„Срби треба мање да питају друге за мишљење“

 

 Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за „Руску реч“ говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.

Руска реч: Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?

Александр Конузин: Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.

Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д.А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.

Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.

Руска реч: Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?

Александр Конузин: Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.

Руска реч: Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?

Александар Конузин: Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

Руска реч: Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?

Александар Конузин: Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.

Руска реч: У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?

Александр Конузин: Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.

Руска реч: Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?

Александар Конузин: То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.

Руска реч: На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи (што је јединствен случај). У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском Амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?

Александар Конузин: Осећања на конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.

Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.

Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?

Александар Конузин: Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.