МАЛИ КУТАК У ВЕЛИКОМ СВЕТУ

Златенко "Злаја" Кузминац

Сремска Митровица

( Удружење ликовних стваралаца Шабац )

По чему је Златенко постао познат...

Место на коме је Златенко нашао златнике

Петак 13.јул 1973.године био је дан који ће ући у историју истраживања древног царског града Сирмијума.Наиме,тога дана се десило нешто заиста јединствено - на археолошком ликалитету у центру Сремске Митровице откривено је римско благо.Митровчани су касније говорили да петак 13.сигурно није баксузан датум.Радник на ископавању Златенко Кузминац,тада средњошколац,пронашао је 33 вредна златника,од којих су неки не само раритети већ и јединствени примерци у свету.

Да ли судбина или ко зна шта ли је,тек гимназијалац Златенко нашао је златнике о којима се прича и деценијама касније,све до дана данашњег.

Како су забележили познати археолози Милоје Васић и Владислав Поповић,остава златног новца из Сирмијума садржавала је 33 новчића искованих између 317. и 337.

Од тога 27 су златни солиди,а 6 мултипле.Већина њих је искована са именом Константина I - 24 комада,а неколицина са именима Констанција II - 3 комада,Константина II -2 ком,Криспа - 2 ком,и Хелене - 2 ком.

С обзиром на више мултипли,укупна вредност 33 комада износи 36.5 солида.

Не рачунајући наушницу која је нађена са златницима,тежина оставе је 160,53 грама.У овој светској чувеној остави, 4 новчића су светски уникати.

Добар познавалац Сирмијума,сада покојни археолог,доктор Петар Милошевић,који је учествовао у овим и многим другим истраживањима древне престонице,записао је у свој дневник :

„Сада се мучим са тим благом,јер не знам где да га склоним.Музејска зграда тачно не постоји и њен кров је скинут.Банка тражи 10% вредности за чување у сефу,што је смешно,управо да је налаз и могуће финансијски проценити.Општина и комитет одбијају да приме новац на чување и он се тренутно,што нико не зна,налази у задњем џепу мојих панталона.Треба ли да кажем да с њим залазим и у кафане.“

Познати археолог је касније често препричавао ову причу о златницима.Чак је напоменуо да му је тих дана један Словенац,који се ко зна како обрео у Митровици,понудио 200 милиона ондашњих динара,за само један једини новчић.Наравно,понуду је одбио,окренуо се и отишао са"својим" златницима у џепу,а Словенац је прокоментарисао да је потпуно луд сто овако нешто није прихватио.

Тих дана Срем је дрмала златна грозница.Према сведочењу многих Митровица је одједном постала"центар света".У њу су похрлили са свих страна углавном неки проблематични ликови.Кажу да их је највише било из Загреба и Љубљане.За све то време,доктор Милошевић је златнике носио по џеповима,све док није одлучио да се они,ипак ставе на сигурно.Решено је да се однесу у Београд у специјални трезор.Убрзо су враћени"кући"и данас се чувају у посебном сефу једне угледне митровачке банке.

Међутим,смештање у трезор није било и крај приче о златницима.Налазач који је био срећне руке,да крампом удари у грумен земље из које су испали златници,сматрао је да има право на одређену награду.

Др Петар Милошевић је објаснио Златенку и његовој породици да је закон о нађеним стварима непримењив у овом случају,јер је он,као радник био плаћен да копа и тражи вредности."Међутим,нисам могао да их убедим у то"забележио је Милошевић у својим записима.

Те јулске дане Златенко ће увек памтити.Како рече,дуго је веровао као и многи,да је петак-13. баксуз,а испало је да им се баш тог дана посрећило.

„Тада сам био гимназијалац и нас неколико средњошколаца радило на ископавањима за потребе Музеја Срема,како бисмо зарадили џепарац,сећа се Златенко да су стручњаци вероватно претпостављали да ће наћи нешто значајно на овом локалитету.Копали смо неколико дана и није ми био први пут да радим тај посао.То је било чисто физикалисање.С обзиром на то да смо били малoлeтни нисмо ни имали уговор са Музејом.Како су дани одмицали ваљда је спласнула и нада да ће овде нешто значајно да буде пронађено.Копали смо по фазама и тако скидали слој земље.Колико се сећам било је то негде на дубини од око 6 метара.Ближио се крај радног времена када се одједном појавио новац.Испоставило се да у том замотуљку који је личио на остатак неке угљенисане коже,налазе 33 златника из периода Константина Великог.Наравно да тада нисам знао шта сам ископао.После сам често размишљао да сам можда баш судбински био предодређен да нађем те златнике.Како сам тада био малoлeтан заступао ме је отац који је мислио да имам право на проценат од нађеног блага.Наравно то право никада нисам остварио,а касније у зрелим годинама то нисам ни покушавао“ испричао је Златенко.