Данас је Крстовдан

 

Воздвижение Честного и Животворящего Креста Господня

 

 

 Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христ.

Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места. 

Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.

О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан пада 27. септембра и тога дана се, према древним обичајима, бере и посвећује босиљак.

На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови. У цркви се тог дана крст ставља у воду и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити "оскудна и болешљива".

 Этот праздник первоначально установлен был в память обретения Честного и Животворящего Креста Господня (в 326 году) равноапостольною царицею Еленою, матерью первого христианского императора Константина Великого, а с VII века с этим днем стало соединяться воспоминание о возвращении Животворящего Креста из Персии греческим императором Ираклием (в 620-е годы). Как при обретении, так и при поставлении Креста, возвращенного из Персии, патриарх, дабы дать возможность всем собравшимся на торжество видеть святыню, воздвигал, то есть поднимал, Крест, обращая его ко всем четырем сторонам, причем всякий раз народ благоговейно преклонялся, взывая: «Господи, помилуй!» От этого поднятия Креста и праздник получил название: Воздвижение Креста Господня. Так как сила Креста открылась в победах благоверных государей над врагами, и в торжестве христианства над язычеством, то главным песнопением дня Воздвижения служит молитва за народ христианский.