Сваки други ученик и студент против ЕУ

 

 

 У главном граду против евроинтеграција 41 одсто, у Војводини 35, а централној Србији 34 одсто !!!

 Највећи број противника уласку Србије у Европску унију живи у Београду, а међу њима је највише младих рођених између 1982. и 1992. године. Готово две трећине грађана сматра и да власти Србије ни по коју цену не би требало да признају независност Косова и Метохије. Ово показују резултати истраживања које је од 18. до 25. септембра за Београдски центар за безбедносну политику урадио Цесид.

 Чињеницу да се млади људи противе евроинтеграцијама, истраживачи објашњавају тиме да је реч о младима који су одрастали у време режима Слободана Милошевића, па тако нису ни имали прилике да запамте неко боље време. Међутим, они који су у Милошевићево време били већ стасали, а сада имају између 30 и 39 година, углавном су за ЕУ. Међу овом генерацијом је однос снага 54:28 одсто у корист присталица евроинтеграција. Њихова приврженост ЕУ објашњава се чињеницом да је „чланство у ЕУ била алтернатива Милошевићевом режиму”. Сваки други ученик или студент (54 одсто), како показује истраживање, против је уласка у ЕУ док је сваки трећи (36 одсто) за чланство у ЕУ.

Када је реч о образовној структури, европски пут Србије, како показује истраживање, највише подржавају високообразовани (53 одсто) и они са завршеном средњом школом (49 одсто). Истовремено сваки трећи грађанин са универзитетском или средњошколском дипломом је противник ЕУ.

У главном граду живи више евроскептика него у Војводини или централној Србији. Истраживање показује и да су Београђани подељени (41 одсто је за, а 40 одсто против) када је реч о уласку Србије у ЕУ. Највише присталица ЕУ живи у Војводини (50 одсто), а затим у централној Србији (48 одсто). Са већим примањима повећавају се и симпатије према ЕУ. Тако је међу онима који зарађују више од сто хиљада динара месечно за чланство у ЕУ чак 63 одсто. А 46 одсто оних који имају плату мању од двадесет хиљада динара такође подржавају европски пут Србије.

Присталице Демократске странке и ЛДП-а су најватреније присталице приступања Србије ЕУ, а више поборника него противника ЕУ је и међу гласачима УРС-а, коалиције СПС–ПУПС и ЈС и странака националних мањина па и међу гласачима ДСС-а. Код ових странака је заступљеност оних који се противе чланству у ЕУ на приближном нивоу. Највећи противници евроинтеграцијама Србије су гласачи Двери (81 одсто), а затим следе гласачи СРС-а (66 одсто) и СНС-а (48 одсто).

Када је реч о Косову и Метохији 11 одсто грађана сматра да Србија може признати КиМ само уколико то води ка чланству у ЕУ. Такође, сваки једанаести грађанин мисли да би влада требало да призна независност КиМ одмах.

ЗАКЉУЧАК ?!