Украјина и ЕУ

 

Трошкови евроинтеграције „већи од добити“

 

Одлука Кијева да причека са потписивањем споразума о асоцијацији са ЕУ изазвала је буру негодовања у европским структурама, али реално гледано постоји читав комплекс економских и политичких фактора који су приморали председника Виктора Јануковича да не жури са евроинтеграцијом. 

 

Испоставило се да су нови односи са ЕУ сувише скупи за Украјину.

Раније је премијер Николај Азаров изјављивао да ће Украјину много коштати асоцијација са ЕУ, јер би само на увођење технолошких стандарда Европске уније Кијев морао да потроши од 100 до 160 милијарди евра у наредних десет година. Украјина за то нема новца.

У опасности је била и трговина. Откако је активиран процес евроинтеграције обим извоза из Украјине у Русију је опао за 25%, саопштио је за издање „Газета.Ru“ Олег Ногински, председник управе украјинске асоцијације „Снабдевачи Царинске уније“.

„Страдала су сва предузећа на југоистоку земље“, жали се Колесниченко, посланик Врховне Раде из Партије региона која подржава председника. Почев од августа ове године Украјина сваког месеца губи 15-20 хиљада радних места. Промет робе у истом периоду мањи је за 30-40 милијарди гривни, изјавио је потпредседник владе Украјине Јуриј Бојко.

Москва смарта да ће зона слободне трговине између ЕУ и Украјине нанети ударац руској економији. Русија ће у том случају бити принуђена да уведе јединствену царинску тарифу и пооштри правила царинске контроле како би заштитила унутрашње тржиште од реекспорта робе из Европе и Турске. Сада се за све производе из Украјине (осим белог шећера) примењује поједностављени царински поступак и нулта стопа царине.

Раније су украјински медији саопштавали да ће потписивање споразума о асоцијацији донети Украјини 487 милиона евра, а Европи 391 милион евра, али те бројке су биле неосноване и појавиле су се у оквиру медијске кампање коју је финансирала ЕУ.

Присталице Царинске уније наводе конкретније бројке. „Придруживањем Царинској унији Украјина би годишње уштедела од 6 до 9 милијарди годишње само на укидању увозних и извозних царина за нафту и гас, док би олакшани пласман украјинске робе на тржиште Царинске уније донео украјинској економији још 2-3 милијарде евра“, сматра Ногински.

За Украјину је гас најболније питање. Украјина може да рачуна на озбиљно снижење цене само у случају интеграције са Русијом. У том случају ће она добити гас по унутрашњој цени, исто као Белорусија (170-180 долара за хиљаду кубних метара), а томе треба додати и транзит кроз украјинску територију.

Олег Ногински сматра да украјински произвођачи приликом ступања у Царинску унију могу да конкуришу и у продаји оружја руској армији, а у ту сврху ће до 2020. из буџета Русије бити издвојено 600 милијарди евра. „Сада украјински оружари могу да покрију 40% тих потреба, што значи да украјинска економија у наредним годинама може да заради 200 милијарди евра“, каже шеф „Снабдевача Царинске уније“. Помоћник председника РФ Сергеј Глазјев израчунао је да ће ступање у Царинску унију обезбедити Украјини побољшање трговинског биланса на 10 милијарди долара годишње. Полазећи од таквог прорачуна, Украјина ће до 2030. добити додатних 7% бруто домаћег производа, тј. 220 милијарди долара.

Није све у економији

Кијев се пре свега позива на објективне економске интересе, али одустајање од евроинтеграције има и озбиљну политичку позадину. Европски парламент је још крајем 2011. усвојио резолуцију која недвосмислено упућује на то да ослобађање Јулије Тимошенко није једини услов за потписивање споразума о асоцијацији између Украјине и ЕУ. Услов је и то да јој се после ослобађања омогући учешће на будућим председничким изборима.

Међутим, ни владајућа партија ни опозиција нису заинтересоване за повратак Тимошенкове у политику. У Украјини је свима јасно да се Јулија Тимошенко ни случајно неће вратити у затвор близу Харкова уколико јој се дозволи лечење у иностранству.

Чак и ако Тимошенкова не би могла да учествује у изборима, она је у стању да озбиљно утиче на њихов резултат. То никако не одговара Јануковичу и може да пољуља лидере парламентарне опозиције: Арсенија Јаценка („Батикившчина“), Виталија Кличка („УДАР“) и Олега Тјагнибока („Свобода“). Свако од њих види себе као главног кандидата опозиције и схвата да би чак и посредно учешће Јулије Тимошенко у председничкој кампањи могло свима да помрси конце.

Константин Затулин, шеф московског Института за проучавање Заједнице независних држава, сматра да „украјинска елита почиње да схвата“ какве компликације могу настати уколико „дружење“ са Бриселом буде озакоњено. „Сви говоре о случају Тимошенко“, истиче Затулин. По његовом мишљењу, Кијев је схватио забринутост Европе за бившу премијерку као жељу Брисела да добије „свог“ кандидата на изборима 2015, и то „кандидата са ореолом мученика и великим шансама за успех, кандидата који ће заменити недовољно ‘окретног’ Виктора Јануковича“, наглашава Затулин.

Европа је, по Затулиновом мишљењу, покушала једним потезом да убије две муве: да одвоји Украјину од Русије, тј. да осујети њено могуће придруживање Царинској унији, а успут још и да се покаже као благородна заштитница идеала. „Као што често бива, нису убили ниједну“, ироничан је политиколог. „Европски емисари су напросто претерали“.