Дан примирја у Првом светском рату - нови државни празник

 

 

Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова саопштио је данас да се ове године, први пут, као државни празник обележава 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату.

Према Закону о државним и другим празницима у Србији, пошто да 11. новембар пада у недељу, понедељак 12. новембар је нерадни дан, додаје се у саопштењу.

На основу наређења председника Србије, у част Дана примирја, 10. новембра у 16:00 часова са Савске терасе Београдске тврђаве биће изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Почасна артиљеријска паљба биће извршена уз највише војне почасти, уз интонирање државне химне Србије.

Изасланик председника Србије, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић положиће 11. новембра ловоров венац председника Републике на Гроб незнаног јунака.

Изасланик Владе Србије, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Драги Видојевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти која ће бити одржана 11. новембра крај Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату, додаје се у саопштењу.

 Србија ће 11. новембра први пут обележити нови државни празник - Дан примирја у Првом светском рату. У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918, по угледу на друге народе, на дан празника грађани Србије ће убудуће на реверима истицати значку која симоболизује победу у Великом рату - Наталијину рамонду.

Беџ који ће се, на предлог Владе Србије, убудуће носити сваког 11. новембра комбинација је легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Са ревера ће се на Дан примирја дичити љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено-црну траку.

Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.

 - Овај симбол носиће се на дан празника, али и у недељи која му претходи - објашњава за "Новости" Ивана Мркић Лекић, из Сектора за борачка питања.

- Прве беџеве добиће јавне личности и медији, а од следеће године биће дељени и грађанима на улицама и трговима, школама и факултетима, јавним предузећима.... Жеља нам је да овај симбол буде широко усвојен и да нас подсећа на херојску прошлост наше земље.

У Министартву кажу да је овај вид подсећања на Велики рат у складу са српским обичајима. Он се везује за традицију кићења сватова рузмарином или другим цвећем, али и ношења црне траке у време жалости.

Пригодни беџеви у знак одавања почасти страдалима у рату, али и поноса на војничке победе одавно постоје у другим земљама. У част победе у Првом светском рату Британци и грађани држава Комонвелта са поносом истичу значке у облику цвета булке. Дивљи мак подсећа их на поља Фландрије, где је према легенди изникао после битака у којима су пале хиљаде војника.

Слична традиција постоји и у Русији, где се на Дан победе у Другом светском рату истиче Георгијевска лента. Реч је о наранџасто-црној траци преузетој са Ордена светог Ђорђа. Ову значку, којом се одаје почаст страдалима у борби против фашизма, редовно прати реч "хвала" или "памтимо".