Обележена годишњица Новосадске рације

 

 

 Град Нови Сад, Српска православна црква и Јеврејска општина јуче су заједно обележили 71. годишњицу Новосадске рације, трагичног догађаја у Другом светском рату у којем су мађарске окупационе снаге ликвидирале више од 4.000 цивила, углавном Срба, Јевреја и Рома. Поред бројних грађана, комеморацији су присуствовали и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, заменик премијера Републике Мађарске Тибор Наврачич, као и амбасадори Израела и Мађарске у Србији Јозеф Леви и Оскар Никовиц.

С брода Речне флотиле Војске Србије потпредседник владе Александар Вучић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић положили су венце у Дунав, који је ледених јануарских дана 1942. године постао масовна гробница Новосађана, док су представници Мађарске и Израела положили цвеће на споменик „Породица” на Кеју жртва рације.

Обраћајући се присутнима на кеју, градоначелник Новог Сада Вучевић је рекао да је рација од 21. до 23. јануара 1942. године била врхунац новосадске трагедије у којој су страдале читаве генерације, чији је једини грех био то што су били друге националности. Он је подсетио да је у овом граду и у априлу 1941. године убијено више од 700 грађана.

– Сећање Новог Сада на ове невине жртве никада неће престати. Аманет који су нам оне оставиле јесте да негујемо суживот – нагласио је Вучевић.

Молитвени помен настрадалима у име јеврејске заједнице одржао је врховни рабин Србије Исак Асиел, а у име СПЦ владика бачки Иринеј са свештенством ове епархије. Рабин Асиел је нагласио да проблеми с којима се свет и данас суочава не могу бити решени док постоји загађење у главама људи који верују да сила може донети добро.

„Јеврејин верује у моћ вере, наде има за све нас, само треба истрајати у тој вери”, поручио је Асиел, који је поменуо и жртве холокауста из Ниша, Бањице, Јасеновца, Старе Градишке, Ђакова, Пага, Брчког, Јадовна, Варшаве, Бергенбелцена, Аушвица, Треблинке, Дахауа...

  

Епископ бачки Иринеј је истакао да је историја најбољи судија и да су злочинци у историји увек остајали записани као злочинци, а њихове жртве као невине жртве.

– Живимо у свету у којем се не може искључити понављање оног што се десило на овом месту. Такав однос где лаж постаје истина, а рат мир, поред Срба још више су осетили Јевреји. Нажалост, и сада има оних који тврде да се холокауст није догодио, већ да су Јевреји то измислили – рекао је владика Иринеј.

Он је нагласио да Срби нису никада злочинце изједначавали с народом којем су припадали и навео имена појединих Мађара, попут Бајчи Жилинског, кога су фашисти пред крај Другог светског рата ликвидирали, јер је доследно указивао на стравичне злочине почињене у Новосадској рацији. Владика је истакао да је прошао период прећуткивања жртава рације (минимизирања у бившем комунистичком режиму) и да се данас може слободно говорити о приближно тачном броју жртава.

– Никада више рација неће бити забрањена и прећуткивана тема, већ ће бити оно што нас учи вери, нади и љубави – поручио је епископ Иринеј.

Ове године су први пут молитвеном помену код споменика на кеју присуствовали и представници Исламске заједнице у Србији. После комеморације, окупљени су у симболичном „Маршу живих”, отишли до новосадске плаже Штранд, на којој је током рације погубљено највише Новосађана.

Место стравичног масовног злочина на Штранду до сада ничим није било обележено, а од јуче се тамо налази спомен-плоча, чије су постављање иницирали Епархија бачка и Меморијално друштво „Рација 1942”. Владика Иринеј је обећао да ће наредне године на Штранду бити подигнут и достојан споменик.

НОВОСАДСКА РАЦИЈА

 Резня в городе Нови-Сад

 

Новосадска рација је назив за погром који су мађарски фашисти извршили над Србима и Јеврејима у Новом Саду од 21. до 23. јануара 1942. током Другог светског рата. За три дана рације у водама Дунава је нестало преко 1300 (2000) Новосађана.Поред Новог сада страдала су и села у околини попут Чуруг, Надаљ, Госпођинце, Шајкаша и Ђурђева и град Бечеј. Укупан број несталих током погрома је око 4500.

 

 

 Резня в городе Нови-Сад — военное преступление венгерских оккупантов против населения города Нови-Сад во время Второй мировой войны.
Резня был произведена в рамках антипартизанского рейда венгерской армии на юге Бачка. 1246 местных граждан (в основном евреев и сербов) были убиты с 21 до 23 января 1942 года войсками под командованием генерала Ференца. Тела убитых были брошены в реку Дунай.
Всего за время оккупации в городе Нови-Сад было уничтожено более 4000 человек из них 1250 евреев.

 

 

 Како је досада утврђено, у „рацији“ су учествовали: војска и жандармерија, мађарска државна краљевска полиција у Новом Саду, као и Мађари који су живели у Новом Саду.
У извршењу страховитог погрома највише су се ангажовале војска и жандармерија, које су се распоредиле у граду већ у рано јутро 21. јануара 1942. Покољима су руководили штабови појединих скупина, смештени у појединим мађарским кућама. Судбина Срба и Јевреја зависила је тако не само од мађарске војске и жандармерије, него и од самих суседа мађара, код којих је био штаб дотичне формације.
За спровођење „рације“ окупатор је изабрао је најкрволочније људе. На пример, ђак жандармеријске школе у Сексарду, Кењереш Јанош је рекао: „Убио сам 20 људи из Шосбергерове куће у Милетићевој улици. Убијање ми је причињавало задовољство, само ме је после мрзело да лешеве бацам у камион“. Кад су наочиглед мајке војници убили њено петоро мушке деце (од 15-28 година), мајка је у страховитом болу плакала. Један од убица, гурајући је кундаком, издрао се на њу: „Не смеш плакати“. Дана 23. јануара 1942. у стан Јована Татовића ушли су један жандарм, један жандармеријски поручник и један војник. Жандарм је ухватио домаћина, а официр је прислонио на ухо жртве цев револвера и опалио. Смртно погођен, човек је пао, а официр се искезио и задовољно рекао: „Лези сада, смрдљиви Раце“ (Рац је погрдни мађарски израз за Србе).
За безброј злочина извршиоци су одликовани „Крстом народне одбране“ (Немзетведелми Керест) и „Споменицом јужних крајева“ (Дел-видеки Емлекерем)