Шта Србију чека на "европском" путу или - Паметан учи на туђим грешкама...

...И тако, почнимо редом. 

 

Бивше совјетске балтичке републике Естонија, Летонија и Литванија које су се самим почетком деведестих година прошлог века ,,ослободиле руске окупације’’ примљене су у чланство иако нису испуњавале све економске и друге критеријуме које ЕУ прописује. Требало је трајно ,,откачити’’ ове земље из загрљаја великог источног суседа и тако наставити растакање ,,империје зла’’.

Аналитичар ,,Комсомолске правде’’ каже да је индустрија у овим државама престала да постоји и да се земље сада оријентишу на пружање транспортних услуга и туризам. Бивше фабрике и заводи претворени су у складишта и трговачке центре. У Летонији је обим производње у односу на преткризни период опао за 77 процената, у Литванији за 44, а Естонији за 43 одсто. Онда није ни чудно што су и плате опале за десет до петнаест одсто.

 Али, ове балтичке републике не живе ван света, окружене су ,,савезницима’’ и ,,пријатељима’’ који им помажу. Додуше, та помоћ има своју цену. Државе се задужују и тако настављају да животаре, али по коју цену? У поређењу са 2003. годином спољни дуг Литваније у односу на бруто национални производ порастао је са 40 на 78 одсто, Естоније са 64 на 98, а Летоније са 73 на 145 одсто. И што је најтрагичније, излаз из тог ћорсокака се не види. Сада многим грађанима постаје јасно да су у доба ,,руске окупације’’ живели боље.

 

 

 

У Мађарској, каже аналитичар листа, држави са десетак милиона житеља, скоро 40 одсто живи испод границе сиромаштва. Спољни дуг попео се на 80 процената бруто националног производа. Од индустрије остале су само успомене. Некада моћни аумобилски гигант, понос мађарске индустрије ,,Икарус’’, продат је концерну ,,Волво’’. Некада је производио 14.000 аутобуса годишње, а сада само неколико возила.

Аграрни сектор Мађарске некада је био моћан. Сем сопственог становништва, земља је могла да храни још 30 милиона људи. Од читавог аграрног комплекса сада је на гласу остало само токајско вино. У поређењу са ранијим периодом, пољопривредна производња сада је мања 9,5 пута. Банкротирало је десетине хиљада фармера. Европска унија снабдевала је тржиште релативно јефтиним прехрамбеним производима и држала такве цене док домаћи произвођачи нису пропали. После тога цене су почеле да скачу. Незапосленост међу младима износи 28 одсто.

 

 А стране инвестиције? Данас у Мађарској дејствује 30.000 страних предузећа које имају пореске оклакшице током десет година, тако да се од њих у државну касу не слива говото ништа. После истека десетогодишњег периода, компаније ће рећи ,,адио’’ и престаће да постоје. Московски лист констатује да поједине политичке снаге у Мађарској постављају питање спровођења референдума о изласку земље из ЕУ.

Руски аналитичар констатује да је у аграрној и сунчаној Бугарској још горе. Последњих година број становника у овој земљи смањен је са 9 на 7 милиона. Око 80 процената тржишта прехрамбених производа снабдевено је увозном робом лошег квалитета због ограничења које је прописала ЕУ на домаћу произодњу. Као резултат тога, уместо сочног и укусног домаћег, у Бугарској се сада продаје ,,пластични’’ парадајз из Турске, лук из Кине, сир из Француске. ,,Бугарска паприка’’ (тако се у Русији зове црвена месната паприка) увози се из Холандије. Прошле године Бугарска је остала без готово 40 одсто сеоских насеља. Стопа незапослености износи 20 одсто, на северу земље чак 60 одсто. Због тога није чудно што готово 50 одсто становништва живи на граници сиромаштва. Демографи процењују да ће 2060. године у Бугарској живети мање од 5 милиона становника од којих ће милион и по бити Роми (у Русији се за ову етничку групу употребљава назив Цыгане, што се не сматра увредљивим или понижавајућим). То је у Бугарској једини народ чији се број увећава.

 У Румунији, од уласка земље у Европску унију 2007. године, спољни дуг је порастао 5,5 пута и данас износи 101 милијарду долара. Ниво животног стандарда два и по пута је нижи од просека у ЕУ. Око 40 одсто грађана живи на ивици сиромаштва, а око 3 милиона грађана отишло је из земље и нема намеру да се враћа. Иако има нафту и друге енергенте, Брисел је одредио високе цене овог горива и забранио субвенције за пољопривреду. Од момента ступања у ЕУ, Румунија је у фондове Уније уплатила 8,4 милијарде евра, док је истовремено из тих фондова добила у виду помоћи 3,67 милијарди. И када је ситуација постала критична, ММФ и Брисел указали су Букурешту на финансијску помоћ, али истовремено обавезали румунску владу да снизи плате у јавном сектору за 25 одсто, а пензије за 15 одсто, затим да смањи низ социјалних програма и укине стотине хиљада радних места у државним службама.

 Аналитичар није мимоишао ни Хрватску, чији је спољни дуг 40 милијарди долара. Увођење виза на захтев ЕУ за грађане ван шенген зоне смањило је број иностраних туриста за 25 одсто. Осим тога, Хрватска не може да тргује без царина са традиционалним партнерима, а у земљама Уније њени производи нису потребни. Крах хрватског агросектора већ је почео. Млади људи, међу којима је незапосленост достигла бројку од 50 одсто, пакују кофере и одлазе из земље.

 

 

МИСЛИТЕ МАЛО О ОВОМЕ !!!