Украјински „колач“: поделити га „комшијски“

 

Док се такозвана украјинска влада бави распиривањем антируске хистерије међу становништвом, а мајдан остаје не географско место у центру Кијева, већ психолошко стање Украјинаца, суседи ове земље почињу да мисле о њеној подели.

У штампи се све чешће појављују изјаве политичара који сматрају да је сасвим могуће да се на месту актуелне Украјине појави неколико самосалних територија. И то је сасвим објашњиво: што је слабија држава, то више ловаца на њу пикира.

Међу првима је сличну идеју у интервјуу пољском радију изрекао бувши амбасадор Пољске у СССР, а затим у Русији и Украјини Станислав Чјосек. Он је изјавио да Украјина може да буде подељена на три државе. То размишљање се не може назвати свежим, али последњих недеља оно се нагло актуелизовало. Тако Мађарска инсистира да се у Закарпатју, где данас живи углавном мађарско становништво, формира посебан регион. Румунија претендује на део пограничне територије Украјине. Између осталог, румунски парламент је већ усвојио изјаву у којој се Северна Буковина и низ региона Одеске области проглашавају „румунским територијама“.

Али главне претензије према Украјини има Пољска. Националисти неуморно траже од Варшаве конкретне кораке за повратак „источне периферије“, као што је Лавовска област. Представник Европског парламента Марек Сивец у једном од листова је изјавио: Пољска је дужна да на све начине подржава идеју поделе Украјине и да чини све да она наступи што пре.

Ево шта је поводом перспектива јединствене украјинске државе рекао главни уредник издања Геополитика Леонид Савин.

Осим набројаних територија постоји још и Полесје, где живи мешовити украјинско-белоруски састав. Међу белоруским националистима такође влада мишљење да су то историјски белоруске територије. Потоји и југоисток Украјине, тамо живе Руси. Ако актуелно руководство Украјине буде водило исто тако разорну политику, подела је могућа. Видимо да украјинска армија показује своју потпуну деспособност, без обзира на изјаве о заштити Крима и спремности на супротставање, како они кажу, окупационим трупама.

Југословенски сценарио у Украјини, нажалост, сасвим је вероватан, мада није пожељан за све без изузетка одговорне чланове међународне заједнице. У овом сложеном тренутку самозване кијевске власти треба да испоље максимум мудрости и суздржаности, како не би дозволиле деструктивним снагама унутар земље и онима који су се усмерили на њене регионе споља да превладају. Ипак они све чине супротно, као да прате јасан сценарио коначног губитка украјинске државности. Пре свега својим националистичким антируским, па и просто лишеним елементарног здравог разума иницијативама они још дубље усијавају запад и југоисток. Осећај је да ће ускоро напорима самопроглашене владе бити превладана црвена линија, после које живот два дела земље у оквиру једне државе биће максимално отежан, ако уопште буде могућ.

Низ страних агенција и експерата већ разматрају мал те не детаље могуће окупације Украјине, називајући је потпуно неспособном државом.

Председник Русије Владимир Путин више пута се изјашњавао поводом могуће поделе Украјине. Он је изјавио да је Москва заинтересована за очување јединствене украјинске државе, а добровољно придруживање Крима није ништа друго до обнова историјске правде засноване на жељи већине становника.