Бундестаг: Немачки услови Србији за добијање "датума" у јануару

 

 

Немачки савезни парламент, Бундестаг, усвојио је 27. јуна већином гласова декларацију коју су предложиле владајуће странке и у којој се каже да прва приступна конференција између Србије и ЕУ у јануару 2014. може да буде одржана пошто се претходно установи и потврди "потпуно и трајно спровођење преузетих обавеза" које проистичу из споразума Београда и Приштине. У декларацији се наводи и да даљи циљ, пре пуноправног чланства Србије у ЕУ, мора да буде "правно обавезујући споразум" Београда и Приштине. Додаје се и да процес нормализације између Србије и Косова треба да буде посебно третиран у једном од преговарачких поглавља.

За декларацију су гласале владајуће странке, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) и Либерали (ФДП), које су декларацију и предложиле.

Против декларације гласале су опозиционе странке - Социјалдемократска партије Немачке (СПД), Зелени и Левица. Опозиција, међутим, није на ову тему Бундестагу на гласање ставила сопствену декларацију.

У излагању у Бундестагу савезна канцеларка Ангела Меркел је рекла да прва конференција са Србијом о приступању може да буде одржана у јануару 2014. уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине. Пре коначног уласка Србије у ЕУ, додала је канцеларка, потребна је "пуна нормализација односа" Београда и Приштине.

Подносећи извештај савезне владе уочи самита ЕУ 27. и 28. јуна у Бриселу, канцеларка Меркел је рекла да су Србије и Косово учинили "без сумње одлучујући напредак" потписивањем споразума у Бриселу. Но, како је додала,"тек када се у децембру потврди напредак у спровођењу договореног, могуће је да се у јануару одржи прва конференција између ЕУ и Србије и приступању".

Напредак у спровођењу мера које су договорили Београд и Приштина мора, како захтева Бундестаг, и даље да буде провераван, на пример даљим извештајем Европске комисије до краја новембра 2013, наводи се у декларацији.

Бундестаг, међутим, сматра да процес нормализације (између Београда и Приштине) мора да иде и битно даље са циљем постизања "правно обавезујућег споразума" који треба да обезбеди да Србија и Косово, као пуноправне чланице, на основу ЕУ-аката, "независно заједнички могу да користе своја права и обавезе".

Овај уговор мора да буде склопљен пре окончања приступних преговора између Београда и ЕУ, каже се у декларацији.

Уз то, у декларацији се наводи да се "мора обезбедити да процес нормализације између Србије и Косова буде посебно третиран у једном од преговарачких поглавља" и да то поглавље, заједно са темама из области правне државе, треба да чини тежиште приступних преговора.

"Уколико Србија, после отварања приступних преговора оклева са спровођењем преузетих обавеза, њих суспендује или од њих одустаје, приступни преговори треба да буду заустављени", наводи се у декларацији коју је гласовима владајућих странака усвојио Бундестаг.

У декларацији се указује и да Бундестаг сматра да приступни споразуми са Србијом могу да буду окончани тек "када надлежне српске власти и судови учине све што је у њиховој моћи да у процесу у духу правне државе у потпуности расветле напад на немачку амбасаду (2008. године) и нападаче и посебно оне који су вукли конце те акције правоснажно осуди".

Поред тога, тражи се и што је могуће брже отварање моста на Ибру као једна од мера јачања поверења, стварање косовско-српског савеза општина, одржавање слободних и фер комуналних избора на целом Косову, као и несметани приступ косовске пограничне полиције и царинских службеника копненим путем до граничних постаја на северу Косова.

АУСТРОУГАРСКИ УЛТИМАТУМ СРБИЈИ 1914 године 

1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.

2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.

3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.

4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.

5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.

6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.

7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.

8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.

9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.

10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

     

     

    А подсетимо се и 1941 године :

     

    

     

    Као одговор на захтев изасланика Феликса Бенцлера, кога је немачко министарство иностраних послова именовало да помаже Данкелману, Министарство иностраних послова је послало Едмунда Весенмајера да помогне у оснивању нове марионетске српске владе која ће задовољити немачке захтеве. Пет месеци раније, Весенмајер је кумовао проглашењу НДХ. Весенмајер је учествовао у низу консултација са немачким командантима и званичницима у Београду, испитивао је бројне могуће кандидате за председника нове марионетске владе, а онда одабрао генерала Милана Недића као најбољег кандидата. Немци су морали да изврше притисак на Недића да би га убедили да прихвати понуђени положај, укључујући претње да ће довести бугарске и мађарске трупе на територију Србије и да ће га послати у Немачку као ратног заробљеника. За разлику од већине некадашњих југословенских генерала, Недић није био интерниран у Немачку након капитулације, већ је стављен у кућни притвор у Београду.
    
    Око 75 познатих Срба се окупило на скупу 27. августа 1941. на коме је одлучено да би Недић требало да састави Владу народног спаса која ће заменити Комесарску управу, а Недић је истог дана писао Данкелману да пристаје да постане председник нове владе под пет услова, а тражио је и још неке додатне уступке. Два дана касније, немачке власти су именовале Недића за премијера и формирале његову владу. Не постоје извештаји о томе да ли је Данкелман прихватио све Недићеве услове, али је позитивно одговорио на неке затражене уступке, као што су употреба српских народних и државних симбола.
    
    

    Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, као и да спречи победу комуниста у рату. Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом евопском поретку који стварају нацисти.

    
    Режимска пропаганда је представљала Недића као „оца Србије“, који обнавља Србију и који је прихватио своју улогу да спасе српски народ. Институције које је основала Недићева влада су биле сличне онима у нацистичкој Немачкој, док су документи које је потписивао Недић користили расистичку терминологију узету из национал-соцјалистичке идеологије. Пропаганда је славила „српску расу“, прихватајући њено „аријевство“ и одређивала српски „животни простор“. Апеловало се на омладину да прати Недића у изградњи новог поретка у Србији и Европи.
    
    

    Недић је желео да убеди јавност да је за Србију рат завршен априла 1941. Своје време је описивао као време после рата, тј. као „време мира, напретка и спокојства“. Недић је тврдио да су све акције његове владе одобрене од окупатора, коме народ треба да буде захвалан за „обезбеђен живот и часно место сарадника у изградњи новог света“. 

    
    Међутим, колаборационистички режим у Србији није успео да освоји наклоност великог дела српског народа, који се више окретао четницима и партизанима. Због све лошијег стања у Србији, Недићевој влади је било потребно да оснује своје оружане формације - Српску државну стражу, док су припадници покрета Збор основали Српски добровољачки корпус.
    
    

    Марионетска влада Србије чије су оснивање иницирали Немци имала је ограничене могућности за деловање. Она није имала међународно признање, јер међународна заједница није признала укидање и поделу Југославије. Њена овлашћења, ограничена од самог почетка, све више су смањивана током времена, што је било посебно фрустрирајуће и тешко за Недића.

    
    

    

    
    

    Ово није плакат од 5.октобра 2000.године...није плакат ни из 2013.године...

    ОВО ЈЕ ПЛАКАТ ИЗ СРБИЈЕ ЗА ВРЕМЕ НЕМАЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ 1941-1944 !!!