"Платформа" и "Резолуција" о КиМ

1. Из платформе коју је понудио Томислав Николић, у резолуцији Владе Србије избачено је:

-    Да Влада Републике Србије, у циљу заштите државних интереса, не постиже даље парцијалне договоре са ПИС у Приштини у оквиру такозваног „техничког дијалога“ с обзиром на чињеницу да они воде промени стања на терену у корист ПИС, као и слабљењу преговарачке позиције Србије у политичком дијалогу на високом нивоу и потенцијалној дестабилизацији безбедносних прилика. (тачка 1 платформе коју је предложио Томислав Николић)
-    Да ће основни принцип преговора бити „ништа није договорено све док се не постигне договор о свему“; (тачка 4 платформе)
-    Да међународне организације, међународне војне и цивилне мисије које на подручју А. П. КиМ делују од 10. 6. 1999. на основу резолуција СБ УН, ГС УН, одлука Савета Европске уније, одлука и резолуција Народне Скупштине Републике Србије и др. нису испуниле и не испуњавају велики део обавеза које произилазе из одредби којима се регулишу права грађана и државних органа Републике Србије на територији покрајине, како је изнето у „Збирној информацији и непоштовању Резолуције СБ УН 1244, Споразума Човић - Хакеруп и ВТС.“; (тачка 7 преамбуле)
-    Да Србија ужива стабилну подршку две сталне чланице СБ УН по питању спречавања чланства ПИС у Приштини у УН и другим међународним организацијама; (тачка 8 преамбуле)
-    Да је уз сагласност и подршку Републике Србије на подручје А. П. КиМ упућена мисија ЕУЛЕКС, у оквиру које водећу улогу имају представници земаља које су у првим недељама по једностраном проглашењу „независности“ признале, са свим правним и политичким импликацијама, постојање тзв. „Републике Косово“, на делу територије Републике Србије, са мандатом управљаним на „јачање владавине права и учвршћивање институција“ које је Влада Србије прогласила нелегалним у Одлуци од 18. 2. 2008, као и чињенице да је Р. Србија дала имплицитну сагласност за пренос надлежности са УНМИК на ЕУЛЕКС, што је довело до јачања легитимитета ПИС у Приштини и стварања правних претпоставки за њихово даље функционисање; (тачка 10 преамбуле)
-    Да је Влада Републике Србије у периоду од 2010. год. водила „техничке преговоре“ и постизала политичке договоре са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз посредовање Европске уније, а који су недвосмислено водили промени стања на терену у правцу јачања утицаја и легитимитета ПИС у Приштини на подручју А. П. КиМ и афирмацији њиховог међународног правног и политичког субјективитета; (тачка 11 преамбуле)
-    Да активности ПИС у Приштини показује све знаке планског и промишљеног стратешког деловања, усклађеног са делом међународне заједнице који је по утицају доминантан у ширем региону, и да је на основу расположивих сазнања за очекивати да у наредном периоцу дође до низа даљих по нашу позицију неповољних промена на терену, које производе из редефинисања тежишних задатака ЕУЛЕКСА, КФОР-а, примене договора постигнутих у „техничким преговорима“, активности ПИС на проширењу утицаја на север покрајине, укључујући и кораке управљене на дугорочну промену етничке структуре, (тачка 12 преамбуле)

- Такође измењена је тачка 2 преамбуле: „Имајући у виду дугорочни државни и национални циљ - очување целовитости државне територије, суверенитета, демографски опоравак, остваривање легитимног политичког, економског и безбедносног утицаја на подручју А. П. Косова и Метохије;“ тако да сада стоји: „У жељи да оствари дугорочни државни и национални циљ – очување целовитости државне територије, суверенитета, економски развој, заштиту политичких, економских и безбедносних интереса Републике Србије на подручју Косова и Метохије, омогућавање бољег живота за све грађане приступањем Европској Унији, демографски опоравак“ (тачка 2 преамбуле скупштинске резолуције)

Са овако редефинисаном платформом која као државни и национални циљ прокламује приступање Европској Унији, влада Србије, заклањајући се мантром да нема формалног признања, фактички успоставља добросуседске односе са Косовом  и Метохијом  и то по страшну цену укидања српских институција, и потпуног интегрисања Срба у систем Приштине (што је Ивица Дачић потврдио у интервјуу на РТС-у).

Узевши у обзир неоспорну чињеницу да је Влада Републике Србије претходно прихватила да постави границу на Јарињу и Брњаку, јер се сагласила да се на тим граничним прелазима наплаћује царина, може се рећи да нова, искасапљена платформа у форми Резолуције Владе Србије, не само да није ојачала преговарачку позицију Србије већ је  и  отворила простор за убрзано формирање нове и застрашујуће реалности  по Србе са Косова и Метохије.

Томислав Николић је поново „храбро“ узмакао, дозволивши да га Ивица Дачић и Александар Вучић, под притисцима и наредбама западних амбасадора, политички спале и да од његове платформе нема ни С од суштине, већ да су од ње, као и од самог Томислава Николића, како каже Топаловић у Маратонцима, остали само дугмићи.