Бадњи дан

 

  

БАДЊИ ДАН, БАДЊЕ ВЕЧЕ (грч: Παραμονή Χριστουγέννων), навечерје Рођења Христовог. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава - отуд му и назив у српском језику: бадњи, настало од б'дити, а то значи дан неспавања, бдења. Ујутро рано, сече се бадњак. У цркви се служе царски часови, насред храма, уз отворене царске двери и читање Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Св. Василија Великог, а на сам празник - Златоустова. На Бадњи дан строго се пости и по старом обичају једе жито са медом, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења. 

Народни обичаји

 

Домаћин у рану зору одлази у шуму и бира стабло за бадњак. Обично је то младица дебљине руке. Домаћин мора из три пута да обори стабло пазећи да дрво падне на источну страну. Уколико не успе, дрво се откида усукивањем и ломљењем. У неким местима, пре него што сече, домаћин проспе мало вина и баци шаку жита. Понегде бадњак призивају и са "бадњаче весељаче", а добро је када се стабло исече да на отсечку остане "брада".

У неким местима секу три бадњака, па један прогласе за главни бадњак, други за бадњачицу, а трећи за њихово дете - бадњаче. И околини Лесковца, бадњаче завију у дечје кошуље и носе по кући. На Црногорском приморју, био је обичај да се сече онолико бадњака колико има чељади у кући. Бадњак се доноси до куће и прислања на врата, домаћица износи погачу коју прислони на браду бадњака, онда домаћин уноси дебло и ставља га на огњиште, а дечица просипају сламу по читавој кући или на гомилу крај бадњака. Домаћин залије вином и медом бадњак и поспе житом. Уз то се говори: "Ми тебе вином и храном, а ти нама сваким добром и напретком". Потом се бадњак гура на ватру да гори, понегде домаћин џарне стабло да искоче варнице. Каткад сви укућани чекају да бадњак сагори, а некад само домаћин или најстарији члан остане преко ноћи да чува бадњак док сасвим не изгори.

У току Бадњег дана углавном се врше припреме за најважнији део дана - Бадње вече, када се окупи сва породица. Вечера се на поду покривеном сламом. У Горњој Пчињи домаћин изнесе погачу пред врата и виче: "Облаче, облаче, Ђермане и остали свеци, дођите да вечерамо.." Вечера је УВЕК ПОСНА, а највише има меда и ораха. У неким селима Пчиње и Драгачева, цела породица изводи игру "квоц-квоц" на силну радост деце. Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. На Бадње вече се не заборавља стока и све што је живо у кући и око куће. После вечере сви се међусобно љубе и желе један другом сретан Божић. Вечера на Бадње вече је жртвена, за мртве претке. Жеља је једноставна; сетити се душа предака. 

ОЈ, БАДЊАЧЕ, БАДЊАЧЕ

Ој, бадњаче, бадњаче,
ти наш стари рођачe,
добро си нам дошао
и у кућу ушао,
мили српски бадњаче,
ти наш стари рођаче.
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.

Доносиш нам много среће,
сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш,
Њега славиш и казујеш:
мили српски бадњаче,
ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.

Кол'ко, кол'ко варница,
толко, тол'ко срећица,
и толико оваца, и толико јањаца,
мили српски бадњаче,
ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.

Христос нам се родио,
у пећину спустио,
да свуд љубав посеје,
и озебле огреје:
мили српски бадњаче,
ти наш стари рођаче ,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.