недеља, 29. септембар 2013.

Парада без параде, или ко је заправо ударио шамар држави

 

 Упркос томе што је овогодишња тзв. парада поноса отказана из безбедносних разлога, синоћ 27. септембра у самом центру Београда окупила се група од неколико десетина припадника ЛБГТ популације и особа које подржавају организовање “параде поноса”.Они су прошетали улицом кнеза Милоша носећи велики транспарент са натписом: “ово је прајд” и заставу дугиних боја која представља симбол поменуте популације.

 


Они су сазнали за безбедносну процену да би организовање тзв. параде поноса у суботу носило са собом велики безбедносни ризик због тзв. хулигана који би се такође окупили, тако да је услед безбедносних разлога њихово окупљање отказано. И управо због тога неколико десетина присталица одржавања параде ударило је шамар држави и већинском делу популације у Србији који осуђује с правом одржавање овакве манифестације.
 

Огромна већина људи у Србији без обзира на вероисповест осуђује и противи се с разлогом одржавању једног таквог скупа. Све цркве у Србији противе се одржавању “параде поноса”, која наводно представља поштовање људских права и прихватање “европских вредности”. Морамо да подсетимо да се у земљи која се у демографском погледу налази у катастрофалном стању и у којој се читаво друштво урушава због све мање бракова а све више развода, пропагира једна идеологија која је потпуно усмерена на рушење читавог друштва и уништење традиционалних вредности које су неопходне да би друштво и једна нација физички опстала. У времену када нам се затварају учионице и школе због све мањег броја деце и у време када већина становника Србије једва саставља крај с крајем појавили су се они који наводно пропагирају неке европске вредности које се односе на поштовање изражавања слободе мишљења и говора.

 

 

 Међутим, какве су то вредности? И сам проблем који иритира сваког грађанина Србије без обзира којој вери припадао јесте да се путем “параде поноса” жели наметнути један систем вредности који је потпуно супротан сваком вредносном систему на коме почива једна здрава нација. Дакле, није проблем у томе што су права геј популације угрожена, то никада и није био случај, већ је проблем у једном наметању вредносног оквира који има и политички карактер. Њиме се жели уништити и оно мало вредности које нам је остало. Да подсетимо, указом председника Русије Владимира Путина забрањено је пропагирање оваквог начина живота и свако јавно окупљање у циљу пропагирања хомосексуализма. 

Међутим, Србија није Русија и она има једну продану власт која тежи ка ЕУ и која је у стању да се понизи и да клекне на колена пред Западом само да би добила датум за почињање преговора о приступању ЕУ, као да нема друге алтернативе. Тзв. прајд се често везује за то да ли ће Србија ући у Европску Унију или не. То је постало питање свих питања и медији, уместо да извештавају о тешком животу грађана Србије и катастрофалној ситуацији у привреди, извештавају о томе хоће ли тзв. "параде поноса" бити или не.

 

 

 У крајњем случају, и само име тзв. "прајда" вређа и представља ругање једном нормалном начину живота. Наиме, на шта припадници наведене популације требају да буду поносни? На то што су другачији можда? Али уколико је тако онда би требало одржати параду хетеросексуално опредељених људи у Србији која би се назвала “парада хетеросексуалаца”. Да ли би хетеросексуалци имали право да организују своју параду поноса? И само питање нам се чини бесмисленим и управо у овоме се крије и логичка као и семантичка грешка која нам говори да “парада поноса” не би требала да постоји. То што је неко геј или хетеросексуалац јесте његова приватна ствар али бити геј и јавно пропагирати те вредности јесте нешто што уништава породицу као основну ћелију друштва. Без нормалне и здраве породице нема ни нормалног и здравог друштва. Наметати неке погрешне вредности граничи се са насиљем над друштвом.

 

Међутим, главно питање гласи како је полиција уопште дозволила да се у петак увече у самом центру престонице окупи група која је одржала своју “параду поноса”? Ово окупљање је изненадило све нормалне грађане Србије што је и био циљ да се притајено ипак одржи мини “парада поноса” и да се пошаље жељена порука која гласи “ми смо ту и ми ћемо наставити да урушавамо вредносне темеље на којима почива једно друштво. Ипак ово не би могло да се организује без барем прећутног одобрења некога из власти ко је на високом положају. Како и зашто полиција није спречила један ненајављени скуп који је узроковао застој у саобраћају? То је задатак полиције зар не? Изненадна мини “парада поноса” била је један на силу организован ненајављени скуп кога је полиција требала да спречи, међутим до тога није дошло. Због чега? Да ли је некоме у власти толико стало да Србија уђе у ту ЕУ да је зажмурио пред организовањем једног таквог скупа. Можда је неко из власти и помогао у одржавању мини “параде поноса”, то је питање које се са разлогом може поставити.

 

 За одржавањем једног таквог “спонтаног” скупа била је потребна савршена организација и синхронизација а без помоћи неког из власти то се није могло учинити. Било је неопходно ускладити читав скуп и припремити транспаренте као и одредити жељену маршруту али за тако нечим потребан је висок ниво организације, организације која не би могла да прође без помоћи “с врха”. Неко је ипак желео да се парада одржи и да се пошаље порука да алтернатива постоји и да је та алтернативе рушење свих породичних вредности. Полиција у петак увече није била ту да спречи “насиље” над припадницима горе поменуте популације већ да помогне да се мини прајд ипак одржи. 

 

 

Патријарх српски Иринеј се оштро изјаснио против одржавања тзв. параде поноса и рекао је “да Црква и држава морају да ураде нешто у циљу подстицаја наталитета, као и духовне и моралне обнове српског народа.” На жалост на том плану држава ништа не чини. На крају, уместо закључка,  да завршимо са речима патријарха Иринеја – “чега се паметан стиди, будала се поноси.” 

Нема коментара:

Постави коментар

Само напред...слободно реците шта мислите.

 Моја Лена 2020.године