ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ

 

 

Србе клали ножевима и секирама, давили жицама и закивали за дрвеће!

 

 

 

“Село Каменица… Лева обала Дрине, општина Зворник. Од села остало само име, од људи нико”. Овим речима уз апокалиптичне слике до темеља спаљених кућа почиње документарни филм “Више од злочина” аутора Милоша Марковића.

Потресно 18-минутно остварење у продукцији Радио телевизије Београд које је недавно постављено на Јутјуб мучно је сведочанство о злочинима које је муслиманска војска починила у ноћи између 5. и 6. новембра 1992. године у селу Каменица.

Целокупно затекнуто становништво зверски је побијено. Срби су клани ножевима и секирама, закивани за дрвеће, дављени жицом…

– Секира је поштедела дрвеће, али не и људе – каже аутор на једном месту на чије речи се вештом руком монтажера надовезују потресне исповести жена, мајки, браће који трагају за својим најмилијима.

– Нашли смо седам глава – прича у филму један од житеља села.

– Ово је мој брат. Препознао сам га по џемперу. Видите како су га везали уларом – пружа неименовани саговорник руке ка камери показујући канап који је управо скинуо с распаднутог леша.

За недељу дана пронађено је шест мучилишта са 38 жртава. Њих 109 нестало је кобне новембарске ноћи.

На основу извештаја патолога (међу којима препознајемо каснијег министра здравља др Зорана Станковића) сазнајемо на који су начин мучене жртве везивањем ланцима. Најмлађи пронађени тек је почео живот. Имао је свега 19 година.

– Тражим оца. Дошла сам с тетком – једва изговара једна девојчица.

– Причали су ми да су их пекли на ражњу. Чуло се док су јаукали! – у следећој сцени замуцкује жена одевена од главе до пете у црнину пре него што се онесвестила.

 У позадини се чује јадиковка, запомагање за најмилијима. Већина никада неће бити пронађена. 

Кадар с поређаним сандуцима наговештава опело, којим се стравично сведочанство Милоша Марковића, о зверским дешавањима почетком деведесетих завршава.