Руска црква у Београду

 

 Најзначајнији споменик српско-руског православног јединства је црква Свете Тројице у Београду. Налази се на Ташмајдану поред цркве Светог Марка. Има статус подворја Руске Православне Цркве у Београду и духовно је средиште свих Руса у Србији.
Подигнута је 1924. године од стране руске емиграције по пројекту архитекте Валерија Владимировича Старевшког. Иконостас је урадио Михаил Сергејевич Путјатин. Приликом градње темеља у њега је положен грумен земље из Русије. Црква је изграђена у типичном руском стилу са плавим куполама. У црквеној ризници чува се велики број икона и књига које су руски емигранти донели у Србију. До 1944. године у цркви су чуване и заплењене турске и Наполеонове заставе у борбама са Русима.
У цркви одувек служе руски свештеници. Први је био донски козак Петар Беловидов. Од 1931. године служи свештеничка породица Тарасјев. Данас цркву опслужује протојереј Виталиј Тарасјев.
У самој цркви чувају се многобројне светиње од којих су назначајније честице моштију Светог Јована Крститеља, апостола Андреја Првозваног, јеванђелисте Луке, Светог великомученика Пантелејмона, итд.
Храм су до сада посетила два поглавара Руске Православне Цркве Алексеј I и садашњи патријарх Кирил. На улазу у храм са леве стране налази се гроб генерала Беле армије Петра Врангела. Иако га је смрт затекла у Бриселу по жељи је сахрањен овде.
Цркву данас масовно посећују и Срби и Руси осећајући се и једни и други као код своје куће. Током литургија недељом и празницима црква је препуна, а често се организују духовна предавања, као и културне и спортске манифестације.
Овај споменик јединства два братска народа својим постојањем доказује да ће до краја света Руси и Срби једни у другима увек имати искреног пријатеља и савезника, што је показано и у нашој прошлости.

Церковь святой Троицы (серб. Цкрва "Свете Тројице", Руска црква) — православный храм Русской православной церкви в сербской столице Белграде. Русская церковь находится в непосредственной близости от сербского православного храма святого Марка в Ташмайданском парке.

Церковь построена в 1924 году белогвардейскими эмигрантами в Белграде, которые приехали после Октябрьской революции и благодаря финансовой помощи сербского правительства и семьи Карагеоргиевичей.

Руководил строителством архитектор Валерий Сташевский. В основании церкви положена пядь земли, специально привезённая из России. В 1929 году в храме перезахоронен руководитель белогвардейското движения генерал Врангель, умерший годом ранее в Брюсселе.

В церкви до 1944 года хранились боевые знамёна Наполеона и османской армии, взятые в плен российской армией.

В 1999 году во время НАТО-вской бомбардировки храм был поврежден. В 2000 году началось его восстановление, и в 2007 году он был освящён в присутствии Патриарха Кирилла.