Алексеј Јелачић - Историја Русије (ЕПУБ)
Алексеј Јелачић родио се у Кијеву 18. јануара 1892. године.
О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је јужнословенских корена.
У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909.
Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку
земљопоседника Проскуровског среза, претпостављају да је из племства.
Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу 1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917.
прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира
1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века“
(Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у
Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године.
Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925).
У Љубљани
је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и
Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему
уопште.
Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља.
Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију.
У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу.
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе пољске и чешке историје.
Целовита библиографија његових радова до данас није израђена.
Списак његових радова до 1925. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а Јосип Пејин
је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије,
Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од 1922. године.
Нема коментара:
Постави коментар
Само напред...слободно реците шта мислите.