Преминуо Бора Тодоровић

 

 

  Познати српски филмски и позоришни глумац Бора Тодоровић преминуо је јутрос у Клиничком центру Србије, потврђено је Танјугу у тој установи.

 

Како су пренели раније београдски медији, глумац је недавно оперисао слепо црево. Током опоравка му је позлило и пао је у кому.

Тодоровић је рођен је 1930. године у учитељској породици у Београду. Напустио је студије машинства и посветио се студирању глуме. Био је у класи са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем, Марком Тодоровићем код професора Јоза Лауренчића.

Брат је славне Мире Ступице, а отац глумца Срђана Тодоровића и глумице Дане Тодоровић.

Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али убрзо са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом одлази у Загреб где је четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта.

По повратку у Београд игра у Атељеу 212 до 1983. године, у коме се и најдуже задржао играјући у представама: Арсеник и старе чипке, Спровод, Крмећи кас, Развојни пут Боре Шнајдера, Капе доле, Друга врата лево, Мрак и шума густа, Псеће срце, Радован III, Маратонци трче почасни круг, Чудо у Шаргану, Аудијенција Вернисаж, Вештина, Повратак.

На филму је остварио велики број значајних улога, препознатљивим по његовом озбиљном изразу лица чак и када су у питању комедије. Многе реплике ликова које је играо данас су препознатљиве и често се цитирају.

Добитник је бројних награда укључујући Стеријину, награду Ћуран, Зоранов брк, Павле Вусијић, Гран при за улогу у „Професионалцу” у Кану.

„Бора је био велики, суптилан глумац, али пре свега сјајан друг и пријатељ. Духовит, увек најлмлађи у друштву. Али, нажалост најмлађи и одлази. Неизмерно сам тужан”, рекао је Танјугу режисер Горан Паскаљевић.

Театролог Јован Ћирилов оценио је да је са одласком Тодоровића из наше средине „нестао један од најведријих глумаца и личности београдског пејжажа.

„И то је некаква животна противречност повезивати Бору Тодоровића са крајем. Остаје нам уверење да глумачка уметност оставља за собом траг, пре свега у његовој породици, у његовом сину, утицају који је учинио на друге, бар утиску да се са ведрином може пролазити кроз наш тегобни живот и кроз нашу средину у којој увек има вишка историје”, рекао је Ћирилов Танјугу.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да је смрт Тодоровића „огроман губитак и за нашу кинематографију и за позориште и за породицу и културу”.

То је каријера која је трајала као мало која, он је још 1956. играо у филму „Мрежа” Бојана Ступице и тада је почео своју филмску каријеру и свих ових година био је присутан и на филму и на телевизији.

Оно што је радио 80-тих година са свим најпознатијим редитељима са ових простора: Гораном Марковићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом, Шијаном, Балетићем, Душком Ковачевићем... је оно по чему се наша кинематографија препознаје када се осврнете шта је наша кинематографија била у 20. веку, рекао је Зеленовић.

„Оно што је мени занимљиво је да се реплике из тих филмова у којима је играо и данас се могу чути у свакодневном говору и то говори да Бора Тодоровић није био глумац клишеа. Све су његове улоге веома разноврсне и особене на свој начим и то је доказ његовог огромног глумачког талента који је Бора поседовао. Огроман је губитак за све нас”, закључио је он.

"Бора Тодоровић био је од почетка каријере окренут савременом репертоару, имао је изванредан глумачки инстинкт и шарм, па се временом и специјализовао за ликове савременог сензибилитета, слободног духа, чак и у делима која су смештена у епоху", изјавио је драматург Димитрије Војнов поводом смрти славног глумца.

У данашњој изјави агенцији Бета, Војнов је напоменуо да је Тододовић иза себе оставио значајан глумачки опус и на филму и на телевизији и у позоришту.

Према речима Војнова, Тодоровић је у позоришту, „кроз ангажмане у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212 практично крчио пут савременим писцима и савременим интерпретацијама класике, а наш драматичар кога непосредно можемо везати за Тодоровића јесте Душан Ковачевић.„

„Кад је о филму реч, имао је прилику да ради са највећим редитељима, пре свих са Емиром Кустурицом, и да значајно допринесе важним филмовима Горана Марковића и Слободана Шијана”, рекао је Војнов.

Овај критичар је указао да се по популарности издвајају његове улоге у филмовима „Балкан експрес” и „Маратонци трче почасни круг”.

„Српска кинематографија ће му заувек бити захвална управо због лика Ђенке, српског филмског пионира у којој је сублимирао све слабости и искушења наше струке и оних који су определили да се њоме баве у протеклом веку”, оценио је Војнов.