Украјина се упецала на масни залогај, а Србија на празну удицу из Брисела

 

 

 

Како се видело из протеклих дешавања која су била одлучујућа за избор пута којим ће да крену званични Кијев и Београд, испоставило се да је Украјина загризла масни залогај који јој је понудила Русија у вредности од преко 17 милијарди долара, док се Србија упецала на празну удицу бриселски х обећања. Ево о чему се ради.

Када је Украјина првобитно затражила од Европске уније да јој надокнади штету која би настала потписивањем споразума о придруживању са њом, Брисел је понудио Кијеву мање од 10% затражене суме, што су украјински званичници оценили понижавајућом понудом и одбили су да наставе даље разговоре са Европљанима. А одмах затим, када се председник Јанукович обратио за помоћ Владимиру Путину, Москва је без пуно размишљања дала Украјини све оно што је Кијев узалудно тражио од Брисела.

Дакле, Русија је одлучила да купи украјинске државне обвезнице у вредности од читавих 15 милијарди долара, што у суштини значи давање кредита Украјини да би избегла банкротство које јој је претило већ у најскорије време. Осим тога, Путин и Јанукович су се договорили да Русија радикално смањи цену свог гаса за украјинске потрошаче, чак на 268 долара за хиљаду кубних метара гаса, што буквално представља поклон Украјини јер се цена тог енергента за њу снижава отприлике за половину, а то ће по оценама економских стручњака значити оживљавање украјинске привреде, и додатну уштеду од преко 2 милијарде долара.

Али ни то није све, с обзиром да су украјински и руски председник договорили цели низ споразума о економској сарадњи, као и кретање у правцу стварања зоне слободне трговине, али не између Украјине и Европске уније, него између Украјине и Русије.

Како су истакли сви аналитичари, то што су договорила двојица председника потпуно искључује било какву могућност да се Украјина макар и осврне у будућности према Европској унији. Штавише, сасвим је јасно да су и Путин и Јанукович хтели свима дати на знање да више нема никаквог Брисела у њиховим мислима, него једино заједничка производња у разним гранама привреде, а посебно у области машиноградње и металургије. А поврх свега, битан је и податак који је нагласио руски председник – да Русија при том не поставља никакве услове, за разлику од Брисела који је своју неупоредиво скромнију понуду Кијеву условио замрзавањем пензија и плата, иако ни ту није био крај бриселским уценама.

А најкрупнији резултат њиховог сусрета у Кремљу је чињеница да ови потписани споразуми између Украјине и Русије не остављају никакву сумњу да су врата Царинске уније и будуће Евроазијске економске уније која се формира око Русије, сада широм отворена и за Украјину, и само је питање времена када ће бити озваничена одлука о окретању украјинског брода према Истоку.

Међутим, за разлику од Украјине која је, како видимо, загризла масан залогај од преко 15 милијарди долара, и тако на дужи рок решила своје горуће економске проблеме, пред Београд је бачена само обична коска у виду пустих обећања из Европске уније да ће добити датум о почетку преговора, за које нико поуздано не зна колико година ће трајати, нити колику цену ће Србија морати још да плати за улазак у Унију, поред већ скоро извесног признања косовске независности.

 

Али у томе и јесте разлика између Украјине и Србије. Наиме, Украјина се показала као златна рибица којој је Русија испунила све жеље, а Србија је овог пута чини се испала сом који се упецао на празну бриселску удицу.