ПИСМО КОШТУНИЦЕ УСТАВНОМ СУДУ СРБИЈЕ
10. децембар 2012.
Поштоване судије Уставног суда Републике Србије,
Постоји више разлога који ми дају слободу да вам се обратим. Најпре и пре свега, у више различитих, а за земљу изузетно важних прилика, износио сам јавно свој став о уставним питањима. Мој став је био познат и када су усвајани по државу и српски народ погубни уставни амандмани који су претходили Уставу из 1974, а када је мој и ваш професор Михаило Ђурић због критике уставних решења отеран на робију. Вама је ништа мање познато да сам се залагао и чинио све што је било у мојој моћи да Србија после распада претходне државе буде уставно уређена земља, као што вам је познат и мој допринос у доношењу садашњег Устава Србије, кога ви као судије Уставног суда треба да штитите. Поменуо бих и своје учешће у веома важном предлогу за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине о чему се Уставни суд већ изјаснио.
Тако долазимо и до предлога Демократске странке Србије за оцену уставности уредби Владе Србије које су засноване на бриселским „договореним закључцима“, заправо споразумима између Београда и Приштине, због чега вам се и обраћам. Уверен сам да ћете због свих ових наведених разлога на прави начин разумети и моју слободу да вам се обратим. Поменуте уредбе, по моме и не само моме мишљењу, са становишта међународног и нашег унутрашњег права, исцртавају, односно успостављају међудржавну границу између Србије и Косова и Метохије, заправо унутар Србије саме, између два дела Србије.
У томе предлогу који је поднет Уставном суду 24. октобра 2012. изнет је и подробно образложен захтев да Уставни суд до своје коначне оцене донесе привремену меру, заправо обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донесени, односно предузети на основу уредби о којима је реч. Како се пред очима целе наше јавности у најдраматичнијем смислу отворило питање да ли је уставно или није уставно успостављање интегрисаног управљања прелазима на административној линији са Косовом и Метохијом, само по себи се подразумева да је ваша дужност да правовремено и у складу са Уставом одговорите на ово за нашу земљу и наш народ судбоносно питање.
Као судије Уставног суда ви најбоље знате да је питање границе прворазредно уставно питање, онако како је оно утврђено у члану 8. Устава Србије. Због тога сте пре свега ви данас позвани да одговорите и испуните своју дужност судија Уставног суда и донесете одлуку о захтеву да се привремено забрани примена наведених уредби, пре свега Уредбе о контроли преласка административне линије према АП Косово и Метохија. Ако сматрате да су ове уредбе у складу са Уставом и да треба да се примењују, сада је тренутак да то саопштите грађанима Србије. Уколико сматрате да су ове уредбе противуставне још је важније да сагласно вашој надлежности одмах донесете потребне одлуке како не би настале неотклоњиве штетне последице по државне и националне интересе. Нема никог другог осим вас који је позван и који може меродавно да донесе ту одлуку. Сигуран сам да сте свесни да је свакако најгоре решење ћутање и избегавање властите дужности и уставне обавезе. Очи наших грађана, очи српског народа упрте су у вас и чекају вашу одлуку.
10 децембар 2012 године - Јариње
Граница између Србије и Косова ( или како се то назива "интегрисани прелаз" )
Поштоване судије Уставног суда Републике Србије,
Постоји више разлога који ми дају слободу да вам се обратим. Најпре и пре свега, у више различитих, а за земљу изузетно важних прилика, износио сам јавно свој став о уставним питањима. Мој став је био познат и када су усвајани по државу и српски народ погубни уставни амандмани који су претходили Уставу из 1974, а када је мој и ваш професор Михаило Ђурић због критике уставних решења отеран на робију. Вама је ништа мање познато да сам се залагао и чинио све што је било у мојој моћи да Србија после распада претходне државе буде уставно уређена земља, као што вам је познат и мој допринос у доношењу садашњег Устава Србије, кога ви као судије Уставног суда треба да штитите. Поменуо бих и своје учешће у веома важном предлогу за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине о чему се Уставни суд већ изјаснио.
Тако долазимо и до предлога Демократске странке Србије за оцену уставности уредби Владе Србије које су засноване на бриселским „договореним закључцима“, заправо споразумима између Београда и Приштине, због чега вам се и обраћам. Уверен сам да ћете због свих ових наведених разлога на прави начин разумети и моју слободу да вам се обратим. Поменуте уредбе, по моме и не само моме мишљењу, са становишта међународног и нашег унутрашњег права, исцртавају, односно успостављају међудржавну границу између Србије и Косова и Метохије, заправо унутар Србије саме, између два дела Србије.
У томе предлогу који је поднет Уставном суду 24. октобра 2012. изнет је и подробно образложен захтев да Уставни суд до своје коначне оцене донесе привремену меру, заправо обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донесени, односно предузети на основу уредби о којима је реч. Како се пред очима целе наше јавности у најдраматичнијем смислу отворило питање да ли је уставно или није уставно успостављање интегрисаног управљања прелазима на административној линији са Косовом и Метохијом, само по себи се подразумева да је ваша дужност да правовремено и у складу са Уставом одговорите на ово за нашу земљу и наш народ судбоносно питање.
Као судије Уставног суда ви најбоље знате да је питање границе прворазредно уставно питање, онако како је оно утврђено у члану 8. Устава Србије. Због тога сте пре свега ви данас позвани да одговорите и испуните своју дужност судија Уставног суда и донесете одлуку о захтеву да се привремено забрани примена наведених уредби, пре свега Уредбе о контроли преласка административне линије према АП Косово и Метохија. Ако сматрате да су ове уредбе у складу са Уставом и да треба да се примењују, сада је тренутак да то саопштите грађанима Србије. Уколико сматрате да су ове уредбе противуставне још је важније да сагласно вашој надлежности одмах донесете потребне одлуке како не би настале неотклоњиве штетне последице по државне и националне интересе. Нема никог другог осим вас који је позван и који може меродавно да донесе ту одлуку. Сигуран сам да сте свесни да је свакако најгоре решење ћутање и избегавање властите дужности и уставне обавезе. Очи наших грађана, очи српског народа упрте су у вас и чекају вашу одлуку.
10 децембар 2012 године - Јариње
Граница између Србије и Косова ( или како се то назива "интегрисани прелаз" )
Нема коментара:
Постави коментар
Само напред...слободно реците шта мислите.