За мање од 80 година у Србији више неће бити ђака првака

 

  За 80 лет в Сербии больше не будет первоклассников

 

 

Управо је почела нова школска година за око 900.000 ученика основних и средњих школа у Србији. Међутим, свакако да је то најсвечанији тренутак пре свега за ђаке прваке који по први пут седају у школске клупе. За њих је то дан који ће памтити цео живот, а за целу јавност то је прилика да на телевизијским екранима види најмлађу генерацију будућих лекара, инжењера, фармера и научника. Једном речју, први дан у школи је упечатљив тренутак, када сви можемо да видимо на коме свет остаје.

Дакле, шта смо ове 2012. године могли да видимо и закључимо о нашој будућности?

Овог септембра у први разред основне школе кренуло је приближно 75.000 првака, што је за око две хиљаде мање него прошле године. Наиме, ради се о томе да се број деце која крећу у школу непрестано смањује, и то за приближно 1.000 ђака првака сваке године. Ресорни министар образовања у влади Србије је тим поводом изјавио да број деце у првом разреду константно опада зато што је Србија у демографском смислу стара држава.

Већ је свима добро познат статистички податак да је српски наталитет у сталном паду, што има за резултат убрзано старење и смањење становништва. Поређења ради, још 2000. године у први разред основне школе је кренуло 85.000 ђака првака. То значи да се само у релативно кратком временском периоду између два пописа становништва, број деце која похађају први разред смањио за целих 10.000 ђака првака.

Такође, ове године је као један од актуелних проблема у српском образовању поменут и вишак наставног кадра. Иако се по школским управама већ сачињавају листе технолошких вишкова, нико још увек не прецизира о ком се броју ради, али у јавности се лицитира да би неколико хиљада наставника могло бити проглашено прекобројнима.

Иначе, ово је био почетак школске године и у другим земљама, па зато погледајмо како је она започела у Русији. У школама Руске Федерације звоно се огласило за 13,4 милиона деце, за разлику од прошле 2011. када је та цифра износила 13 милиона. Још од 2007. године је приметно повећање броја првака сваке године, што је резултат постепеног демографског опоравка, а први таласи позитивног природног прираштаја се осете управо у броју ђака првака. Руски министар образовања је потврдио да ће убудуће количина првака и даље само да расте. Иначе, укупан број студената сада износи 7 милиона, док је школараца преко 13 милиона, а ђака првака је приближно 1.300.000. Такође, ове године је отворено преко 500 нових образовних установа, што је убедљиво више него претходне године. Што се тиче наставног кадра, у руским школама постоји сасвим супротан проблем него у српским школама у којима постоји вишак запослених. Наиме, у Русији тренутно недостаје више од 17 хиљада учитеља, и то углавном наставника страних језика, математике и физичког васпитања.

Но, вратимо се поново на бројчано стање у домаћем образовању, пошто није на одмет подвући и нагласити највеће проблеме, с обзиром на њихову суштинску важност.

Дакле, ако у овом тренутку у Србији имамо око 75.000 деце у првом разреду основне школе, и ако се њихов број из године у годину константно смањује за најмање 1.000 деце, онда је у математичком смислу речи сасвим јасно да за мање од 80 година у Србији више неће бити ни једног ђака првака. Колико год такав закључак звучао песимистично, управо то нам говори неумољива статистика и постојећи трендови. А засад нема никаквих назнака да ће такви трендови да се промене у позитивном смеру.

Стога, ако се наталитет настави кретати као до сада, а видљиво је да хоће, за мање од једног века би школске клупе у Србији могле буквално да остану празне.