КОЛИКО КОШТА КОСОВО

Одричу се Косова за 200 милиона?!

Иако су у предизборној кампањи себе представљали као српске националисте, представници нових власти у Београду упорно понављају да Србија нема алтернативу до наставка европских интеграција и сарадње са Хашким судом.

Зато слуђена јавност не треба да се чуди што Београд учествује у подизању границе с Косовом и наставља преговоре с Приштином чак и када ће за другом страном стола сести Рамуш Харадинај, озлоглашени вођа терористичке ОВК коме је Запад обезбедио фотељу косовског премијера.

И поред свега Ивица Дачић и Александар Вучић поручују да је у интересу Србије и наставак дијалога са Приштином и наставак процеса евроинтеграција. Дачић је као најболнији и најтежи услов означио спровођење споразума с Приштином о интегрисаном управљању прелазима.

 

- Србија овде нема велики маневарски простор. Две су могућности - да спроведемо споразум или да кажемо да нећемо, а то би значило да на тему евроинтеграција више не разговарамо - каже Дачић, поручујући да све док "не угрози наше државне и националне интересе, ићи ћемо европским путем". Тај моменат, очигледно, по њему још није дошао.

Онима који тврде да Србија не сме и не мора на то да пристане, као што је то учинио у Скупштини Србије посланик ДСС-а Милош Јовановић, Вучић одговара:

- Ако неко мисли да можемо без Европе, ја вам кажем да ми не можемо да преживимо, нећемо имати од чега да исплатимо пензије. То је рекао Вучић у Скупштини Србије, одговарајући на питање због чега се жури с применом споразума о интегрисаном управљању административним прелазима.

У Србији више нема фабричких димњака из којих се вије дим и уколико желимо да се боримо за правду, више не смемо да будемо издржавано лице, завапио је Вучић и најавио да ће 5. децембра говорити у Савету безбедности УН о Хашком трибуналу и то, како је рекао, не на основу политичког става, већ на основу чињеница.

Посланик Јовановић поручио је да је основни услов за јаку државу да она уопште постоји.

О којој суми новца се заправо ради недавно је за "Вести" говорила бивша шефица Канцеларије Владе Србије за ЕУ интеграције Тања Мишчевић. Она је објаснила да ће новац из претприступних фондова бити доступан Србији и у варијанти да Београд не добије датум преговора за чланство. Ради се о неких 200 милиона евра годишње с тим што ће за наредну годину та цифра вероватно бити мања, с обзиром да ће због кризе и буџет ЕУ бити сиромашнији.

Изгубили би, кажу економисти, и имиџ земље пожељне за инвеститоре. Дакле, никакав добитак за прихватање државности отцепљене покрајине. Аналитичари, и то они који се здушно залажу за Србију у ЕУ, слажу се да ће се после одлуке Хага да ослободи Харадинаја број евроскептика у Србији још повећати, али мало ко нуди одговор шта би изгубила уколико би прекинула преговоре са Приштином и Трибуналом.

Политички аналитичар Срђа Трифковић сматра да не би било никаквих негативних последица уколико би Србија прекинула односе с Трибуналом.

- У политици Запада сада је присутна само 'батина'. Европски пут Србије де факто не постоји и никада неће ући у ЕУ - изјавио је Трифковић у Бањалуци. 

"Боркове" споразуме потписала актуелна власт

У одбрану своје млаке и попустљиве политике према Бриселу и Приштини и прихватању споразума о заједничкој контроли административних прелаза, представници владајућег СНС-а наводе то што су документ наследили од претходне власти када је шеф преговарачког тима био демократа Борислав Стефановић.

Тај аргумент међутим не стоји, не само зато што су напредњаци у предизборној кампањи најављивали да неће прихватити ништа што је на штету државе а што је прихватила претходна влада, већ зато што Стефановић и није потписао сагласност о примени дотичног споразума.

То је у име садашње Владе Србије учинио Дејан Павићевић, потписујући писмо о заједничкој контроли административних прелаза које је предао Европској комисији 25. септембра ове године. Према Стефановићевим речима, није спорно да би то учинила и влада Мирка Цветковића да се није успротивио коалициони партнер СПС, коме није одговарало да дође до примене споразума усред кампање.