Данас је Видовдан

 

Видовдан (День святого великомученика Царя Лазаря и всех мучеников сербских)

  28 июня сербы отмечают национальный праздник «Видовдан» (Видов день) — день, когда в 1389 году произошло знаменитое сражение на Косовом поле.

 

Српска православна црква (СПЦ) и верници данас обележавају Видовдан, празник када црква, већ вековима, даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године. Истовремено, Видовдан је много пута помињан у историји као преломни датум када се одлучивало о будућности српског народа.

 

 

Видовдан кроз историју :

 

1. Косовски бој (1389)

Српску војску против Турака у бици, у којој је страдање српских бораца на Косову готово поистовећено са идејама хришћанске вере, предводио је кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију, али и схватање војног и политичког  пораза као духовног, небеског уздизања.

Уочи битке Милош Обилић је, како се верује, рекао: “Сутра је Видовдан, видеће се ко је вера, а ко невера”.

Кнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Косову већ и по задужбинарству, јер је за живота изградио многе манастире и друге задужбине.

 

2. Конвенција Србије и Аустроугарске (1881)

За многе је конвенција са Аустраоугарском значила потчињеност српске државе и династије Обреновић на њеном челу Бечу, али и најаву многих преломних тачака, када је Србија стајала између Истока и Запада.

Овом конвенцијом Србија је добила међународно признату независност.

 

3. Балкански рат (1913)

Само неколико часова по окончању видовданске прославе, Бугари су извели напад на Брегалници, који је означио увод у Други балкански рат.

 

4. Гаврило Принцип убио је престолонаследника Фердинанада (1914)

Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује Србе у царевини. Ипак, Гаврило Принцип, у то време у духу хришћанског жртвовања, убио је принца Фердинанда.

5. Видовдански устав СХС (1921):

Највиши правни акт будуће Југославије започео је раздобље заједничког живота словенских народа, који ће завршити крвавим сукобима деведесетих.

6. Донета резолуција Информбироа (1948)

Још један Видовдан када је Србија, тадашња Југославија, суочена са одлуком комунистичког Совјетског Савеза, морала да бира између Истока и Запада.

 7. Успон Милошевића на Газиместану (1989)

Управо на Видовдан, Слободан Милошевић устоличио се као национални вођа, који је предводио Србе деценију касније до петооктобарских промена.

8. Срби у Хрватској (1990)

Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

 9. Видовдански сабор опозиције (1992)

Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС, уједно и окидач за будуће демонстрације.

10. Милошевић испоручен Хагу (2001)

Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. Датум изручења готово да је изазвао више критика него сам догађај.

Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историју “као борац против светске неправде” - дилема је око које до данас трају расправе.

 

 

Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт.

По обичају, како Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

«Видовдан» отмечался в Сербии и ранее: это был праздник, посвященный языческому богу Виду, однако, вот уже более 600 лет день 28 июня в сербской памяти связывается исключительно с битвой, в которой сербское войско противостояло в десять раз более сильному неприятелю. Тогда сербское ополчение, ведомое князем Лазарем, все полегло на Косовом поле — однако, и турецкая армия понесла тяжелейшие потери, которые значительно замедлили ее продвижение в Европу.

После Косовской битвы Сербия стала вассалом Турции, а в 1459 году была включена в состав Османской империи. Вместе с тем, после своей «победы» турки повернули назад, приостановив шествие вглубь Балканского полуострова. В христианском мире даже долго ходили слухи о победе сербов на Косовом поле.

Косовское сражение памятно и гибелью турецкого султана Мурада I. Сербский герой Милош Обилич пошел на верную смерть: притворившись перешедшим на сторону неприятеля, он пробрался в турецкий лагерь. После того как Обилича привели в шатер Мурада I, сербский воин ударом кинжала убил султана и погиб сам. Князю Лазарю, которого многие сербы и до сих пор величают своим царем, турки отрубили голову, а затем его изрубили. Святые мощи Лазаря хранятся в монастыре Раваница в Косово, отрубленная же голова и сегодня находится в Турции — на протяжении веков турки упорно отказываются вернуть ее сербам.

Многие считают, что по этой причине возникло предание о том, что Сербия возвратит себе былую мощь только тогда, когда глава князя Лазаря вновь соединится с его мощами. Кроме этого, существует еще много народных преданий, поверий, связанных с «Видовданом». В Косово рассказывают, что накануне «Видовдана», в глухую пору ночи все реки в одно мгновение начинают течь красные как кровь, потому что очень много воинов в тот день оставили свои жизни на Косовом поле.
В «Видовдан» кукушки перестают куковать — в память о погибших косовских героях. В этот день в Сербии не поют, не играют и не веселятся. В народной песне о Косовской битве гибель сербской державы толкуется следующим образом: накануне битвы князь Лазарь получает с неба от Ангела письмо, в котором ему передано: в завтрашнем бою он одолеет турок, если предпочтет Земное царство, и будет побежден и погибнет, если выберет Царство Небесное. Лазарь выбрал Небесное — и на следующий день проиграл сражение и потерял жизнь.

 

Ове године ће Комеморативна церемонија поводом обележавања 623. годишњице битке на Косову бити одржана у Крушевцу, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Србије, коју ће предводити државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић.