Књиге које препоручујем (14)

Јуриј Пољаков - Замислио сам бекство (1999)

Юрий Михайлович Поляков - Замыслил я побег... (1999)

Јуриј Пољаков, познати прозаист, публицист и драмски писац, филолог по образовању, рођен је 1954. године у Москви. Почео је да објављује седамдесетих година. Дебитовао је као песник, објавио је збирку песама Време долазака (1980). Почетком осамдесетих, био је уредник листа Московский литератор. Прославио се делима Сто дана пре наредбе (1980) – о нередима у војсци, и Изгред обласних размера (1981) – о нередима у комсомолу. Ове приповести, које је цензура забранила, објављене су тек у другој половини осамдесетих година, на страницама московског часописа Юность, а затим и као књига (1988). Одликовале су се крајње дозвољеном храброшћу (разобличавање и еротика), добрим познавањем „фактуре“ (типови циничних каријериста), разиграним, слободним стилом и разумљивим сижеом, што је и допринело великом успеху код читалаца.
После тога, уследили су наслови веома популарних дела Јурија Пољакова: Рад на грешкама (1986), Апотегеј (1989) Париска љубав Косте Хуманкова (1991), Демградић (1993), Јаре у млеку (1995), Од империје лажи до републике лагарија (Збирка чланака / 1997), Небо палих (1998), Порнократија (Збирка чланака / 1999), Замислио сам бекство (1999), Црвени телефон (2000), Цар-печурка (2005) драме: Халам-бунду, Контролни пуцањ и Афродитина лева дојка (2001), писане су у коауторству са режисером Станиславом Говорухином.
Огромна популарност, коју Јуриј Пољаков ужива код читалаца, резултат је његовог интересовања за нове појаве у свакидашњици Русије, која је у ситуацији краха не само старог друштвеног, него и других, пратећих система, а да још нису успостављени нови, неопходни системи – вредности, морала, итд. Надахнуто савременим дешавањима и такозваним „новим Русима“, Пољаковљево стваралаштво плени изразитим, необично живим карактерима својих јунака, до препознавања аутентичним животним приликама и широком лепезом хумора, којим је натопљено све – врцави смех до суза и цинизам до вриска су тако природно, готово урођено својство овога аутора. И све је код Пољакова – спонтано. Ненаметљива је ерудиција, која протиче глатко у нарацији – читалац који жели само збивање, може да је и не примети. А за оног ко жели више од лаког штива, ту су безбројне алузије и – интертекстуалност, или, како би то рекао сам Пољаков, „контекстуалност“ (Јаре у млеку).
Дела Јурија Пољакова су преведена на многе језике, адаптирана за позоришне представе, по њима су снимљени филмови, укључена су у програме школа и факултета. Он је, несумњиво, најпопуларнији писац у Русији. Његове књиге се штампају у највише поновних издања. Роман Јаре у млеку доживео је двадесет издања у Русији, а до сада је у Москви одиграно више од две стотине позоришних представа, а по овом роману је такође снимљен филм.
Јуриј Пољаков живи у Москви. Главни је уредник водећих књижевних новина у Русији Литературная газета.