Руси купују напуштене куће

 

 

На једној лепој узвисини у селу Прогорелици удаљеном десетак километар од Краљева, у уређеном дворишту, „паркиран“ је овећи брод. Необично је то, јер су ту, покрај других кућа, трактори, мотокултиватори, косилице, теренска возила, камиони, аутомобили...

Нема баш никаквих пловила, иако је Ибар у близини, али и када би овај брод и био за ту реку намењен плитко је њено корито. Стога нам мештани у шали кажу да се „човек сигурно спрема за будући моравско-вардарски канал“.

А, власник брода је Рус, по имену Виктор Пивоваров, који се са породицом недавно овде доселио, пошто је купио напуштену кућу. У његовом комшилуку, са леве и десне стране пута, чија је дужина око пет стотина метара, још је шест његових земљака.

Таква „руска улица“ није реткост на подручју Краљева, јер за последње три, четири године Руси све чешће насељавају напуштене куће и имања у околини Краљева, па је на десетине таквих породица у Жичи, Врдилима, селима око Западне Морава, а има их и у планинским насељима.

Ту, недавно поставило се и питање отварања једног руског одељења за њихову децу, узраста основаца али се, како нам је објаснио Жарко Милосављевић, начелник за просвету у Рашком округу, „показало да се деца из руских породица изванредно сналазе и међу најбољим су ђацима у школама где слушају наставу на српском језику“.

Иначе, Виктор Пивоваров, са којим разговарамо, доселио се из родног Вороњежа, града удаљеног око петсто километара од Москве, овде у Прогорелицу, пре две године. Дошао је са супругом Олгом и кћерком Ладом. Реч је о младом брачном пару који је овде у новом дому добио и кћерку Анџелику, којој је сада тек седам месеци. Питамо их шта је то што Русе привлачи да живе у овом крају и Србији.

– Природа, добри људи, клима... Видите, ја овде имам виноград, воћњак кајсија. Можемо живети само од пољопривреде и не разумем што су овдашња села празна, што млади сматрају лепшим живот у граду уз телевизијске апарате, компјутере, буку и журбу. Моја породица се храни искључиво намирницама биљног порекла, нико не пуши (пушење је забрањено и у дворишту, прим. М. Д.), не пијемо алкохол, а у Србији је јефтино воће и поврће. Још, клима је изванредна, ја сам ево, рецимо, сада у папучама, моја супруга по дворишту хода боса, а тамо у Вороњежу је данас, иако је то југ, снег и минус десет степени – истиче Виктор.

Овом погледу на живот он још додаје да су пропутовали Европу, били у Африци, Индији, али, како кажу, „нигде још нема предела где живе људи са душом као у Србији и Русији“.

– Живот се, знате, живи полако, уз срећу и љубав. Није све у новцу, палатама, скупим аутомобилима, јурњави за профитом. Ја сам машински инжењер, али често кажем да сам по занимању човек. Мојој супрузи и мени не треба много, ми помало радимо, и те како се бавимо децом, не одвајамо их од нас још одмалена, не водимо у вртић, школицу, на језике. Новац, али није реч о огромним свотама, чувамо за путовање, јер смо сви „морепловци“, пловили смо Егејом и Јадранским морем, а сада брод спремамо за пут преко Атлантика, преко Тихог и Индијског океана, односно око света. И, деца ће са нама, нека расту на путу, али немамо прецизан план кад крећемо, јер живот није уоквирен плановима, минутима и секундама. Ваља понекад стати, размислити – додаје Виктор Пивоваров.

У дворишту је подигао сам и необичну грађевину округлог облика.

– То је будућа кућа од блата и сламе – објашњава Виктор – са „златним пропорцијама“, од већег ка мањем и обрнуто. – Што све мора бити квадрат, и кућа, и прозор, и кревет кад човек није квадрат? – пита се наш саговорник, чија необична животна схватања здушно подржава и супруга Олга: – Да није тако, не бисмо срећно живели заједно.