четвртак, 16. октобар 2014.

Руска Београђанка

 

 

 

 


Стогодишњица Првог светског рата не засењује подвиге наших народа у другим ратовима, посебно ако се узме у обзир да су Руси и Срби били приморани да учествују у неким од најкрвавијих конфликата човечанства.

Важно је да смо у свим тим ратовима увек били на истој страни – на страни правде и слободе. Совјетски Савез и Југославија борили су се за слободу и у Другом светском рату. Ових дана, уочи 70-годишњице ослобођења Београда од фашиста и доласка у Србију тим поводом председника Русије Владимира Путина, представници руске дијаспоре одлучили су да скрену пажњу на те догађаје на необичан начин.



Ученица 3. разреда Руске школе у Београду Валерија Карабчукова припремила је кратак филм који приказује слике српске престонице у доба рата. У току филма Валерија, обучена у униформу Црвене армије, позива своје вршњаке да се сете жртава рата и војничког братства наших предака.



Гледаоцима се обраћа како на руском тако и на српском језику, јер је овај последњи добро научила за три године проведене у Београду. Каже да је идеја за филм њена, док су јој родитељи само помогли да је оствари. Према њеним речима, много јој је стало до пријатељства две земље, а Београд назива својим омиљеним градом. Зато њен филм и носи назив Руска Београђанка.



Девојчица се обраћа гледаоцима стоји на Теразијама у модерној одећи. На средини филма одећа постаје војничка униформа Црвене армије:
 
 





“Добар дан! Зовем се Валерија, имам девет година и ја сам руска Београђанка.

Рођена сам у Русији и поносим се тиме, али већ три године моја породица и ја живимо у Београду, мом омиљеном граду! Мој тата се бави историјом и свиђа ми се што истражује како су наши народи живели некад. У овом филму хтела сам да подсетим своје српске и руске вршњаке на оно што се овде догодило пре 70 година.

Теразије су ми једно од најдражих места у граду. Данас ту има баш много људи, сви се веселе и галаме, али кад су нацисти освојили Београд, све је изгледало сасвим другачије. О томе је моја прича, а помоћи ће ми старе фотографије”.


“Прошло је баш много времена, тешко ми је и да замислим колико је то 70 година, и сад сам срећна што је наш диван и непоновљиви Београд слободан. Наши народи су га заједно ослободили од фашиста. Поносна сам што су Руси и Срби у свим страшним ратовима увек били на истој страни – на страни правде и слободе.

И данас постоје снаге којима се не свиђа наше пријатељство, а ја заиста желим да не заостајемо за нашим дедовима и прадедовима и да на 70-годишњицу ослобођења Београда заједно положимо цвеће на њихов гроб”.
 
 
 






Нема коментара:

Постави коментар

Само напред...слободно реците шта мислите.

 Моја Лена 2020.године