Песме којих се не стидим

 

Некада давно,када сам овако изгледао набацивао сам на папир и неке стихове...

Мало сам и "брљао" по гитари,па су неки од њих постајали и неке песме од три акорда,али већина је била упамћена само од стране хартије на којој је била записана...

Ево неколико од њих.

ОПЕТ СИ САМА ОСТАЛА

Било би можда најбоље да одем

Кревет је твој и соба је твоја

Мој је угашен пожар – гомила пепела

Светлост у којој више нема боја

Било би можда најбоље да одем

Угашене су и моје очи псеће

Грлећи комаде твог вечитог тела

Крв моја жели нешто веће

Било би можда најбоље да одем

Птица је мртва и песма је престала

А сви су већ од тебе отишли

И ти си опет сама остала

ВЕЧЕРАС

Вечерас видим само сенку твоју

У празној соби жртвован самоћи

Док све ствари полако губе боју

Кроз ветар осећам долазак ноћи

У моме свету у мојој празнини

Небо се никада отворити неће

Тражим неки траг светла у овој тмини

Бледи траг љубави мали део среће

Киша ће слутим губим ти траг

Замагљен прозор свануће нов дан

И све нестаје – био сам ти драг

Нема више жеља – пропадам у сан

ПРОСЈАЦИ

Док сам на углу чекао

Дуго сам просјаке гледао

Пекар је хлеб пекао

У пошти сам писмо предао

Слепац је штапом лупао

Богаљ је у парку чучао

Један је косу чупао

А ја сам мирно ручао

Онда је дошла Циганка

Ниска прљава и танка

Стару је хартију тражила

И добро ме раздражила

Док сам на углу чекао

Дуго сам просјаке гледао

Док сам на углу џоњао

По алкохолу сам воњао

ЈУТРО

Окрени главу на другу страну

Пробуди се већ је свануо дан

Отвори очи и остави сад речи

Дођи код мене и заборави сан

Седимо напољу загрљени тихи

Небо је сјајно као бисер чисти

Осећаш ли како старимо лагано

Ни ми ни живот више нисмо исти

Једина увек остаје нам љубав

Када сви оду и кад падне тама

Нећемо дати да нам је украду

Волећемо се и биће у нама

ПОСТАЈЕМО СВЕ ТЕЖИ

Долећеш однекуд као птица

Што слеће на руку дресера

У тами не видимо лица

Тишина се на нас обрушава

Постајемо све тежи и тежи

Окрећеш се од мене и ћутиш

Обале смо од којих река бежи

Улица се сужава док ходам

А онда нестајеш опет

Доста је привиђења у ноћи

Предуго у мени већ трајеш

Док на обалама умиру траве

ПОВРАТАК КУЋИ

Кућа је хладна права штенара

Жена се с другима по кафанама вуче

Покусам подгрејан пасуљ на брзину

Изађем и лајем на месец као куче

Лепо је уз пиће ноге ме не држе

Пљујем на себе живот и слободу

Небом удаљени светови промичу

Доливам вино па онда соду

Касније пијан плачем и кајем се

Кревет је празан не долази сан

Пожелим да се никад не пробудим

Напољу лагано свиће дан

МОЖДА ТИ

Можда ти

Памтиш сунца сјај

Можда ти

Тихо чекаш крај

Али ја још сам сам

Чекам нови дан

Можда још

Пратиш птица лет

Можда још

Видиш нови свет

Али ја још сам сам

Чекам нови дан

Све је то

Што желиш ти

Само дуги

Лажни сан

Али ја још сам сам

Чекам нови дан

ШТА ДА УРАДИМ

Шта да урадим са овом песмом у себи

Да је заборавим продам или пишем

Да ли да је посветим некој жени

Да је памтим све док гледам и дишем

Како да сачувам сећања на прошла јутра

На сва она буђења и градове далеке

Да ли да све жеље оставим за сутра

Да мирно пређем на другу страну реке

Да иза мене не остане ни семе

Да изгубим сву љубав што доноси вече

Да пустим да ме изневери време

И сав овај живот што мимо мене тече

ТИШИНА

Све речи су постале од ње

Она је сама крик празнине

Излазак из света нужности

Заборављени део целине

Дани су туђи неми погледи

Кроз које протичу чари истине

Немир ме носи дуго ноћима

Ћутећи пловим реком тишине

П.С. 

Све песме су настале у периоду од 1975 до 1981 године.