Јутро које Београд неће заборавити - 6. април 1941
Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала
Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних
снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих
јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање
Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских
ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично
Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против
потписивања 'Тројног пакта'.
Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом
генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је
назив 'Страшни суд' [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234
бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена
је на спавању јер је била недеља.
У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7.
априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних
запаљивих бомби. Погинуло је преко 2.500 људи. Уништено је више стотина
зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије -
установе основане 1832. - са око 300.000 књига, укључујући средњовековне
списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и
Стари двор [са срушеном куполом].
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао:
'Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко-
терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То
бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне
освете.'
Нема коментара:
Постави коментар
Само напред...слободно реците шта мислите.