијарди евра“, каже шеф „Снабдевача Царинске уније“. Помоћник председника РФ Сергеј Глазјев израчунао је да ће ступање у Царинску унију обезбедити Украјини побољшање трговинског биланса на 10 милијарди долара годишње. Полазећи од таквог прорачуна, Украјина ће до 2030. добити додатних 7% бруто домаћег производа, тј. 220 милијарди долара.





Није све у економији


Кијев се пре свега позива на објективне економске интересе, али одустајање од евроинтеграције има и озбиљну политичку позадину. Европски парламент је још крајем 2011. усвојио резолуцију која недвосмислено упућује на то да ослобађање Јулије Тимошенко није једини услов за потписивање споразума о асоцијацији између Украјине и ЕУ. Услов је и то да јој се после ослобађања омогући учешће на будућим председничким изборима.

Међутим, ни владајућа партија ни опозиција нису заинтересоване за повратак Тимошенкове у политику. У Украјини је свима јасно да се Јулија Тимошенко ни случајно неће вратити у затвор близу Харкова уколико јој се дозволи лечење у иностранству.


Чак и ако Тимошенкова не би могла да учествује у изборима, она је у стању да озбиљно утиче на њихов резултат. То никако не одговара Јануковичу и може да пољуља лидере парламентарне опозиције: Арсенија Јаценка („Батикившчина“), Виталија Кличка („УДАР“) и Олега Тјагнибока („Свобода“). Свако од њих види себе као главног кандидата опозиције и схвата да би чак и посредно учешће Јулије Тимошенко у председничкој кампањи могло свима да помрси конце.

Константин Затулин, шеф московског Института за проучавање Заједнице независних држава, сматра да „украјинска елита почиње да схвата“ какве компликације могу настати уколико „дружење“ са Бриселом буде озакоњено. „Сви говоре о случају Тимошенко“, истиче Затулин. По његовом мишљењу, Кијев је схватио забринутост Европе за бившу премијерку као жељу Брисела да добије „свог“ кандидата на изборима 2015, и то „кандидата са ореолом мученика и великим шансама за успех, кандидата који ће заменити недовољно ‘окретног’ Виктора Јануковича“, наглашава Затулин.

Европа је, по Затулиновом мишљењу, покушала једним потезом да убије две муве: да одвоји Украјину од Русије, тј. да осујети њено могуће придруживање Царинској унији, а успут још и да се покаже као благородна заштитница идеала. „Као што често бива, нису убили ниједну“, ироничан је политиколог. „Европски емисари су напросто претерали“.



Они су знали како се правилно улази у Европску унију...



 Моја Лена 2020.године