недеља, 20. јануар 2013.

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Ивица Дачић, председник Владе Србије

Столица у УН једини мотив за Албанце УН

 



Договор који је постигнут о наплати дажбина на административним прелазима је први важан корак ка успостављању аутономије Срба на Косову јер је основа сваке аутономије и финансијска. Европска унија ће формирати фонд који ће имати рачун у некој од комерцијалних банака и средства ће се уплаћивати на тај рачун и трошити искључиво за развој севера Косова.
Српски представник у фонду моћи ће да блокира сваку одлуку. Власти из Приштине у почетку нису ни хтеле да чују за то да средства не иду преко приштинског буџета и да није било Брисела не верујем да би пристали на ово што смо договорили, објашњава у разговору за „Политику” позадину бриселских разговора премијер Ивица Дачић.

Аутономија може да постоји само у оквиру независне државе? 

 

Јесам ли ја писао платформу? Ја сам ушао у игру у другом полувремену. Налазимо се у фази реализације споразума па и неких који су раније дефинисали Косово као посебну царинску територију. Уосталом и Цефта споразум је потписан тако да је Косово посебна царинска територија. Ја то сигурно нисам урадио. Такође нисам дефинисао да ће на административним прелазима бити цариници. Те приче немају везе са тренутном ситуацијом, назад не можемо, сада гледамо да извучемо све што можемо из ове ситуације каква јесте. Значи ми смо донели платформу у којој се каже да нећемо признати независност Косова, не говоримо о статусу, али смо сами предложили да се формира заједница српских општина. То није признање него организација власти на тој територији која је дефинисана и Резолуцијом 1244. Неке институције Србије које сада постоје морају да се трансформишу у институције заједнице српских општина.


Да ли ће неке институције државе Србије које сад постоје бити укинуте?

Неће бити демонтаже нити укидања тих институција. Ако уопште будемо постигли договор то би требало да буде трансформација тих институција и оне би требало да имају систем специјалних веза са Београдом. Са друге стране, ако не буде договора ми сигурно нећемо укидати неке институције, јер нема других. Када у Приштини говоре о демонтажи институција они мисле како да решимо питање суда у Митровици и питање полиције јер сматрају да ми имамо хиљаде људи који у оквиру полиције бораве на Косову. То није тачно. Србија нема свој безбедносни систем на Косову. Ми, међутим желимо да разговарамо о целовитом решењу, а то значи да када имамо заједницу општина треба организовати изборе за те легитимне органе власти у четири општине. Можда их буде и више тамо где су Срби већина без обзира на територијалну повезаност као што су Грачаница или Штрпце. У разради те варијанте остало је да се разговара које би то институције постојале као заједничке за све те општине, ко би руководио том заједницом, које би биле надлежности. То практично значи да би школе, болнице, инспекцијски послови, комунални систем били у њиховој надлежности. Посебно би се уредило какав би био њихов однос према властима у Приштини, а какав према Београду.

Шта се конкретно оваквим решењем мења у животу грађана из ових општина, рецимо у њиховом односу према Приштини?

То је све ствар договора. Није лако разговарати о свему томе, али Србија неће избацити те институције из система Србије уколико се не реши питање какве се институције формирају.

То је онда фактички укључивање Срба у живот Косова чему су се на северу жестоко противили? 

 

Тако је, али они су подржали ову платформу председника Николића у оном смислу у којем је говорила о томе да ће то бити једно свеобухватно решење. Ми сада имамо спојене техничке и политичке преговоре. Дошли смо до једне фазе у којој решавамо појединачна питања и то привремено док не дођемо до једног свеобухватног решења. То свеобухватно решење се не односи на статус. Ми не желимо да мењамо наш став о статусу. Све оно што договоримо у смислу тих надлежности би требало Уставним законом да се уведе у правни систем Србије што се неће допасти Приштини. Ја сигурно нећу ништа урадити што би ишло на штету Срба који живе на КиМ. Прошлост је једино што не могу да поправим. Не могу да сад почнем преговоре из почетка.


Када сте говорили да нам нису потребне институције Србије него институције Срба који живе на КиМ у једном делу јавности је то схваћено као дефинитивно повлачење државе Србије са севера Косова?

 

Нисам ја потписао Резолуцију 1244. Како ја могу да говорим о институцијама Србије, а председник Србије не може за Божић да оде на Косово. Морамо да схватимо у ком реалном времену живимо. Ми морамо да прилагодимо наше ставове свему ономе што смо прихватали свих ових година. И зато се сада на нас врши притисак да тамо не треба да буду институције Србије, а нико не би вршио притисак да су то институције Срба.


Дакле, ту сте нашли модалитет како би престали притисци, поготово Немачке, да се укину „паралелне” институције? 

 

Апсолутно. А Влада Србије треба да помаже те институције Срба. То је идеја из платформе за решење паралелизма.


Када сте говорили о столици у УН за Косово, рекли сте да је то могуће као круна свеобухватног политичког решења. Пошто је „столица у УН” симбол државности, да ли то значи да коначан договор Београда и Приштине може да резултира признањем независности Косова? 

 

Нисам рекао да ће Србија признати независност. Важно је сагледати тренутак у којем смо се нашли, шта смо прошли, докле смо стигли, где можемо назад, где можемо напред, једино тако можемо да водимо реалну и одрживу политику, све друго ће нас водити само у још један часни пораз. Ја у томе сигурно нећу да учествујем као ни у издаји земље. Шта је издаја? Издаја је да прихватите нешто што нисте морали, да прихватите нешто, а могли сте да добијете више. До сада се то није десило, од када сам ја председник владе. Ми држимо кочницу УН и то ће тако бити деценијама. Статус Косова није решен све док не добију столицу у УН. Међутим, сада се отворио један преседан. Можда ће неки тражити да Косово иде путем Палестине. И многе земље на свету раде на томе. Ми смо гласали у УН за Палестину и то једини у региону, испада да смо гласали против својих интереса. И можда ће сада тај случај да искористе за Косово. Чланство у УН је једна од ретких ствари које Приштина данас не може да добије. Скоро све друго могу да добију. Зато сам ја рекао да можемо да разговарамо о столици у УН. Али да видимо шта је предлог за коначно решење. То је једина тема због које би они били спремни да разговарају о статусу.

Шта бисмо ми добили заузврат?

 

Не могу то да вам кажем, ви нисте Хашим Тачи.


Да ли постоје две политике – једну коју води председник и друга коју заступа влада? 

 

Не постоје. Постоје само различите надлежности које свако од нас има. То нас тера да понекада влада буде практичнија јер мора да обавља оперативније послове него што то намеће функција председника Републике. И у том смислу имали смо изузетно међусобно разумевање суочавајући се са аргументима шта је неопходно променити у платформи о КиМ. Тешка срца је председник пристао да се то промени.

Промењени су неки врло битни делови? 

 

Он је суштински ту у праву. У праву је када каже да је потребно водити разговоре о свему и да ништа није договорено док све није договорено. И да у том смислу ти технички разговори решавају нека питања, а индиректно потврђују косовску независност. Ја се слажем са тим, али то је теза коју можете имати на почетку разговора. Не можемо сада да идемо са тим. Већ смо многе ствари прихватали парцијално, од Резолуције 1244 па надаље. А нарочито ако је јасно дефинисано у ставовима Европског савета да морамо да водимо дијалог ако хоћемо да добијемо датум за почетак преговора. Ми смо легитимисали аутономност Срба на Косову. У многим разговорима које сам имао говорило се о европском региону северног Косова. Неки ће рећи ви сте казали да Срби треба да остану у независном Косову. Нисмо, зато што смо рекли да не признајемо независно Косово.

А неки ће рећи можда га не признајете формално, али фактички да? 

 

Ми треба да сачувамо што више наших интереса и то је наш прилаз. Једино где можемо да одбранимо нашу позицију јесу УН. Али опет је Србија сама предложила да се преговори пребаце на ЕУ.


Најавили сте да нећете ићи у Брисел ако се до 17. јануара не уклони споменик, то се није десило, а ипак сте отишли. Да ли таквим потезом на неки начин држава губи на кредибилитету? 

Нисам диктатор па да одређујем како ће нешто да буде. Ми морамо да се понашамо у складу са законом. Мене су Албанци питали до када би требало да склоне споменик. Ја сам им рекао да то могу да ураде док се не дође на разговоре у Брисел. Њима, међутим, не одговара да га склоне сами. Они су свесни да су направили грешку, њих осуђују сви у међународној заједници и у региону чак и њихови сународници. Ми не желимо да заоштравамо безбедносну ситуацију нити да предузимамо прекомерну употребу силе. Инсистирао сам на томе да све буде урађено у складу са законом. Албанци неће да преузму одговорност на себе да га они уклоне јер нико не жели да у очима грађана испадне да је поклекао под притиском. Њима највише одговара да га ми уклонимо. Ми ћемо то да урадимо. Али ово је опомена за све државне органе јер су учињени пропусти.

БИА и ВБА немају информацију о вези члана владе са Шарићем

Потпредседник Вучић каже да је од МУП-а тражено да се припреми информација о томе да ли је један актуелни члан владе разговарао са Шарићем. Да ли је то завршено?

То је смишљена провокација која има за циљ да компромитује целу владу. Јер каква је то влада у којој седе они који разговарају са најтраженијим човеком у Србији и шире. Ја сам тражио да се изјасне наше службе. Добио сам писмено саопштење од БИА од ВБА да не поседују такву информацију. Подсетићу да је мој гост прошле године била директорка америчке агенције за борбу против наркотика Мишел Леонхарт. Она сигурно не би никада дошла нити би се сретала са мном више пута да неке стране службе имају информацију да је могуће нешто тако. То је све рефлексија на оне тврдње да би влада могла да падне. Сада се сви убијају тражећи разлоге зашто би влада пала. Једни кажу да ће пасти због Мишковића, једни због Шарића. Ако је то разлог да влада падне онда је ово срећна влада јер не може да се нађе ниједан озбиљан политички разлог зашто би пала.

Вучић и ја нећемо имати поправни испит

Можете ли да тврдите да неће бити ванредних избора?

Ако би било избора не би било могуће да реализујемо све оно о чему смо причали, а то је и Вучићев и мој циљ. За нас двојицу је ово, пре свега, животни испит. Ми нећемо имати поправни испит. Ми се бавимо веома тешким, озбиљним, опасним и непопуларним стварима. И наш циљ је да ако можемо дођемо до неког решења које је у нашем националном и државном интересу– да добијемо датум, економски оживимо земљу и успоставимо добре односе у региону. Како би то могли да радимо озбиљно, а да је свима нама у малом мозгу могућност и припрема за неке изборе. Свако ко се бави политком мора да буде спреман да избори могу да се десе сутра, али то није наш циљ. Ако нема шансе да успемо у ономе што хоћемо, ако постоје застоји у реформама, препреке у томе да решавамо ове ствари сигурно да се онда може разговарати о изборима.

Јелена Церовина
 
објављено: 20/01/2013

Нема коментара:

Постави коментар

Само напред...слободно реците шта мислите.

 Моја Лена 2020.године