Стоп за рехабилитацију нацизма у Русији

 

 Рехабилитација нацизма и изједначавање агресора и жртве агресије у Русији више се неће толерисати. Доњем дому руског парламента упућен је предлог закона по коме ће се строго кажњавати величање злочина немачких нациста и њихових савезника током Другог светског рата, као и довођење у питање оправданост акција Црвене армије. Дошли смо до црвене линије, до преседана који се више не може толерисати – кажу предлагачи законског пројекта.

 

 

Сличан предлог поднео је још пре неколико година, тадашњи министар за ванредне ситуације а сада министар одбране, Сергеј Шојгу. Пројекат је стављен ,,под тепих’’, вероватно због бојазни да ће наићи на оштре критике на Западу. Образложено је да претходно о њему треба да се изјасне историчари и правници. То је у међувремену урађено – а пошто је проблем последњих месеци још више ескалирао – група депутата оценила је да времена за чекање више нема.

- Више је него јасно да су се Црвена армија и њени савезници борили против нацизма и сваки покушај другачије интерпретације или изношење другачијих оцена о улози и значају Црвене армије у Другом светском рату не само да противуречи објективним историјским чињеницама, већ представља кршење међународних закона, изјавила је, у име предлагача, посланица Ирина Јероваја. Ради се, у суштини, о допуни оног дела руског Кривичног законика у поглављу Злочини против мира и безбедности народа. Не може се доводити у питање Берлинска декларација од августа 1945. у којој је таксативно наведено које су нације у Другом светском рату биле агресори а које жртве агресије, односно које су се бориле против Хитлерове Немачке и њених савезника – кажу предлагачи закона.

Новим документом предлажу се казне за прекршиоце, али чини се да тај део још није дефинитивно прецизиран. Казне се крећу од 300 хиљада рубаља или три године затвора, па до пет стотина хиљада рубаља или пет година затвора ако се у нечасној работи користе и средства информисања.

Аналитичари примећују да су то предвиђене казне за извртање чињеница о оправданости казни Нирнбершког суда, за критику дејстава армија антихитлеровске коалиције, за распростирање лажних информација о тим акцијама. А шта је са многобројним другим прекршајима, са клеветањима, изједначавањем злочина које су починили нацисти са ,,злочинима’’ савезничких армија, пре свега ,,злочинима’’ Црвене армије? У овом тренутку, детаљи санкција за такве случајеве још нису познати широј јавности.

А таквих случајева има на претек. Последњих година, а нарочито последњих месеци, либерали и нескривене присталице фашизма, користећи некажњивост, постали су веома активни. Управо ових дана, на годишњицу напада нацистичке Немачке на СССР, огласило се доста таквих ,,правдољубаца’’ који су своју отровну жаоку упрли у хероје Отаџбинског рата и оправдавали нацистичку агресију, означавајући је као покушај доношења слободе народима СССР-а. Било је међу руским грађанима људи који су откривање меморијалног комплекса у Москви 22. јуна окарактерисали као ,,гробље домаћих животиња’’. На свом сајту, човек са именом Јегор Просвирниј и који се представио као ,,интелектулни националиста’’, написао је поводом 22. јуна чланак под насловом ,,Дан када се родила нада’’. Тог датума, каже Просвирниј, показало се да на свету постоје снаге које су способне да баце изазов стаљинским људождерима. И милиони робова осетили су да крвава власт комуниста са свим својим комитетима, колхозима и гулазима (логорима) није вечна, да може бити и другачије. Први пут за двадесет година код људи се појавила могућност избора, и многи су га извршили… У поређењу са Стаљином и његовом бандом, чак су се и нацистички злочинци показали као веома пристојни људи способни да избаве од сиромаштва, глади и животног страха пред свезнајућим ,,органима’’.

 

Пред оваквим тврдњама и оценама можемо се само згражавати, кажу аналитичари.

Последњих недеља било је људи који су се оглашавали готово невероватним изјавама: неки су међу ветеранима Отаџбинског рата проналазили педере, а позната и врло контроверзна ТВ дива Ксенија Собчак, иначе ћерка бившег градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака и актуелне политичарке Људмиле Нарусове, на свом сајту је написала да су стаљинизам и нацизам једно те исто. А руски интелектуалац, господин Гозман, каже да су се по злу позната нацистичка тајна служба СС и совјетска обавештајна служба СМЕРШ разликовали једино по томе што су припадници СС имали лепшу униформу. Он се већ огласио да ће нарушавати нови закон.

На први поглед може изгледати изненађујуће, али са оваквим типовима солидаришу се и неке такозване угледне личности либералне оријентације – као што је Алфред Кох, иначе један од главних актера (криминалне) приватизације у Русији, некадашњи заменик председника владе. Он у једном напису каже да се ,,Црвена армија сусрела са непријатељем на туђој, тек освојеној територији уочи апсолутно скотског (у савезу са Хитлером) напада на Пољску, Прибалтик и крвавог пира у Финској’’.

Зашто смо – поставља даље питање Кох – сада већ као савезници са Хитлером, прекршили услове тих договора? Зашто смо бесмислено извршили контранапад под Москвом, код Вјазме и Ржева? Зашто нисмо напустили стратешки апсолутно безначајан Лењинград? Зашто нисмо, после победе код Курска, предложили непријатељу примирје јер смо вероватно могли добити изванредне услове? Другим речима, требало је, дакле, дозволити да нацисти уђу у Москву и Лењинград.

Нуде се и одговори на сва ова питања: совјетска држава била је, очигледно, апсолутно неефикасна, непрофесионална и злочиначка. ,,То је био скуп преступника и садиста.’’

Прави одговор на сва ова питања је заиста очигледан: свим тим људима као кост у грлу стоји СССР и његова победа у Другом светском рату. Бацати на њу и њене грађане љагу је њихов животни кредо – кажу аналитичари у Москви. Сада – уколико Дума усвоји предлог закона и ако наставе своју нечасну, рушилачку и срамну работу – могу се наћи у затвору.

Руски експерти изјављују да је крајње време да се престане са клеветама на рачун велике победе у Другом светском рату. Подржавајући доношење закона, политиколог Олег Матвејчев каже да више нема снаге да се суочава са прекрајањем историје и фалсификовањем чињеница. Он као пример наводи руски филм ,,Сволочи’’ (олош, шљам) у коме се описује да су руске специјалне службе врбовале децу, обучавали их у специјалним логорима и слали као диверзанте. То су радиле немачке, а не совјетске обавештајне службе, каже Матвејчев. Код нас је постало уобичајено да се Хитлер и Стаљин изједначују, да се тврди како су Немачка и СССР подједнако криви за најкрвавији рат у историји човечанства, да су у Другом светском рату победили Американци. Ми своју победу не поштујемо, каже Матвејчев. Наши очеви и дедови начинили су подвиг победивши Хитлера а ми то бацамо под ноге.

Дмитриј Медведев, у својству председника Русије, потписао је још маја 2009. декрет о супротстављању фалсификовања историје на штету Русије. А познати војни коментатор, Виктор Баранец, пре неколико година изјавио је да су ,,клевете о совјетској победи достигле такве размере да се највише власти морају озбиљно замислити’’. Давно је дошло време да се држава умеша у тај проблем. Ту тематику треба законом регулисати. По руским књижарама могу се наћи мемоари нацистичких војсковођа фон Бока, Манштајна и Гудеријана, али не и Васиљевског, Рокосовског, Коњева и других совјетских војсковођа. То је недопустиво и то је срамно, каже Баранец.

Многи коментатори и аналитичари у Москви су мишљења да су у тој нечасној работи око прекрајања историје ,,до лаката’’ умешане руке појединих западних служби.

Руски медији оцењују да ће Дума сигурно усвојити законски пројекат и да ће срамна, компромитујућа пракса бити заустављена.