Шта би требало да знате ако вам на врата закуцају мисионари "Цркве Исуса Христа светаца последњих дана" ( Мормони )

 

Лично искуство :

Негде крајем децембра прошле године на моја врата су зазвониле две девојке ( нису ове са фотографије ! ) које су ми се веома љубазно,ненаметљиво обратиле ( на веома лошем српском језику ) и замолиле ме да им посветим мало пажње.

Једна од њих је у рукама држала „Мормонову књигу“ ,коју сам раније већ имао прилике да видим и да је делимично прочитам.

Позвао сам их да уђу,међутим одговориле су ми да то могу да учине искључиво ако је ту и моја супруга,односно да им вера не дозвољава да улазе у стан у коме се налази сам мушкарац.

То ме и није зачудило с обзиром на чињеницу да сам већ имао нека претходна сазнања о Цркви Исуса Христа светаца последњих дана,односно „Мормонима“ како их чешће називају.

Објаснио сам им да сам православни хришћанин,међутим да  имам времена да их саслушам...била је зима,девојке су биле пристојне и било ми је жао да их одбијем...

У ствари – хтео сам да видим шта конкретно желе и лично се уверим у приче које сам чуо о њима и њиховој цркви.

Разговарали смо на улазним вратима мало на српском,мало на енглеском ( што их је посебно обрадовало )...Испоставило се да су обе из Сједињених америчких држава,да су мисионарке у својој цркви ( себе називају „сестре“ ) и да су послане у Србију да придобију нове вернике.

Питале су да ли сам заинтересован,без икаквих посебних обавеза,да дођем код њих на службу сутрадан ( у недељу ),с тим што би оне дошле по мене.

Нисам имао ништа против.

Служби ( која се по правилу одржава недељом у 11 сати ) слободно могу да присуствују СВИ које то занима,без обзира да ли су чланови цркве или не.

Сама служба је потпуно безaзлена,траје сат времена,нема никакве посебне симболике осим „причешћивања“ хлебом и водом ( нико вас не тера да то урадите ),веома кратке молитве ( немате никакву обавезу ),веома кратког обраћања неког од старешина и изношењем „сведочанстава“ односно личних искустава чланова цркве у вези са стварима које су им се догодиле у свакодневном животу а на које се може применити учење цркве и певања неколико „песмица“ ( на нивоу дечице из вртића ) уз пратњу клавијатуре  ( такође не морате да се „излажете“ ни овом напору ).

Након тога су тзв. „недељне школе“ ( у трајању од сат времена ) на којима се проучава Библија или Мормонова књига,или састанци на којима такође могу да присуствују и они који нису чланови цркве.

Следеће недеље у кућну посету сам примио извесног господина Џонса који је у пратњи оне две мисионарке дошао да поразговара са мном.

Разговарали смо о свему осим о њиховој цркви.

Оно што ме је посебно занимало био је избор Сремске Митровице за једно од места изабраних за храм њихове цркве.

 

Тренутно у Србији Црква Исуса Христа светаца последњих дана има своје храмове у Београду,Новом Саду и Сремској Митровици.

Када је Сремска Митровица у питању почетком 90-их,када је њихов храм почео са радом, било је негде око 62 породице чији су чланови припадали овој цркви.

Сада је тај број драстично мањи и на две службе којима сам присуствовао било је негде између 10 и 20 људи.

Потрошио сам две недеље на детаљно проучавање њиховог начина рада, литературе која је доступна на српском и хрватском језику и констатовао следеће :

1.Мисионари су веома добро обучени,прошли су посебне припреме за државу у коју се упућују ( двомесечни курс језика,проучавање обичаја и навика становника ),уредни су,чисти и веома пристојни и ненаметљиви.

Оно што је посебно занимљиво је чињеница да свој посао обављају без икакве накнаде,као и то да не могу да бирају у коју ће државу бити послани.

 

 

2.Њихов рад се базира на прецизно утврђеним правилима и упутствима,разрађеним до детаља у приручнику „Проповедај моје Јеванђеље“.

 

 

3.Проповедају учење које се у основи базира на Библији (Стари и Нови завет), Мормоновој књизи коју сматрају подједнако важном ( у неким сегментима чак и важнијом од Библије ),као и другим књигама чији је аутор Џозеф Смит,односно оснивач њихове цркве и други њихови теолози.

 

 

4.Приступ им је истанчан,индивидуално прилагођен,неагресиван и представља спој пријатељског ћаскања о духовним вредностима које цене,о здравом начину живота и значају породице.

 

 

5.У основама своје вере имају неке ствари са којима ће се на овај или онај начин сложити и већина људи који припадају другим религијама :

 здрав живот без пушења,конзумирања алкохола,кафе,црног чаја,наркотика,предбрачно апстинирање од сексуалних односа,самозадовољавања,оштра осуда хомосексуализма,значај брака и породице и здраво васпитање деце.

 

 

6.Вољни су и спремни да помогну,стално нуде своју помоћ чак и када добију одговор да то није потребно,инсистирају на томе да у разговору утврде шта је то што је предмет интереса особе с којом контактирају и сугеришу неопходност вере у Исуса Христа и читања Мормонове књиге и Библије.

 

 

7.Веома су упорни,међутим не инсистирају на контактима уколико им се то јасно стави до знања.Неће тражити од вас чак ни број телефона,нити ће вас даље узнемиравати.

 

 

8.Мисионари су по правилу у пару,међутим увек када долазе у кућну посету са њима је обично неко од старијих односно искуснијих чланова цркве (који по правилу или не зна или разуме само понеку реч на српском језику ) и настоји да успостави баланс између онога што је посао самих мисионара и интереса особе коју посећују.

 

 

9.Њихов крајњи циљ је „преобраћање“ односно стицање нових чланова цркве,али сам процес није временски одређен и своди се на процену спремности и постепено припремање потенцијалних кандидата и њихову потпуно слободну вољу да прихвати учење и постане члан  цркве.

 

 

10.Нећу се задржавати на њиховом учењу ( о томе,ако вас то интересује, можете много тога пронаћи на интернету ),међутим скренућу пажњу на две веома битне ствари које су карактеристичне,а то су тзв. „Закон десетине“ и „Закон поста“.

 

„Закон десетине“ представља ОБАВЕЗУ свих чланова цркве да дају десетину свих својих прихода цркви која овим средствима располаже.Ова средства су намењена за функционисање цркве и упућују се у „централу“ цркве.

 

„Закон поста“ се не односи само на пост,односно уздржавање од хране и пића ( једном месечно ) у трајању од два посебна оброка,него и ОБАВЕЗУ да се на овај начин „уштеђен“ новац такође преда на располагање цркви,с тим што је намена ових средстава „брига о сиромашнима и онима у невољи“.

 

 

Ова два „Закона“ се посебно наглашавају и веома се води рачуна о њиховом поштовању.

 Оснивач Цркве Исуса Христа светаца последњих дана Џозеф Смит

 

ЗАКЉУЧАК :

 

Што се вас тиче слободни сте да се,ако мисионари (или мисионарке) закуцају и на ваша врата, понашате онако како нађете за сходно.

 

Ако сте довољно сигурни у себе и своју веру и духовно и интелектуално способни да се одупрете свим покушајима да је промените немате разлога да будете дрски,одбојни или чак насилни према овим младим људима – они имају своју веру и своја убеђења и не могу вам нашкодити.

 

Ништа вас не кошта да им се љубазно захвалите и испратите их.

 

Ако мислите да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана нешто у чему ћете пронаћи свој смисао и духовни мир то је ваш избор.

 

Нисам ту да вас осуђујем и дајем вам савете те врсте.

 

Искрено се надам да сам вам на неки начин или помогао или вас упозорио ( свако нека то схвати онако како му највише одговара ).