Леонид Ивашов:

Пока мы бездействуем, это граничит с преступлением против российского государства 

 

 

Леонид Ивашов: Наше нечињење граничи се са злочином против руске државе

 

 

 

 Док је Порошенко запенио, претећи да збрише југоисток Украјине са лица земље, а након њега да уграби и руски Крим, још један наизглед сасвим неочекивани проблем настао је на самој граници Русија – Абхазија. Александар Анкваб је буквално за један дан капитулирао, предајући власт „опозицији“ која се наводно појавила ниоткуда. 

Чак и онима који су слабо упућени у геополитику очигледно је да иза свега тога стоје иста „позната лица“. Ако Русија коначно не пређе у напад на свим фронтовима, она ће упасти у замку непријатеља, изјавио је у интервјуу за Накануне.ру председник Академије геополитичких проблема, генерал – пуковник Леонид Ивашов. И то ће бити злочин против државе и народа.

***

Борбе на југоистоку не јењавају, и изгледа да се Порошенко ни пред чим неће зауставити док не уништи цео Донбас…

Леонид Ивашов: Користећи се таквим бесмислом и (злоупотребљавајући) правну одговорност официра, Порошенко покушава да најбруталнијом силом угуши протест на југоистоку и његову тежњу за независношћу… да сузбије силом, игноришући крв, жртве, разарања и остало. Сада је за хунту најбоље време: Порошенко још није ступио на дужност председника, а сви ови јацењуки, турчинови, авакови – сви су они на привременом раду – они могу наравно сносити одговорност за одлуке, али је нејасно ко тачно одлучује о војној акцији. Они су сви заштићени отсуством легитимне власти, зато ће ићи до коначног циља а то је – угушити тежњу низа региона за независношћу.

Зашто Русија не чини оно што би, по многима, требала да уради још данас?

Леонид Ивашов: Русија данас ужива у победама хокејаша, придруживању Крима, Олимпијади, Санкт-Петербуршком економском форуму, итд. али не ради онако како треба што се тиче ситуације на југоистоку Украјине. Нема апсолутно никакве политичко-дипломатске офанзиве. Већ одавно је требало захтевати хитно сазивање Савета безбедности УН, да се предложи резолуција о забрани летења, о окончању насиља, да се захтевају да се сазове одбор Савета безбедности, као и ОЕБС и друге међународне организације. Већ одавно је морала да се да међународна правна оцена овог фашизма у Украјини. Осим тога, ја верујем да данас Русија мора кроз уста Председника или министра спољних послова да постави ултиматум следеће врсте: „Ако за један дан не престане бомбардовање и убијање цивила, Русија ће покренути процес признавања независности Луганске и Доњецке народне републике са свим последицама које из тога произилазе“. Поред тога, неопходно је обезбедити хуманитарну помоћ том региону, активирати међународне хуманитарне организације – „Црвени крст“, УНЕСКО идр. То јест – политика дипломатске офанзиве мора да се води у свим правцима са ослонцем на војну силу.

Шта сматрате под војном силом?

Увести трупе у југоисток је, наравно, немогуће, али повлачити наше трупе са границе, и то тако недоследно да Председник каже једно, а Министарство одбране друго – то није у реду. Ми се повлачимо под притиском нациста! Ово је наша територија, наше је право да правимо групе, да омогућимо удружењима, пре свега козака и официра, да формирају добровољачки одред и организујемо обуку усмерену у правцу тог региона. Ми можемо да обезбедимо политичку подршку снагама народне одбране и нових влада ових република. Много може да се уради – и да се покаже војна сила и да се изврши политичка и дипломатска офанзива као и да се обезбеди хуманитарна помоћ. То је наша дужност .

Да ли је могуће отварање хуманитарног коридора за доставу хуманитарне помоћи и прихват избеглица и деце? И оно што је главно – да ли је могуће снабдети оружјем народну одбрану?

Леонид Ивашов: Хуманитарна коридор је требало много пре отворити, заједно са „Црвеним крстом“, ОЕБС-ом и другим међународним хуманитарним организацијама – направити чисто хуманитарни коридор, где би се могли да се евакуишу избегли и рањени, да се укаже помоћ, испоручи храна, медицинска опрема и све друго што је потребно становништву. Ми смо били обавезни да то још раније урадимо. Што се тиче снабдевања оружјем и војном опремом – треба признати независност ове две републике и одмах након чина признавања потписати споразум о међусобној безбедности са једном и другом републиком уз све последице које из тога проистичу.

Може ли се направити аналогија ситуације на југоистоку Украјине са бомбардовањем Југославије?

Леонид Ивашов: Наравно, постоји сличност такође и са Косовом, али у том случају Американци и НАТО су бомбардовали Србе, а нама је то забрањено. Ја сам наравно против тога да се бомбардује цивилно становништво, као што су бомбардовали становништво Југославије, али нанети муњевит удар авијацији украјинске војске, бандеровцима у оклопним возилима – сасвим је могуће. Нека се то сматра за акт хуманитарне операције. Они су на Западу смислили све те термине: „хуманитарна интервенција“, „хуманитарна операција“… Дакле, ударити на чисто војне мете, сматрам да је могуће.

Док се не отрезни овај геј-фашизам Запада и ових бандероваца у кијевској власти, ништа се неће постићи. Све изјаве са протеста, захтеви да се заустави бомбардовање – то је исто као када бисте Хитлеру 1941. године слали писма са захтевима „Не бомбардујте Смоленск“, „Не бомбардујте мирне градове“ итд.

Значи, југоисток без помоћи Русије неће моћи да се избори против хунте?

Леонид Ивашов: Однос војних снага данас је супериоран када су у питању кијевске снаге. Они су супериорни над народном милицијом у сваком погледу. Дух народне милиције, дух народне републике је виши, али у свему они губе. Постоји закон рата – каолико год дух био јак, са штапом се не може против тенка. Зато, ако се Русија сада не умеша снажно и одлучно, бандеровци, нацисти ће сигурно сломити отпор. Али, морамо имати у виду да се данас формирана украјинско – пољско- литванска бригада, и сутра ће у области Доњецка и Луганска бити ПВО ракетни комплекси, НАТО авиони, и све се то дешава на нашим границама, а ми ћемо онда ломити прсте говорити да то није у реду. Наше нечињење граничи се са злочином против руске државе и против рускојезичког становништва.

Појавио се још један немиран регион – Абхазија, где се буквално за један дан десио државни преврат уз учешће потпуно непознате „опозиције“. Ко су ти људи и зашто се, по Вашем мишљењу, ово дешава сада у Абхазији?

Леонид Ивашов: Да бисмо причали о томе шта се дешава у Абхазији, треба разумети шта званична Русија жели од Абхазије. Да, 2008. године смо поступили мудро и одлучно, али онда смо све одбацили, ту смо увели трупе, направили војну базу и на томе смо завршили своје присуство. Сада тамо постоји само посао – који само тражи где ће да профит да оствари. А где је геополитика, где је политичка стратегија, где су проблеми безбедносни Руске Федерације? Зауставили смо се и Абхазија сада бесни у свом политичком и друштвеном казану. Зато је то што се догодило у Абхазији за нас и неочекивано.

Јасно је да је Анкваб после Сергеја Васиљевича Багапша дошао са другим циљевима, са другом екипом, уз подршку других пословних кругова. И ми смо све то пустити да се дешава, и данас се различите пословне групе уз подршку различитим деловима становништва Абхазије, боре између себе. И данас ми треба да одлучимо – или ћемо Абхазији дати услов „одржите референдум и постаните један од субјеката Руске Федерације“, или „будите потпуно независни“. То је природно, али референдум треба одржати, а сигуран сам да ће већина становништва Абхазије гласати у корист уласка у састав Русије. Нека буду посебан ентитет, јер ако се сећате, почетком 90-их били су спремни да уђу у састав Краснодарског региона. Тако да они, такође, морју да одлуче и да не гледају ка Вашингтону шта ће рећи “Ујка Сем“ и да ли ће запретити прстом.

Стиче се утисак да спаљивањем Одесе, организовањем пуча у Абхазији, подстицањем кримских Татара, Запад тиме покушава да нас потисне са Црног мора?

Леонид Ивашов: Наши некомпетентни чиновници који се баве и безбедношћу Русије и спољном политиком, требало је још одавно да схвате да Запад нама никада није био пријатељ поуздан партнер. Сједињене Државе и већи део западне Европе историјски су нас забележили на листу њихових главних противника константно ратују против нас. Чак и у време Великог отаџбинског рата, знали смо они нису нама помагали, већ су помагали себи – користећи и наоружавајући нашу војнску, они су и даље штитили своје интересе и своје територије. И то треба да се разуме – Запад и пре свега САД, стално у свим правцима ће водити рат против нас. Ми смо се одавно разуверили да је „хладни рат“ завршен и да комунизма више нема. Постоји вечна геополитичка конфронтација, и нама су је наметнули.

Зато, тамо где се код нас појави опуштање, они ће неизоставно улагати финансијске ресурсе и спроводити специјалне операције како би се пукотина претворила у провалију. Ми ћемо сада неизоставно видети и активности „пете колоне“ на Криму. Они ће распиривати сукоб у Абхазији, радиће и са Турцима да би нас потиснули са Црног мора, или бар ослабили. Постоје идеје светске јеврејске олигархије које се тичу Крима и целе обале, а и англосаксонска елита има своје старе снове, тако да ће се све ово реализовати.

Испоставља се да ће нас Запад заиста увести у вртлог непријатељства?

Леонид Ивашов: У замку упадају само они који су слаби и не спроводе одлучне акције. Данас имамо огроман потенцијал – Путин га је показао, али онда се, очигледно, умирио.

Скок на исток у Шангај, потписивање савезничких односа у области нафте и гаса, заједничке поморске вежбе у истом периоду, итд. И Кина је радо прихватила Русију, коју Запад ограђује санкцијама, јер Русија се данас нашла у првој линији конфронтације са Америком, и Кина је иза наших леђа постала довољно јака. А на простору азијско-пацифичког региона управо Кина се налази на првој позицији, а ми смо иза ње. То је успешна веза, али сада морамо да напредујемо – тамо, где ми данас не напредујемо, већ се бранимо, неизоставно ће нас окружити, што се сада и дешава.

 Интегрални текст интервјуа

Пока Порошенко брызжет слюной, угрожая стереть Юго-Восток с лица земли, а за ним и прибрать к рукам российский Крым, очередная, но, казалось бы, совсем неожиданная проблема нарисовалась у самих границ России - в Абхазии. Александр Анкваб буквально за сутки капитулировал, отдав власть якобы непонятно откуда появившейся "оппозиции". Даже несильно разбирающемуся в геополитике обывателю очевидно, что за всем этим стоят все те же "знакомые лица". Если Россия не перейдет, наконец, в атаку по всем направлениям, то попадет в плотное кольцо врага, заявил в интервью Накануне.RU президент Академии геополитических проблем генерал-полковник Леонид Ивашов. И это уже будет преступлением против государства и народа.

Вопрос: Бои на Юго-Востоке не утихают, и кажется, Порошенко ни перед чем не остановится, пока не уничтожит весь Донбасс…

Леонид Ивашов: Порошенко, пользуясь таким бессмыслием и юридической ответственностью должностных лиц, попытается, применяя самую жестокую силу, подавить выступление Юго-Востока, стремление к независимости, подавить силовым путем, не обращая внимания на кровь, жертвы, разрушение и прочее. Сегодня для хунты самый благоприятный момент: Порошенко в должность президента не вступил, а все эти яценюки, турчиновы, аваковы – все это временщики – они все могут понести, кончено, ответственность за решения, но непонятно, кто именно принимает эти решения по силовой акции. Они все защищены отсутствием легитимной власти, поэтому они пойдут до конечной цели – подавить стремление ряда регионов к независимости.

Вопрос: Почему бездействует Россия, как кажется многим, и что ей необходимо делать уже сегодня?

Леонид Ивашов: Россия сегодня упивается победами хоккеистов, присоединением Крыма, Олимпиадой, Питерским экономическим форумом и т.д., но не работает, как ей положено, по ситуации на Юго-Востоке Украины. Политико-дипломатического наступления абсолютно никакого нет. Уже давно надо было потребовать срочного созыва Совета безопасности ООН, предложить резолюцию по созданию бесполетной зоны, о прекращении насилия, потребовать созвать комиссию Совета безопасности, то же самое по ОБСЕ и другим международным организациям. Уже давно надо было дать международную правовую оценку этому фашизму на Украине. Кроме того, я полагаю, что сегодня Россия устами президента или министра иностранных дел должна предъявить ультиматум следующего характера: "Если в течение суток эти бомбежки и убийства мирных граждан не прекращаются, Россия запускает процесс признания независимости Луганской и Донецкой народных республик со всеми вытекающими последствиями". Кроме того, необходимо оказать гуманитарную помощь этому региону, поднять мировые организации гуманитарного - "Красный крест", ЮНЕСКО и т.д. То есть политика дипломатического наступления должна идти по всем направлениям с опорой на военную силу.

Вопрос: Что Вы имеете в виду под военной силой?

Леонид Ивашов: Вводить войска на Юго-Восток, конечно, нельзя, но отводить от границы наши войска, причем так несогласованно, когда президент одно говорит, а министерство обороны другое, - неправильно. Это мы отступаем под напором фашистов! Это наши территории, это наше право – создавать группировки, разрешить общественным объединениям, офицерским и казачьим, прежде всего, формировать добровольческий отряд и организовать их подготовку для направления в этот регион. Мы можем оказать политическую поддержку силам народного ополчения и новым правительствам этих республик. Многое можно сделать – и военную силу демонстрировать, и политико-дипломатические наступления проводить, и оказывать гуманитарную помощь. Это наша обязанность.

Вопрос: Возможно ли создание гуманитарного коридора для поставок гуманитарной помощи, вывода беженцев и детей? Ну и главное – возможны ли поставки оружия ополченцам?

Леонид Ивашов: Гуманитарный коридор надо было создать уже очень давно совместно с "Красным крестом", ОБСЕ и другими международными гуманитарными организациями. Создать чисто гуманитарный коридор, откуда могли бы вывозить беженцев, раненых, оказывать помощь, поставлять продовольствие, медицинские средства и все остальное, что требуется населению. Мы обязаны были это сделать уже давно. А что касается поставок вооружения и военной техники – надо признавать независимость этих двух республик и сразу после акта о признании подписывать соглашение о взаимной безопасности с одной и другой республикой со всеми вытекающими последствиями.

Вопрос: Можно ли провести аналогию ситуации на Юго-Востоке с бомбежкой Югославии?

Леонид Ивашов: Безусловно, есть сходство с тем же Косово, но в том случае американцы и НАТО бомбили сербов, а нам это запрещено. Я, кончено, против того, чтобы точно так же бомбить мирное население, как бомбили население Югославии, но нанести скоротечный удар по авиации украинской армии, по бандеровцам на бронетехнике вполне можно. Пусть это будет рассмотрено как акт гуманитарной операции. Они же у себя на Западе придумали все эти термины "гуманитарная интервенция", "гуманитарная операция"… Поэтому ударить чисто по военным целям, я считаю, возможно.

Пока не отрезвишь этот однополый фашизм Запада и этих бандеровцев во власти киевской, никакого результата не добьешься. Все эти заявления протеста, просьбы или требования прекратить бомбардировки – это равносильно тому, что мы бы Гитлеру в 1941 году посылали ноты с просьбами "Не бомби Смоленск", "Не бомби мирные города" и т.д.

Вопрос: Получается, что сам Юго-Восток без помощи России с хунтой не справится?

Леонид Ивашов: Соотношение военных сил сегодня является превосходящим, если говорить о киевской братве. Они превосходят ополчение по всем параметрам. Дух народного ополчения, дух народных республик выше, но во всем они проигрывают. Есть закон войны - как бы дух силен ни был, но с палкой против танка не попрешь. Поэтому, если Россия сейчас не вмешается решительно и мощно, безусловно, бандеровцы, фашисты сломят сопротивление. Но надо иметь в виду, что сегодня формируется украинско-польско-литовская бригада, и завтра и в Донецке, и в Луганске будут стоять комплексы ПРО, сидеть НАТОвские боевые самолеты, и все это у нашей границы, а мы потом будем кусать локти и говорить, что это неправильно. Пока мы бездействуем, и это граничит с преступлением против российского государства и против русскоязычного населения.

Вопрос: Появился еще один неспокойный регион – Абхазия, где буквально за сутки произошел государственный переворот с участием совершенно непонятной "оппозиции". Кто эти люди и почему, по-Вашему, это происходит в Абхазии сейчас?

Леонид Ивашов: Чтобы говорить о том, что происходит в Абхазии, надо понять, что официальная Россия хочет от Абхазии. Да, в 2008 году мы поступили разумно и даже где-то решительно, но потом мы бросили все, ввели туда войска, создали военную базу и на этом закончили свое присутствие. Теперь там работает только бизнес – ищет где бы прибыли наварить. А где геополитика, где политическая стратегия, где проблемы безопасности Российской Федерации?! Мы же остановились и все, и Абхазия бурлит в этом своем политическом и социальном котле. Поэтому произошедшее в Абхазии для нас и неожиданно.

Понятно, что Анкваб после Сергея Васильевича Багапша пришел с другими целями, с другой командой, при поддержке другого бизнеса. А мы все это пустили на самотек, и сегодня различные бизнес-группировки, поддерживаемые различными частями населения Абхазии, дерутся между собой. И нам сегодня надо определяться – либо мы Абхазии ставим условие "проводите референдум и становитесь одним из субъектов РФ", либо "будьте полностью независимы". Это естественно, но референдум надо проводить, и я уверен, что большинство абхазского населения выскажется в пользу вхождения в состав России. Пусть идут отдельным субъектом, ведь если вспомнить, еще в начале 90-х годов они были готовы войти в состав Краснодарского края.  Так что, им тоже надо определяться и не смотреть в сторону Вашингтона, что там скажет Дядя Сэм и не пригрозит ли он пальчиком.

Вопрос: Создается впечатление, что сжигая Одессу, устраивая переворот в Абхазии, подогревая крымских татар, Запад тем самым пытается выдавить нас с Черного моря?

Леонид Ивашов: Нашим бездарным чиновникам, которые занимаются и безопасностью России, и внешней политикой, нужно было уже давно понять, что Запад для нас никогда другом не был и надежным партнером никогда не являлся. Соединенные Штаты и значительная часть Западной Европы исторически записали нас в список своих главных оппонентов и постоянно ведут против нас войну. Даже в годы Великой Отечественной войны мы знали, что они не просто нам помогали, а они помогали себе, используя и вооружая за золото нашего солдата, они все же защищали свои интересы и свои территории. И это надо понять – Запад и Соединенные Штаты, прежде всего, постоянно по всем направлениям будут вести против нас войну. Мы рано разуверились, что "холодная война" закончилась, что коммунизма больше нет. Есть вечное геополитическое противостояние, и нам его навязали.

Поэтому туда, где у нас образуется слабина, они обязательно будут вливать финансовые ресурсы и проводить спецоперации, чтобы трещина превратилась в пропасть. Мы сейчас обязательно увидим и деятельность "пятой колонны" в Крыму, они будут раскручивать конфликт в Абхазии, будут работать с турками, чтобы выдавить нас с Черного моря или, по крайней мере, ослабить. Там есть замыслы и мирового еврейского олигархата в отношении Крыма и всего побережья, там есть и у англо-саксонской элиты свои давние мечты, так что, все это будет реализовываться.

Вопрос: Получается, что Запад действительно берет нас во вражеское кольцо?

Леонид Ивашов: В окружение берут только тех, кто слаб и не осуществляет решительных действий. У нас сегодня потенциал огромный – Путин его продемонстрировал, но затем успокоился, видимо. Рывок на Восток в Шанхай, подписание союзнических отношений в нефтегазовой сфере, проведение совместных военно-морских учений в этот же период и т.д. И Китай с радостью воспринял Россию, перед которой Запад ставит санкционный забор, потому что Россия сегодня оказалась в первом эшелоне противостояния с Америкой, и Китай за нашей спиной стал достаточно прочным. А на пространстве Азиатско-тихоокеанского региона именно Китай выходит на первые позиции, а мы за его спиной. Это удачная связка, но сегодня надо наступать – там, где мы сегодня не наступаем, а сидим в обороне, нас обязательно окружают, что мы и наблюдаем сегодня.