Шта се дешава у СНС?

 

 Државно-таблоидна пропаганда настоји да створи слику добрих унутарстраначких односа и високог рејтинга СНС, али је ипак све више очигледно да у тој странци ствари почињу да озбиљно шкрипе, а да су напрслине од раније сада постале пукотине, које се све више шире и прете да партију доведу и до расцепа.

 

Дуго се шушкало о неслагањима између Томислава Николића и Александра Вучића, а чини се да је почетак градње "Јужног тока" њих двојицу већ толико удаљио да су њихови спољни играчи већ почели узајамну баражну ватру, а да се унутар странке припрема обрачун који ће многе ствари морати да истера на чистац. Засад један од фронтова према Николићу држи Млађан Динкић, човек богатог искуства у закулисним радњама и аферама, са подршком структура изван Србије, који је након избацивања из владе изненада постао веза Александру Вучићу за послове са Емиратима. Искомпромитована Зорана Михајловић не престаје са својим похвалама ППВ-у и тирадама о потреби реформи у Србијагасу, којима посредно гађа и Николићеве позиције у односима са Русијом, док је Блиц данима исмевао министра Бачевића, за кога се поставља питање је ли српски или руски министар.

С друге стране, Николићев „табор“ је отворио аферу Вршачких винограда, док је саветник Оливер Антић помало неспретно као свог адута извукао хрватског новинара Домагоја Маргетића и његове оптужбе према Динкићу, због чега овај напад као да није имао одговарајућег ефекта.

Затим се у незваничном „Службеном гласнику“, односно Информеру јавио и Богољуб Карић, који је чини се покушао да измири завађене изјавом да заправо Динкић покушава да сруши Вучића, а да само Вучић и „Тома“ нису уплетени у криминал. Потом је, да циркус буде већи, уз помоћ Вучића васкрсли Небојша Човић најавио могућност кандидатуре за градоначелника Београда на листи СНС, док су јутрос новине освануле са насловима да Владимир Цвијан спрема противкандидатуру Вучићу на најављеним страначким изборима 25 јануара.

Да сукоби међу напредњацима и даље трају, јутрос је у „Кажипрсту“ Б92 поново потврдила и Зорана Михајловић, која се индикативно запитала „зашто би Николић био проблем за странку“, што само појачава утисак да у овој партији испод површине одвија велика борба супротстављених кланова и страних и домаћих тајкуна (шеик или Мишковић), а да Николићева позиција слаби, под усаглашеним ударцима Вучићевих војника.

Чини се ипак да је "Јужни ток" пресудна вододелница које ће одредити будућност СНС, односно питање на коме ће се ова странка дефинитивно поделити на Вучићев део који ће и даље беспоговорно спроводити проевропску и другосрбијанску политику, и на Николићеву струју, која ће покушати да остане да досадашњим позицијама, што је међутим положај која дугорочно тешко да може да опстане.

СНС јесте партија која је основана уз велику инострану подршку а без идеологије, али је и поред непрестане пропаганде која је настојала да нас убеди у супротно, сада већ јасно да је немогуће водити државу без идеје и логике, а да странка за коју буквално може да се каже да је настала скупљањем с коца и конопца није способна нити да оствари део предизборних обећања, нити да издржи озбиљна искушења која је у наредном периоду очекују.

Напредњачка косовска политика и Бриселски споразум пружили су странци неопходно време које је било потребно да се учрсти на власти, док је прокламована борба против криминала допринела расту популарности странке. У међувремену, криминал није ни изблиза савладан, док се борба против њега води траљаво и селективно, да је и најновија акција хапшења дилера у акцији „Гром“ оставила утисак маркетиншког потеза. Поред тога, показује се да Запад очигледно нема разумевање за даље српско цинцулирање између Брисела, Москве, Пекинга и Вашингтона. Рачуни полако стижу на наплату, а остаје да се види ко је коме шта обећао, и какве се казне спремају за оне које обећано нису испунили.