субота, 6. април 2013.


ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ


Јавни апел државном руководству Србије

Господину Томиславу Николићу,
Председнику Србије
Господину Ивици Дачићу,
Председнику Владе Србије
Господину Александру Вучићу,
првом Потпредседнику Владе Србије
Београд



Уважени господине Председниче,

уважени господине Председниче Владе,

уважени господине први Потпредседниче Владе,

 

У овом, за Србију и Српство тешком и пресудном – а можда и судбоносном – тренутку обраћамо вам се у име Српске Православне Цркве очински и братски, са поштовањем и поверењем у Вашу православну хришћанску савест и у Ваше осећање родољубља и државничке одговорности. Не обраћамо вам се на уобичајени начин него јавним апелом, а то чинимо из више разлога, од којих су најважнија два – краткоћа времена (бриселски ултиматум истиче, наиме, већ у уторак) и потреба да се на најочевиднији начин оповргне безочна лаж коју последњих дана шире одређени људи и извесни медији тврдећи да наша Црква ћути о Косову(!).

И ми, као и читав српски народ, знамо и осећамо колико је вама сада тешко, пред каквим мучним избором се налазите и под каквим сте притисцима и уценама. Подсећамо вас, међутим, у циљу охрабрења и духовне подршке, да вам није теже него што је било честитоме Кнезу уочи Косовског боја, или књегињи Милици после боја, или патријарсима Пајсију, Арсенију III Чернојевићу и другима под османским игом, или свештенемученику ђакону Авакуму пред устанак, или Карађорђу и Милошу током оба устанка, или краљу и влади у време аустроугарског ултиматума 1914. године, или српској држави у недавној прошлости, у време ултиматума из Рамбујеа.

Црква, по својој саборној природи, није против идеје о европском обједињавању народâ и државâ нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Уосталом, Црква је искључиви историјски зачетник и носилац учења о свечовечанском јединству и о свејединству творевине Божје у Христу. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије, од изворишта нашега црквеног, народног и државног бића, и препуштање тамошњег остатка српског народа власти оних који су претходно његов већи део или побили или прогнали, у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног – само за Србију условног – „датума за почетак преговорâ”, преговорâ чије трајање и исход нико жив не може предвидети.

Захваљујући бруталној, али зато лековитој искрености берлинског речника, за разлику од бриселског, једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично, формално, признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, чак и трагова свог хиљадуипогодишњег живота на Косову и Метохији (будући да косовско-метохијски Арбанаси и у присуству НАТО-снагâ могу некажњено да скрнаве цркве, манастире и гробља и нападају људе), а за узврат се нуди празно, необавезујуће обећање „светле европске будућности”, односно нуди се у пракси једно велико ништа, уз циничну поруку: држите то чврсто!

Дух данашње Европске уније није, нажалост, дух добре старе Европе. Ми и даље јесмо за идеју слободног духовног и економског обједињавања европског континента, али никако нисмо за пројекат поробљавања или понижавања било које европске државе, па ни наше Србије. Уверени смо да ниједно државно руководство Србије, па ни данашње, нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у Европској унији. Улазница је прескупа. Србија не би смела да пристане да унапред плати такву цену за робу која јој можда никад неће бити испоручена. Она то никад у својој историји није учинила, без обзира на чашу жучи коју је због тога из века у век морала да испија.

Најважније предизборно и непосредно постизборно обећање вас који сте добили народно поверење да у бурном и смутном времену водите државни брод Србије било је да ни под каквим условима нећете ни предати, ни издати, ни продати Косово и Метохију, историјску Стару Србију.

Ми, архијереји Српске Православне Цркве, уверени да представљамо и изражавамо став свих њених верника, сматрамо својом светом дужношћу да вас на то обећање подсетимо и да вас уверимо да очекујемо, као и огромна већина нашег народа, да га одржите. То чинимо управо сада јер смо потпуно свесни трагике тренутка и бремена одговорности на вашим плећима.

Ипак, нада никад не умире. Када се разиђу тмасти облаци, сијаће сунце. Сутра је у нашој Цркви недеља поклоњења Крсту, а ускоро ће празник Васкрсења. Када су пред нама два зла, мање зло је најбоље решење. Верујемо у љубав и помоћ Божју како нама тако и свим људима добре воље.

Са благословом

Председник Светог Архијерејског Синода

АЕМ Патријарх српски

И р и н е ј

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Доставља: Епископ бачки Иринеј

КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ ДУША СРБИЈЕ !!!



Александр Малинин - Я обьявляю Вам любовь (2010)

 

 



 01. Дай мне Боже (Remix) (4:18)
02. На белом коне (3:31)
03. Очарована (3:47)
04. Под венец (4:35)
05. Голуби (3:14)
06. Памяти Карузо - Caruso's Memory (5:16)
07. Дай мне Боже (4:25)
08. Борт 115 (4:49)
09. Чертополох (3:42)
10. Твои глаза (2:55)
11. Я обьявляю Вам любовь (3:54)
12. Завтра - август (3:03)
13. Надо вернуться (3:44)
14. Печали свет (3:54)
15. Храм (3:58)
16. За далью даль (3:36)
17. Новый год (4:46) 







Линк :





Јутро које Београд неће заборавити - 6. април 1941

 



 Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања 'Тројног пакта'.



 Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив 'Страшни суд' [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља.


 У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7. априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је преко 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије - установе основане 1832. - са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и Стари двор [са срушеном куполом].



 Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао: 'Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко- терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.'





 У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. 

петак, 5. април 2013.

6 април је опет критичан дан за Србију

 

 

 

6-ог априла Махатма Ганди је почео своју борбу да ослободи Индију владавине британске империје, а у Египту се слави као дан када су се супротставили западним крсташима и скорије диктатури Мубарака. У Србији је то дан вишеструких бомбардовања у историји – 1941, 1944, 1999 а данас медијског бомбардовања опет у режији Немаца и Американаца али овај пут у исто време.


“Данас, када станемо и погледамо у правцу Косова и Метохије, видимо нашу земљу која је окупирана. У нашим рудницима, на нашим пољима, рекама, шумама сада се налазе стране корпорације. У нашим селима и градовима или нико не живи или живе туђини, а патролирају стране војне и полицијске трупе.“


Oве речи из душе народа комотно могу нажалост да се примене данас и на целу Србију а не само на Косово и Метохију иако то многима није видљиво на први поглед. Како бар сада ствари стоје, власт је њихова – власт страних интереса и корпорација и њихових интереса да се. И то ће бивати све више у мери у којој народ подлеже потрошачкој и политичкој пропаганди одавно проданих медија. Када утврдимо ту дијагнозу и схватимо да је проблем далеко шири и дубљи од окупације Косова и Метохије, моћи ћемо да почнемо да размишљамо о решењима макар за неку будућност.


Мора само да се умре – је стара народна мудрост и одговор на сва плашења народа која долазе са врха власти само да би се оправдало оно што се не може оправдати – предаја земље и државе за илузију о економском бољитку и празна обећања. Зато је помињање било каквог “морања“ од стране политиканата на власти у вези бесмисленог датума за доживотно чекање у предсобљу организације која уцењује и растаче Србију потпуно бесмислено.


Народу треба отворено рећи да неће никоме бити боље ако се одрекне Косова и Метохије јер ће сутра по истом обрасцу моћи да то исто траже и за Војводину и друге делове Србије, а економију нам ионако уништава управо процес придруживања ЕУ иако медијска и политикантска машина убеђује народ у супротно. О томе говоре пуке чињенице економског посртања и пропасти индустрије и полаганог дављења пољопривреде. Када се једном пристане на уцене уценама нема краја. А ЕУ има толико проблема да никада неће моћи Србији да поврати ни део онога што јој је отела и отима.


Зато политикантима на власти треба поручити – Распишите референдум о ЕУ одмах јер вам нико није дао на изборима мандат да се одричете Косова и Метохије данас а сутра ко зна још све чега.


Наравно не очекујте да ћете видети од власти у назови “демократији“ да поштује демократију и устав и зато ако ова власт пристане на уцене на народу је да то не призна јер ако они немају избор народ га увек има.


Плашећи народ пресушивањем кредита из ЕУ прећуткују да нас са запада кредитима само даве и уцењују и праве све неспособнијим да преживимо и опстанемо. Прижељкивања неких да ће неко из власти устукнути у задњем моменту – наравно ради се о Вучићу – су нажалост мало вероватна. Чак и да је у стању да се освести до краја (а није), критично је потребно да народ сада изађе у суботу и покаже Вучићу и Дачићу а и западу шта мисли о предају Косова и Метохије за празна обећања и нове кредите који ће нас дотући.Вучић је учествовао у тој обмани и тешко је видети да сада може да се врати са пута на који је кренуо. Пре ће бити да се у целој причи ради само о игри ко ће сутра бити највећи кривац за формалну издају коју спремају.

Вучић је у тој причи и даље а да ли ће имати храбрости да устукне је нешто на шта он само може да одговори али то не треба да има никакав утицај на сваког поштеног човека да устане и каже гласно шта мисли о издаји која још увек виси у ваздуху – и 6-ог априла и после колико год да треба и у свакој прилици све док Србија не поврати власт над самом собом коју данас нема подједнако у Београду као и на Косову и Метохији.Само ако се довољно људи покрене ова циркуска представа о “преговорима“, а у суштини дикатату са запада, може да добије шансу да се не претвори у државну трагедију која је планирана.



Зато не треба да нас много занимају њихова лавирања све док се јасно не покаже да иза њих стоји искрена намера да Србија макар застане пред провалијом званом ЕУ. А ЕУ јесте провалија за Србију и то не само због Косова већ због уништавања целокупне економије и будућих уцена око Војводине и потенцијално Рашке и Прешева и Бујановца. Ко то не види већ сада научиће тек када га то лупи по глави.


Зато устанимо у суботу и рецимо НЕ уценама Брисела и Вашингтона и позовимо власт да се освести и поштује свој народ, устав и будућност државе коју управо они највише угрожавају а не Брисел или Вашингтон. Будимо свесни да они који и у суботу изаберу да седе подједнако забијају ексере у ковчег српске државе и своју будућност баш као и Дачић и Николић и Вучићи структура око њих данас и Тадић и његова камарила јуче.



 

Вячеслав Бутусов и Ю-Питер - Сборник каверов (2013)

 

 

 01. Аделаида (оригинал БГ)
02. Звезда по имени Солнце (оригинал В.Цой)
03. Одна в трёхкомнатной квартире (оригинал Секрет)
04. Вариация на цыганские темы (оригинал В.Высоцкий)
05. Благодарный мертвец (оригинал Д.Романов)
06. Рок-н-ролл мёртв (оригинал БГ)
07. Песня Кэрролла (оригинал В.Высоцкий)
08. Упругие их имена (оригинал Пикник)
09. Посошок (оригинал А.Башлачёв)
10. Люблю-Прощай (оригинал Торба-на-Круче)
11. Ты или я (оригинал Машина Времени)
12. Танцы (оригинал Магнитная Аномалия)
13. One More Kiss (оригинал Paul McCartney)
14. По морям-по волнам (оригинал Краснознаменный хор Александрова)
15. Гусарская (музыка и слова народные)








Линк :


 Моја Лена 2020.године