Курска битка: почетак краја Трећег Рајха

Курская битва 1943

 

 23. августа 1943. завршена је гигантска битка која је коначно преокренула ток Другог светског рата.

 

По својим размерама, по ангажованим снагама и средствима, по интензитету, резултатима и војнополитичким последицама Курска битка је једна од кључних битака Другог светског рата.

У хронологији Другог светског рата Курска битка заузима посебно место. За њу се каже да је преокренула ток рата. Био је то крај немачке офанзиве. После контранапада совјетске армије код Москве и битке за Стаљинград то је била трећа операција која је коначно решила исход сукоба између СССР и Трећег рајха. Чак и ван историјског контекста, Курска битка сама по себи представља упечатљиву страницу историје ратовања. Она се проучава на многим војним академијама у свету као пример добро организоване одбрамбене операције која је фактички прерасла у највећу тенковску битку Другог светског рата.

По мишљењу многих војних историчара, током целог рата СССР је извео само две тако успешне одбрамбене операције. Тако сјајан успех као у Курској бици постигнут је још само у Мађарској, код језера Балатон. Додуше, то је било у фебруару 1945, када Хитлерова војска већ више није била толико моћна као две године раније, када су немачке снаге јуришале на истурене курске позиције са циљем да окруже и униште неколико совјетских армија. Хитлер је у пролеће 1943. још увек имао привидну шансу да преокрене ток рата. Ипак, то је био само привид, јер је тада већ прошло време када су совјетске дивизије упадале у немачке обруче: Црвена армија је већ тако научила да ратује, да Немачка више није имала никакве шансе.

У пролеће 1943, када је немачка команда мислила да изведе операцију „Цитадела“, стање на фронтовима се већ стабилизовало. Сви су схватали да после Стаљинграда Немачкој није довољна само велика победа. За Хитлера је у тој ситуацији једини излаз био да Црвену армију потуче до ногу.

Већина Европљана није знала ни где се налази Курск, али Хитлерова жеља да се освети Русима за Стаљинград била је толико велика, да је због тога и изабрао овај град за главни правац офанзиве. Хитлеру је била потребна политичка победа која би немачкој армији повратила углед „непобедиве армаде“.

Међутим, совјетска команда је успела да сазна не само место на коме ће Хитлер извршити офанзиву, него и главне правце његових напада. Ти подаци су добијени у марту и омогућили су да припреме за одбрану курских истурених позиција започну далеко пре почетка операције „Цитадела“.

У предстојећој бици Хитлер је, према сведочењу немачких војсковођа, полагао велику наду у нову оклопну механизацију, рачунајући да ће му она надокнадити хронични недостатак тенкова и људства. Па ипак, ни „Тигрови“, ни „Пантери“, ни „Фердинанди“ нису одиграли одлучујућу улогу у операцији „Цитадела“. Број „Тигрова“ (свега 150) није одговарао потребама армије. Пред саму битку је стигло 210 „Пантера“, али се испоставило да су они врло непоуздани – у току битке у квару су остала 162 тенка. Зато су „Фердинанди“ пребачени на предње положаје, иако је њихова позиција требало да буде иза тенковских колона. Напади „Фердинанда“ често су се завршавали на минским пољима, где су онеспособљене машине постајале лака мета за совјетске противтенковске топове.

Немачка офанзива почела је 5. јула, али не онако како су Немци замислили. Совјетска армија је имала податке о томе где се налазе немачке дивизије које треба да започну офанзиву, па је по њиховим положајима отворила артиљеријску ватру. Битка је трајала око 50 дана и завршила се 23. августа 1943. победом Црвене армије.

 У Другом светском рату је било много догађаја који се могу сматрати почетком краха Трећег рајха. Конкретно, многи руски и западни историчари сматрају да је сам напад Немачке на СССР био тренутак после кога су дани нацистичке Немачке били одбројани. Битка код Москве, Стаљинград, Курск – све те славне победе приближиле су Црвену армију Берлину. У октобру 1941, у бици код Москве, постало је јасно да блицкриг није успео, а крајем 1942. и почетком 1943, после битке за Стаљинград, цео свет је сазнао да совјетска армија може да зада смртан ударац немачкој армији. И заиста, 1943. године код Курска немачка армија је задобила такав ударац, од кога се више није могла опоравити. Сви поменути датуми су подједнако значајни за историју, све су то били кораци ка Победи и степенице којима је совјетски војник хитао ка врхунцу своје славе.