Дан победе без Србије

И ове године у Москви где је више од 14.000 припадника руске војске дефиловало Црвеним тргом на традиционалној паради у склопу обележавања Дана победе над фашизмом, није било ни српских званичника ни српске војске. У отаџбини је овај велики датум, као и ранијих година, обележен скромно.

Председник Србије Томислав Николић је положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, а на гробљу ослободиоцима Београда, венце су положиле делегације Војске Србије, Субнора, града и делегација земаља победница у Другом светском рату.

Премијер Србије, Ивица Дачић се огласио само честитком, у којој је истакао да се сваког 9. маја одаје почаст свима који су "своје животе уградили у темеље слободе Србије и Европе".

Ревизија истине

Историчар Миле Бјелајац упозорава да Србија не чини ништа како би се успротивила све гласнијим покушајима ревизије улоге Србије у Другом светском рату.
- Перфидно нам се намеће кривица и учешће у холокаусту Јевреја у Београду. У Србији се о томе ћути зато што се идеологија меша са антифашистичком борбом, а при том се и даље за све што нам се догађа криви комунизам - истиче Бјелајац.

Стручна јавност недвосмислено тврди како се Србија заправо већ годинама уназад одриче своје улоге у антифашистичкој борби.


- Па у Хрватској је толико партизанских филмова да је то постало дегутантно. Међутим, Хрватска, попут других земаља које су у Другом светском рату биле на страни поражених, чини све како би ишчепркала неки барем мали, а ипак допринос победи над фашизмом. Једино Србија личи на Србију у време владе Милана Недића - каже сарадник Института за новију историју Србије, др Миле Бјелајац.


Према његовим речима, мада је Србија и у Првом и у Другом светском рату била на страни победника, она се сада свесно одриче те историје, уместо да на њој што више инсистира.


- Несхватљиво је да то не схватају разни саветници челника ове земље, а још мање део интелектуалне елите. Они нас упорно гурају путем који нигде не води. Евентуално само на стрму обалу Дунава - истиче Бјелајац. 

И председник Субнора, Миодраг Зечевић сматра да се Србија без потребе одриче своје историје, а да се после чудимо зашто нас нико не зове на прославе победе над фашизмом.

На концерту само саветник

Поводом Дана победе, први пут после 20 година, у Београду је у среду увече одржан свечани концерт на коме је учествовало више од 200 извођача. Ипак, прославу је организовало Друштво српско-руског пријатељства, а од званичника Србије појавио се само Оливер Антић, саветник председника Србије.

- Ишли би наши политичари на те манифестације, али како да их зову када се у нашој држави од 2000. године утркују ко ће пре и више да рехабилитује оне који су сарађивали са фашистима. Тужно је што је једино Субнор остао носилац обележавања тих значајних датума из Другог светског рата. Најужасније је што младе генерације сада уче неку сасвим нову историју - објашњава за "Вести" Зечевић.


За разлику од њега, постоје мишљења да је то нека врста освете због етикете да је Србија кривац за рат у бившој СФРЈ, што је појачано оптужбама после сукоба са НАТО 1999. године


Професорка на Факултету политичких наука у Београду Тања Мишчевић казала је за недељник "Време" да је прослава Дана победе над фашизмом углавном препуштена невладином сектору.


"Чини ми се да се стидимо свог учешћа у антифашистичкој борби и то ми смета. А, то није била победа само над фашизмом, већ и величанствен моменат у коме су европске и светске државе рекле да су против тираније, потчињавања, кршења права...", казала је Мишчевићева.

И Принцип постаје терориста?!

 

Идуће године се навршава век од почетка Првог светског рата, а постоје озбиљне индиције да ће то бити повод за нови ударац Србији. Повод је атентат у Сарајеву, када је Гаврило Принцип убио надвојводу Франца Фердинанда, што се увелико протура као кључни узрок дотад највећег крвопролића у светској историји.
Сарајево је већ уклонило чувени одливак Принципових стопа на месту атентата и избрисало га из имена сарајевског моста, а све чешће се и западним медијима пише да је "варварско убиство" неминовно водило аустроугарском ултиматуму Србији.
Концерт у главном граду Босне за наредну годину је најавила и Бечка филхармонија, која на тај начин, како је саопштено, "жели да допринесе обележавању 100. годишњице почетка рата".
Да иронија буде потпуна, недавно је откривено да су многи чланови те филхармоније били одани чланови Хитлерове националсоцијалистичке партије, што је очигледно мањи грех од Принциповог.